ANA BAWA LUKA - DeSo

HELSIN[KI PARLAMENT GRA\ANA BAWA LUKA

Ako misli{ da ne zna{ dovoqno o politici. Ako misli{ da su sve politi~ke partije iste. Ako nisi politi~ki aktivan u bilo kom smislu. Ako èli{

da sazna{ za{to je va`no da se pokrene{.

Ova bro{ura se sastoji iz dva dijela: “Politika i mladi” ~iji je autor Tawa Topi} i istraìvawe“Procjena stawa mladih u politi~kim partijama” ~iji su autori mr. Sr|an Du{ani} i Ilija Trnini}.

Napravqena je u namjeri da stvori jasniju sliku o politi~kom sistemu u BiH i odnosu politi~kih partijaprema mladima.

Tim Programa za mlade HPG BL

5

Ako se ne odvaì{ i nepoku{a{ ne}e{ znatimoè{ li.

Te{ko je, u uslovima u kojima ìvi na{e dru{tvo,mladog ~ovjeka razuvjeriti u ve} uvrijeènom mi-{qewu da je „politika kurva“, te da je rije~ oprqavom poslu, namijewenom za sticawe vlastitogdobra i dobiti. Jo{ teè je ponuditi mu iluziju da dobro moènadvladati zlo. Ali na neki na~in potrebno je, i tone samo mladim qudima, ve} svima uop{te predo-~iti da je neophodno suo~avati se sa tim zlom, dase sudbina, pa i politi~ka ne moraju slijepo prih-vatiti, te da borbom u toj politi~koj areni, pre-vashodno borbom protiv zla, odre|ujemo iskqu~i-vo svoju sudbinu.Tako|er nije nimalo jednostavno vratiti se kan-tovskom odre|ewu po kojem je politika nezamisli-va bez morala.

OODDRREE\\EEWWEE PPOOLLIITTIIKKEE:: Kant je „smatrao da politi-ka ne moè da u~ini nijedan korak a da se pre to-ga ne pokloni moralu; i premda je politika sama zase te{ka ve{tina, weno sjediwewe sa moralomnije nikakva ve{tina. Jer moral preseca ~vor kojipolitika nije mogla da odre{i ~im se te dve snage

suprotstave jedna drugoj“. Politika nosi u sebi ~itav niz paradoksa. Socio-lozi govore o o~iglednoj zloupotrebi politike una{em vremenu. Za takve zajednice u kojima posto-ji zloupotreba politike sociolozi kaù da se po-litike upotrebqavaju za manipulisawe i iznevje-ravawe. „Ve}ina u takvim politi~kim zajednicamaupada u duboku apatiju i rezigniranost, a mawinana vlasti se u~vr{}uje, stabilizuje, ’operi{e’ iterori{e“.1

Istorija nam tako|er potvr|uje da je politika dosada qudima nanijela vi{e zla nego dobra. Ali, tune moèmo a da ne spomenemo i drugu stranu me-daqe, koja politiku prikazuje u druga~ijem svjetlu– politika je pomagala qudima da odrastaju, da sesuo~e sa ìvotnim nepogodama, da u~estvuju ustvarawu kontrolnih principa, pravila i instru-menata, putem kojih }e se odbraniti od zla. Demok-ratska varijanta politike govori da je normalno daqudi imaju razli~ite stavove, mi{qewa, potrebe,èqe i motive. Tako|er bi bilo normalno da sezbog toga me|usobno ne ubijaju i uni{tavaju.„Platon je bio prvi, a ~ini se i posqedwi, koji je

7

politika i mladi

1 êdomir ûpi}, Politika i zlo, „îgoja {tampa“ Fakultet politi~kih nauka Beograd 1997., str. 23

zahtevao da umni vladaju svetom: po tome se vidida je on bio idealista. Jer u wegovo vreme bavitise politikom i ~initi dobro bilo je isto. Istin-ska politika mogu}a je tamo gde joj u temequ leìetika. Ovaj stari pojam politike vaìo je do pro{-log veka, a onda je zamewen novim: su{tina poli-tike je nemilosrdna borba oko raspodele i kon-trole dru{tvene mo}i! Baviti se politikom i ~i-niti zlo – isto je. Odvajawe politike od etike tra-gi~no je: sada politika deluje kao da eti~ka na~elai ne postoje. Tako je politi~ki ìvot u stvariobesmi{qen. Mo`da je danas politi~ki ìvot je-dini koji ~oveka moralno unakaàva i duhovno si-roma{i: lepa li~nost i uzvi{ena misao ne mogu seovde sresti“.2

