Pasolini 1 Salo

7/25/2019 Pasolini 1 Salo

1/32


2/32


3/32

4

P A S O L I N I

5

S V I S M O U O P A S N O S T I

Uvod (5)

Odricanje od Trilogije ivota(11)

Pazolini izbliza (15)Pazolini o de Sadu (33)

Beleke o filmu Sal(45)

Seks kao metafora vlasti (49)

Neobjavljeni autointervju (53)

Svi smo u opasnosti: poslednji intervju (55)

UVOD(AG)

Ono to sledi je niz tekstova i razgovora koji gravitiraju oko Pazo-linijevog filma Salo: 120 dana Sodome(Sal o le 120 giornate di Sodo-ma, 1975). To je ujedno bio i njegov poslednji film. Ubrzo posle prvihogranienih projekcija, 2. XI 1975, Pazolini je ubijen prvo prebijen, azatim nekoliko puta pregaen sopstvenim automobilom pod okol-nostima koje su ostale nerazjanjene. Zvanina verzija govori o seksual-noj aferi; bliski prijatelji i poznavaoci njegovog dela govore o politikimotivisanom ubistvu. Sam film, koji je daleko preao crtu, ne samo uoima italijanske desnice,1kao i niz estokih, kritikih lanaka na rauntadanjeg demohrianskog reima, objavljenih u nekoliko italijanskih

dnevnih listova i revija (19731975), moda su zaista naveli neke kru-gove sa italijanske desnice da pokau dokle se u kritici vladajueg po-retka i nekih njegovih istorijskih pretea (faizma) moe ii. U to vre-me, bilo je i drugih sluajeva cenzure ili direktnih obrauna sa onimakoji su pokazivali slinu smelost;2takoe, bila je reo periodu koji jeu novijoj italijanskoj istoriji ostao upamen po nezabeleenoj eskalacijipolitikog nasilja (Anni di piombo, Olovne godine).

Ipak, iako je sluaj u jednom trenutku bio ponovo otvoren, sudske

vlasti su zakljuile da nema dovoljno dokaza za pokretanje nove istrage.Zbog nekih poznatih detalja i kontradiktornih izjava jedinog osumnjie-nog, uzepea Pelozija (Giuseppe Pelosi, koji je 1975. imao sedamnaest

1Film je bio zabranjen u velikom broju zemalja, ukljuujui i mnoge zapadnedemokratije, skoro dve decenije, a ta zabrana negde vai i dalje.2Blokada filma Todo modo, Elija Petrija, iz 1976; progon situacioniste anfranka

Sangvinetija, najblieg saradnika Gija Debora, zbog njegovog pamfl

eta Verodostojniizvetaj: poslednja ansa za spas kapitalizma u Italiji, iz 1975 (Gianfranco Sangui-netti, Rapporto veridico sulle ultima opportunita di salvare il capitalismo in Italia).


4/32


5/32


6/32

10

P A S O L I N I

11

U V O D

Odricanje od Trilogije ivota

I

Mislim, pre svega, da se nikada, u bilo kakvim okolnostima, ne sme-mo plaiti instrumentalizacije od strane vlasti i njene kulture. Moramose ponaati kao da ta opasna mogunost ne postoji. Ono to je vanije

od svega jesu iskrenost i potreba da se kae ono to ima da se kae. Tupotrebu ne smemo da izdamo, na bilo koji nain, a najmanje tako toemo se zadovoljiti principijelnim diplomatskim utanjem.

Ali, isto tako mislim da bismo kasnije morali biti u stanju da shva-timo na koji je nain integriua vlast ipak mogla da nas instrumenta-lizuje. I ako se pokae da su naa iskrenost ili potrebe bili preoteti iliizmanipulisani, mislim da bismo onda morali imati hrabrosti da ih seodreknemo.

Odriem se Trilogije ivota, iako se ne kajem zbog toga to sam jenapravio. U stvari, nikako ne mogu da osporim iskrenost i potrebu skojom sam prikazao tela i njihov vrhunski simbol, seks. Ta iskrenost ipotreba imale su razna istorijska i ideoloka opravdanja.

One su, pre svega, bile deo borbe za demokratizaciju prava na izra-avanje i seksualno osloboenje, dva kljuna elementa progresivnetenzije iz pedesetih i ezdesetih godina.