U svom ontolo{kom zna~ewu pojam politike „raza-pet je izme|u ideje zajednice i tehnologije poli-ti~kog vladawa (Dr Milan Podunavac, Politi~kakultura i politi~ki odnosi, Beograd 1992, Radni~-ka {tampa, str. 58). Iz ovakvog „rascjepa“ razvile suse i glavne tradicije politi~kog mi{qewa u isto-riji politi~kih ideja.Prvu tradiciju politi~kog mi{qewa nalazimo ustarogr~kom poimawu politike, ona ima ishodi{-te u Aristotelovoj politi~koj filozofiji. Aristo-tel je politiku odredio kao prakti~nu qudsku dje-latnost. Sama rije~ politika mijewala je svoje zna-~ewe od nastanka pa do danas. Rije~ „politika“ jegr~kog porijekla. Izvodi se od rije~i „polis“ kojiozna~ava grad-dràvu. Prema starogr~kom shva-tawu „prva racionalna misao ~oveka je misao o dr-àvi i politici“ (Kasirer). Pojam politike sadr-àn je u pojmu zajednice i izrasta direktno iz te-`wi ~ovjeka da osnovne principe (arhe) qudskezajednice opredijeli kao logi~ke, a ne vremenske

pojmove, kako se to ina~e ~ini u mitskim kosmolo-gijama.Platon je prihvatio Sokratovu tezu da su osnovnapitawa qudskog ìvota eti~ka pitawa, te je pod-vukao, idu}i korak daqe, da je osnovne zakone qud-skog ìvota nemogu}e spoznati u uskim granicama~ovjekova individualnog ìvota, ve} da je ono {toje ispisano malim slovima u individualnoj du{i~ovjeka jasno i vidqivo tek kad se ~itaju velikaslova ispisana u politi~kom ìvotu (dràva). Po-liti~ki kosmos tako je kqu~ za odgonetawe eti~-kih pitawa.„Gr~ka je kultura u najve}oj mjeri izuzetna ba{ zbogtoga {to je sva proèta politikom, {to je skladnoudruìla humanizam i politiku“.3 Otuda je bitnonaglasiti, {to je u~inio i Ruso, da je gr~ka kultu-ra imala demokratsko i humanisti~ko obiqe`je. Uokviru ove tradicije politi~kog mi{qewa poli-tika je odre|ena kao spoj vrline (arete) i mudros-ti (phronesis). Weni ciqevi su odràwe politi~-ke zajednice i osigurawe dobrog ìvota u slobo-di i vrlini. Tako Aristotel pi{e u svom poznatomdjelu Politika: „Qudi se nisu ujedinili samo ra-di ìvota nego radi sre}nog ìvota; dràva to jezajednica koja ima za ciq sre}an ìvot i porodi-ca i rodova; prema tome dràva postoji radi de-lawa prema moralnim zakonima, a ne naprosto ra-di zajendi~kog ìvota“.4 Toma Akvinski politikuinterpretira na isti na~in. Za wega je „ìvot pre-ma vrlini kona~an ciq qudske zajednice“. Ova tra-dicija politi~kog mi{qewa bitno je opredijelilamisao o politici Rusoa, Marksa i Hegela. Sam politi~ki ìvot za anti~ke Grke bio je javni,djelatni i prakti~ni ìvot. „Djelatno ìvjeti zna-~ilo je tragati za onim {to je dobro, pravedno i

8

2 \uro [u{wi} u kwizi „Politika i zlo“ êdomira ûpi}a, „„îgoja {tampa“ Fakultet politi~kih nauka Beograd 1997.3 M. \uri}, Humanizam kao politi~ki ideal, SKZ, Beograd 1968., str. 144 Aristotel, Politika, Kultura Beograd, str. 3, 5

korisno za cijelu zajednicu. Po{to je ovo tragawestvar svih ~lanova zajednice, ta~nije svih (slobod-nih) gra|ana – op{ta stvar – ono nije mogu}e bezjedne posebne veze me|u wima. Ta veza data je u go-voru (’logosu’). Tako su praxis i logos neposrednoupu}eni jedan na drugog: nema dijela bez rije~i. Go-vor je, prema tome, sredstvo me|usobnog uticaja,saobra}awa i sporazumijevawa. Za stare narodenije bilo politike u pravom smislu koja nije pos-redovana govorom, razgovorom ili dogovorom. Zatoje razgovor (’dijalog’) pravi oblik politi~kog mi-{qewa i pravi na~in politi~kog op{tewa.......“Ovanagla{ena sklonost Grka prema govoru, besjedni{-tvu, navela je poznatog istori~ara starina Bur-khardta da wihov polis nazove „najbrbqivijim odsvih dràvnih oblika“.5

Za anti~ke Grke politika je bila pojam za organizo-vani javni ìvot qudi, i kao takva izjedna~avana jesa zajednicom. Pojam politike ozna~ava ~vrsto or-ganizovanu zajednicu qudi utemeqenu na moral-nim principima. Ciq takve politike je op{tedobro, pravda, korist i odgajawe karaktera slobod-nih gra|ana. 6

Za~etnik nove tradicije politi~kog mi{qewa (no-vovjekovno zna~ewe politike) je Makijaveli. U no-vovjekovnom shvatawu politike dominira tehni~-ko, kalkulativno shvatawe politike. „Politika sepo~ela baviti pitawem korektno izra~unatih pra-vila, odnosa i ustanova, tj. problemima jednog me-hanizma kojim se moglo instrumentalno ovladatitj. posti}i optimalno efikasne rezultate u vr-{ewu politi~kog zanata ili majstorije upravqawaqudima kao stvarima“. 7 (Politi~ar je postao ra~u-nxija a politika ra~un.) Ovo ra~unsko mi{qeweutjelovqavalo je „novi duh racionalnosti“. Dr-

àvno umije}e, sebe je predstavqalo kako pi{eAlfred von Martin, kao ’objektivnim’ i ’bespred-rasudnim’ kao umije}e koje postupa samo premastawu stvari i svrhama koje se moraju posti}i, apo~iva na svestranom prora~unu ~inilaca mo}i“(Wielfried Röhrlich uz sudjelovawe Wolf-DieteraNarra, Politika kao znanost, Informator, Fakul-tet politi~kih nauka, Zagreb 1989, str. 28).Za Makijavelija je politika tehnika vladawa, bazi-rana i zami{qena na borbi za osvajawe, u~vr{}i-vawe i zadràvawe vlasti. Ciq politike je vlast.Takva politika je oslobo|ena morala i svih eti~-kih normi, moralno neutralna. I Hobbes svodipolitiku na tehni~ku vje{tinu i sigurnost. MaxWeber je politiku odredio kao „te`wu za u~es-tvovawem u mo}i ili ka uticaju na raspodjelu mo-}i bilo izme|u dràva ili izme|u grupa qudi udràvi u kojoj ìve“.8 Svi koje se bave politikom,prema Weberu, teè mo}i. U prethodnom pregledu navedena su osnovna shva-tawa politike kroz politi~ka mi{qewa. U me|uv-remenu su se razvila jo{ neka od zna~ewa samepolitike. Prema nekim autorima politika je sve-dena na dràvu i dràvne poslove. Po drugoj gru-pi shvatawa politika je pak svjesna aktivnost qu-di, usmjerena i organizovana na postizawe odre|e-nog ciqa. (Izme|u ostalih, u ovu grupu shvatawaubraja se i Lewinovo shvatawe politike). Po ne-kim drugim shvatawima politika se odre|uje naosnovu sukoba. U okviru ove interpretacije poli-tika je djelatnost koja se bavi smirivawem, kon-trolisawem i neutralisawem dru{tvenih sukoba.Po nekima je politika svedena na vlast. (Politikutako odre|uju Moris Diverè, Harold Lasvel, Ha-ns Morgentan, V.O. Kej, Karl Leven{tajn; „Politika