Drugo, u prvoj fazi kulturne i antropoloke krize, koja je poelakrajem ezdesetih godina kada nerealnost masovnih medija i zatim

masovna komunikacija poinju da odnose prevagu izgledalo je da suposlednji bastioni realnosti nevina tela i arhaini, mrani, estoki ivotnjihovih seksualnih organa.

Najzad, prikazivanje erosa, koji je, po svemu sudei, u ljudskomambijentu poeo da podlee istoriji, iako je i dalje fiziki prisutan (uNapulju, na Bliskom istoku), privlailo me je iz linih razloga, kao au-

tora i kao oveka.Sada se sve preokrenulo.

Nineto Davoli i Pjer Paolo, na snimanju filma Il Decameron, 1971.


7/32


8/32


9/32


10/32


11/32


12/32


13/32


14/32


15/32


16/32

30

P A S O L I N I

31

P A Z O L I N I I Z B L I Z A

skoro kao neto sveto. I nita ne moe da oskrnavi taj moj temeljnioseaj za sveto.

Mislim da nijedan umetnik, u ma kojem drutvu, nije slobodan. Podpritiskom normalnosti i medija svakog drutva u kojem ivi, umetnik

je, na neki nain, ivo osporavanje. On uvek predstavlja sve suprotnoideji koju ovek u nekom drutvu ima o sebi.

Po meni, minimum, moda nemerljiv, prostora za slobodu postojiuvek. Ne mogu da kaem do koje take to jeste ili nije sloboda. Ali,neto svakako izmie matematikoj logici masovne kulture, jo uvek.

GB: ta treba da radimo, u meuvremenu?PPP: Eh, ta bi trebalo da radimo? Da ivimo u skladu sa svojim

idejama i pokuamo da postignemo taj minimum, to svako od nasmoe da uradi.GB: Ukratko, da verujemo?PPP: ak i da ne verujemo! Sve dok u tome ima neke dinamike!

Onaj koji ne veruje, ali koji od svog neverovanja pravi zastavu, moedoi do neega. injenica je da savremeni ovek ne veruje i veruje.

GB: Ali, da li Pazolini veruje ili ne veruje?PPP: Verujem i ne verujem (smeh). To je moj odgovor.

Kraj razgovora. Fotografije s kraja snimanja filma, na kojima sviglumci i cela ekipa pleu uz melodiju Son tanto triste.

Pasolini prossimo nostro, dokumentarni film, 58 min, 2006. Reija: GiuseppeBertolucci. Pier Paolo Pasolini i Gideon Bachmann, intervju, 1975.

tome ta bi neki film morao da bude, to ne mogu da izrazim reima.To razumete ili ne razumete, ne mogu da vam objasnim. Kada reim da

snimim film, to je zato to sam imao tu iluminaciju, tu formalnu idejuo filmu. To je sinteza filma. Ideja o filmu nikada nije plod povezanograzmiljanja. Moe se govoriti samo o nizu isprekidanih misli, o blje-skovima, kao u sluaju de Sada.

Kada pravite neki film, kao i kada piete roman, postoje faze. Toje pria o stvarima koje postaju to to jesu, a autor, na kraju, postieneto to je samo delimino bilo u njegovoj glavi. Montiranje filma jetrenutak velikih iznenaenja, i za samog autora, ne toliko zbog nje-

govih ishoda, drugaijih od onoga to je imao na umu, vezato to sepojavljuju prave stvari!

Kada gledam stvari, sluim se racionalnim, kritikim okom, pozaj-mljenim iz moje laike kulture, one buroaske, a onda i marksistike.Prema tome, moj razum stalno veba kritiko preispitivanje svetskihzbivanja. Ali, moja prava vizija, ona starija, arhainija, data roenjem ioblikovana mojim ranim detinjstvom, moja prvobitna vizija, jeste ona

sakralna. Na kraju, svet vidim kao oni s poetskim darom, kaoudo,


17/32

32

P A S O L I N I

33

O D E S A D U

Pazolini o de Sadu

UVOD(Gideon Bahman)

Pria se da je Donasje Alfons Fransoa, markiz de Sad (DonatienAlphonse Franois, Marquis de Sade, 17401814) napisao svoje remekdelo, 120 dana Sodome(Les 120 journes de Sodome ou lcole du liberti-

nage, 1785), prvupsychopatia sexualisikada napisanu, za svega tridesetsedam dana, tako to je radio na njemu svake noi izmeu sedam ideset sati. Roman je ostao sauvan samo u fragmentima. Vie od po-lovine onoga to je ostalo ine samo spiskovi perverzija, bez dubokihsociolokih i politikih uvida, koji odlikuju vei deo markizovog dela,i koji su mu obezbedili istaknuto mesto u francuskoj knjievnosti izpredrevolucionarnog perioda.