9

5 Qubomir Tadi}, Nauka o politici, RAD, Beograd 1988, str. 18-196 Vidi Ljubomir Tadi}, Poredak i sloboda, Kultura Beograd 1967, str. 24-257 Qubomir Tadi}, Poredak i sloboda, Kultura Beograd 1967, str. 26, 8 Max Weber, Politika kao poziv u zborniku Kritika kolektivizma, Filip Vi{wi}, Beograd 1988, str. 56

je ni{ta drugo do borba za vlast“ – (K.Leven{tajn)ili „esencija politike leì u vlasti“ (V.O.Kej). Isvako od ovih odre|ewa na neki na~in dodirujejednu od mogu}nosti koje politika pruà. Sve ovemogu}nosti saèo je na jedan obuhvatan na~in ê-domir ûpi}, koji pod politikom podrazumijeva„djelatnost usmjerenu na organizovawe, osmi{qa-vawe, vo|ewe i regulisawe zajedni~kog ìvotaqudi, u skladu s wihovim potrebama, interesima,vrijednostima, ciqevima i sredstvima, u odre|e-noj zajednici, uz saglasnost svih ili uz pot~iwa-vawe (s pristankom ili bez pristanka) jednih dru-gima“.9 Prema ûpi}u pojam politike neospornoukqu~uje i vrjednosne i tehni~ke elemente, svakapolitika ima ciqeve ali i wima primjerena sred-stva. Ona obe}ava, racionalizuje i realizuje. Po~i-va na organizovawu, slobodnom izboru ili podre-|ivawu. ûpi} u samoj strukturi pojma politikeizdvaja slijede}e pojmove: mo}, interes, potreba,èqa, nada, vrijednost, ciq, sredstvo, izbor, javno-st, organizacije, zajednice, vo|ewe i saglasnost, iizdvaja dva koncepta politike:a) antropolo{ko-humanisti~ki i demokratski, gdjese politika ispoqava kao racionalna, efikasna ihumana djelatnost u slu`bi pojedinca i zajedniceib) nihilisti~ko-mizantropski i autoritaran, gdjese politika ispoqava kao mo} nad svima, gola silai nasiqe u slu`bi pojedina~nog i posebnog egoiz-ma, uz zloupotrebu zajednice i zajedni~kog ìvota.Na osnovu ovakve podjele mogu se potcrtati nekaod wihovih osnovnih obiqe`ja i uo~iti razlikaizme|u demokratske i autoritarne politike. Ot-vorena, demokratska politika daje mogu}nost izbo-ra. Pojedinci i grupe u takvoj politici su svjesnimogu}nosti izbora.

U demokratskim politikama pojedinci i dru{tve-ne grupe stvaraju situacije u kojima mogu birati. Upoliti~kim odlukama i procesima bitno mjestozauzima upravo ta mogu}nost izbora. U demokratskim politikama pitawe li~ne odgo-vornosti zauzima zna~ajno mjesto. U politi~ki dis-kurs uveo ga je Agne{ Heler na slijede}i na~in:„Za na{ vrjednosni izbor i na{e vrjednosno ra-cionalno delovawe mi smo moralno li~no odgo-vorni“. 10 ûpi} kaè da na toj odgovornosti svakademokratska politika treba da insistira i da jeweguje. Jer, to je garant da svi u zajednici u~estvu-ju u dogovoru za sve ono za {ta su zainteresovanii da za to pojedina~no snose odgovornost. Autori-tarna politika manipuli{e vrijednostima ili is-kqu~uje mogu}nost izbora vrijednosti. Tako|er semoè desiti da se u ime nekih „vi{ih“ vrijednos-ti, kao {to su: nacionalne, religijske, ratne iliklasne, u untra{wem ìvotu zajednice elimini-{u sve druge vrijednosti. Autoritarna politikaname}e izbor, u takvim politikama postoji samojedna mogu}nost, wu su ~lanovi zajednice obavezniprihvatiti bilo manipulacijom, nekada ~ak i prim-jenom sile. U svakom prakticirawu politike, osim politi~kihsubjekata (politi~kih partija) sa kojima }emo sesusresti ne{to kasnije, bitan je faktor javnosti.Politika jeste javna djelatnost, a demokratska po-litika je javna politika. Naravno, ne treba biti su-vi{e iluzionista, pa misliti kako u politici ne-ma i tajne djelatnosti. Zapravo, politika je naj~e{-}e mje{avina javnih i tajnih poslova. „Javnost u demokratskoj politici podrazumijevaslobodu, otvorenost, trezvenost, toleranciju, kri-ti~ko preispitivawe, saglasnost u zajedni~kim od-lukama i akcijama. To nije samo javnost ve}ine, pre