Jo niko nije upotrebio de Sadovu knjigu kao materijal za film. Uto-

liko vie iznenauje to to Pazolini nije izabrao bilo koje de Sadovodelo veupravo tu mamutsku krhotinu, od preko etvrt miliona rei,kao temu svog najnovijeg filma, odustajui od drugih projekata da biradio na tome. Poto sa ovim filmom eli da se vrati, kako je sam rekao,politikim preokupacijama, moda je mogao da izabere neki manjesugestivan i vie filozofski izvor.

Ali, posle susreta sa autorom i razgovora o njegovim dilemama, po-stalo je jasno kako namerava da to izvede. Preuzeo je priu o etvoricirazvratnih dentlmena, koji izvode sve mogue oblike muenja i zlo-stavljanja bezbrojnih rtava, izmestio je iz vajcarske vile, u koju ju jesmestila de Sadova imaginacija, i prebacio je u 1944, u jedan letnjikovacu faistikoj Republici Salo, na severu Italije, Musolinijevo poslednjeuporite. I tamo gde de Sad napada boga i prirodu, Pazolini napada vlasti izrabljivanje. Sadizam je za Pazolinija seksualna metafora klasne borbei politike moi.

U isto vreme, Pazolini ne moe da sakrije injenicu da ga onaj istosenzualni aspekt sadistikih orgija privlai i to otvoreno priznaje. Kori-

Kako ti se zove devojka? Margerita.

Poslednja scena iz filma Sal.


18/32


19/32


20/32


21/32


22/32


23/32


24/32


25/32


26/32


27/32

P A S O L I N I S V I S M O U O P A S N O S T I


28/32

54 55

Svi smo u opasnosti

Poslednji intervju s Pjerom Paolom Pazolinijem

U VO D ( Furio Kolombo)

Ovaj razgovor je voen 1. XI (1975), izmeu etiri i est sati popod-ne, nekoliko sati pre Pazolinijevog ubistva. elim da naglasim da ovajnaslov nije bio moja venjegova ideja. Tanije, na kraju razgovora, kadasmo se, kao i ranije, u nekim stvarima nali na suprotnim stranama,pitao sam ga da li bi hteo da sam da neki naslov za intervju.

Malo se zamislio, rekao kako to nije vano, promenio temu, da binas onda neto vratilo na motiv koji se esto provlaio kroz njegoveodgovore. To je klica, sutina svega, rekao je. I ne znate ko sve ovogasa razmilja da vas ubije. Uzmite to kao naslov, ako hoete. Zato tosmo svi u opasnosti.

lUnit, 9. V 2005.

IN T E RVJ U

Furio Colombo: Pazolini, u svojim lancima i drugim tekstovima,na razne naine ste pokazali ta sve prezirete. Vodili ste usamljenikuborbu protiv mnogo stvari, institucija, uverenja, osoba, vlasti. Da bih

pojednostavio, nazvau sve to situacijom, a vi ete znati da mislimna celu tu scenu protiv koje se inae borite. Sada mogu da postavim

jedan prigovor. To stanje, sa svim nedaama koje opisujete, sastojise i od svega onoga to jednog Pazolinija ini moguim. Mogao bih dakaem: sve to je plod vaeg zalaganja i talenta. Ali, ta je sa sredstvima?Sredstva potiu od situacije. Izdavatvo, film, organizacija, ak i pred-meti. Recimo da ste obdareni arobnom milju. Jedan mali gest i sveto mrzite nestaje. Ali, ta bi bilo s vama, zar tako ne biste i vi ostali


29/32


30/32


31/32


32/32

Pasolini 1 Salo

Documents

Transcript of Pasolini 1 Salo