10

9 êdomir ûpi}. Politika i zlo, „îgoja {tampa“, Fakultet politi~kih nauka Beograd, 1977, str. 2010 Agne{ Heler, Filozofija levog radikalizma, Mladost Beograd 1985, str. 123

svega, javnost razli~itosti. U takvom konceptu jav-nost ne terori{e nikoga – pa ni mawinu“. 11 Kadase qudi urazumquju onda to ~ine „snagom razlo`-nih argumenata ~ija je pretpostavka me|usobna to-lerancija stranaka u sporu“. (Qubomir Tadi}, Og-led o javnosti, Univerzitetska rije~, Nik{i} 1987,str. 30). U istom ogledu Qubomir Tadi} daje okvi-re bez kojih je demokratija nemogu}a: politi~ki de-mokratski prostor, tako po wemu, podrazumijeva:govor i um, slobodu i javnost.Ne moèmo a da se na ovom mjestu ne osvrnemo nafunkcionisawe javnosti u Bosni i Hercegovini.Enes Osman~evi} sa Univerziteta u Tuzli smatrada javnost u BiH postoji „tek u svom embrionalnomobliku kao neka latentna javnost, koja se u svomsamorazvitku oslawa na tradicionalne medije“.12

„Dodatni problem u Bosni i Hercegovini je {ema-tizirana i tipizirana podjela ina~e slabo razvije-ne tradicionalne javnosti u tri nacionalno de-terminirane javnosti, izme|u kojih postoji malointerakcije. Svaka od ovih javnosti struktuira se,konfrontira i postaje saglasna unutar sebe sa-me“.13 U autoritarnim politikama javnost je ili og-rani~ena, izmanipulisana ili iskqu~ena. Ova po-litika kroz ograni~avawe javnosti koristi po-luistine kako bi zamaglila su{tinu problema isukoba u zajednici. Takvu javnost profesor ûpi}naziva doziranom javnosti, dok se „manipulacijamajavno{}u stvara privid demokratskog ìvota“. (^.ûpi}, Politika i zlo, Beograd 1997, str. 29).

„Jakom propagandnom ma{inerijom uti~e se napokretawe i masovne izlive emocija za nedoku~i-ve i iracionalne projekte. Takvom javno{}u koja je

na nivou mase i gomile, kojom vlada masovna psi-hologija, ve{to se manipuli{e. I u prvom i u dru-gom slu~aju krajwi bilans je je iskqu~ewe javnos-ti“. 14

„Ograni~avawe javnog izraàvawa, mwewa i mi-{qewa zna~i, u stvari, ukidawe javnosti, pa mo-èmo slobodno zakqu~iti: u antidemokratskimdru{tvima nema javnosti, sve i kada postoje sred-stva masovne komunikacije. Umesto javnosti, kaowena zamena, postoji politi~ka propaganda. U ap-solutisti~kim, autoritarnim i totalitarnim re-ìmima svi listovi i novine su fakti~ki slu`-beni listovi ili novine. Ograni~avawe ili zabra-na javnosti je, u stvari, uperena protiv same qud-ske prirode, tj. prirodne potrebe ~oveka da se od-nosi sa drugima i da taj svoj odnos javno izraàvasvojim mislima i svojim govorom“.15 Autoritarnapolitika operi{e umjesto pojmom javnosti prin-cipom tajnosti, koja se naj~e{}e brani „vi{im“razlozima zajednice kao {to je „dràvni razlog“ –stalna prijetwa od spoqa{weg napada, diplomat-sko lukavstvo, unutra{wi neprijateq itd.Dva pojma su veoma bitna i ulaze u pojmovno odre-|ewe politike: institucija i organizacija. Pod in-stitucijom se podrazumijevaju ~vr{}i, trajniji, po-vezaniji odnosi qudi „koji su se obrazovali, od-nosno oko{tali, dugotrajnim ponavqawem u obli-ku nekog poretka koji je naj~e{}e ’cementiran’ na-vikama, obi~ajima, pravom ili nekim drugim pravi-lima pona{awa“.16 Postoje razli~ite vrste insti-tucija: brak, porodica, crkva, vojska, dràva. Za po-litiku je dràva najzna~ajnija institucija. @ivotpojedinca i dru{tvenih grupa de{ava se u insti-tucionalnim okvirima, odre|enim od strane poli-

11

11 êdomir ûpi}, Politika i zlo, „îgoja {tampa“ Fakultet politi~kih nauka Beograd, 1997, str. 28-2912 Enes Osman~evi}, Historijat i osobenosti javnosti u BiH, Pogledi, br. 8, Tuzla, juli 2001, str. 113 Enes Osman~evi}, Internet, tradicionalna i virtualna javnost, magistrat, Sarajevo 2003, University Press str.214 êdomir ûpi}, Politika i zlo, „îgoja {tampa“, Fakultet politi~kih nauka Beograd 1997, str. 2915 Qubomir Tadi}, Ogledi u javnosti, Univerzitetska rije~, Nik{i} 1987, str. 31-32

tike. Samo odre|ivawe vr{i se politi~kim akti-ma i zakonima, te se na taj na~in odre|uju uloge,status i pona{awe ~lanova politi~ke zajednice.Pojam organizacija ima vi{e zna~ewa. Po jednomona je spoqa{wi omota~ institucija. Drugo shva-tawe organizaciju odre|uje kao „unaprijed odre|e-na kolektivna pona{awa koja su po izvjesnim smi-{qenim i unaprijed utvr|enim modelima raspo-re|ena, hijerarhizovana i centralizovana u vi{eili mawe krute {eme.17 Tre}e stanovi{te pod or-ganizacijom podrazumijeva „planirane, bri`qivoizgra|ene i na specifi~ne ciqeve usmerene so-cijalne tvorevine“.18 Sama organizacija je okvir zapoliti~ke aktivnosti i djelatnosti, ona po~iva nahijerarhiji, raspodjeli uloga, pa prema tome i ne-jednakosti uloga, odnosu podre|enosti i nadre|e-nosti.

PPOOLLIITTII^̂KKOO NNAASSLLIIJJEE\\EE II PPOOLLIITTII^̂KKAA KKUULLTTUURRAA:: Na{e politi~ko naslije|e je totalitarno jednos-trana~je u kojem je postojala potpuna kontrola odstrane partije, sa bitnim polugama: policijom ivojskom. Nismo poznavali, kao ni ostale zemqe izsocijalisti~kog lagera, pojam civilnog dru{tva,vi{estrana~ki sistem, parlamentarizam, gra|anskeslobode i prava. Na{a politi~ka kultura bila jeparohijalna i podani~ka, autoritarna, a na{ gra|a-nin bio je uokviren u kolektivne identitete,sklon vo|ama, slijepo im odan i poslu{an. Okovakolektivnog nismo se ni danas oslobodili, Ja je upotpunosti pot~iweno od MI. (Mi prelazimo izjednostrana~kog sistema u parlamentarnu demok-ratiju i politi~ki pluralizam, rije~ je tako|er otranziciji dirigovane i planske ekonomije u tr-ì{nu privredu, izlaèwu iz parohijalne i poda-

ni~ke kulture u participativnu i mje{ovitu po-liti~ku kulturu).Na skupu Fondacije Friedrich Ebert o Tradiciji imodernosti u decembru pro{le godine profesorêdomir ûpi} sa Fakulteta politi~kih nauka uBeogradu saèo je neke posqedice autoritarnogkaraktera srpske kulture (dominacija patera fami-liasa – ogleda se danas i u jeziku koji ne poznajeènska zanimawa). ûpi} je to slikovito prikazaorekav{i da je “vjekovno ropstvo element autori-tarne kulture i kao takav je ostavio traga u men-talnoj strukturi li~nosti, istakav{i slijede}eodlike: poslu{ni{tvo, neiskrenost, nasilni{tvo,moralnu mimikriju”.Na XIV me|unarodnom kongresu za politi~ke nauke1988. u Washingtonu, u svom plenarnom izlagawuGabrijel Almond, anticipiraju}i promjene u isto~-noj Evropi, naglasio je da }e „demokratiji neprim-jerena politi~ka kultura biti glavni problem kodtih zemaqa u narednom razdobqu“. Nakon padaBerlinskog zida, na sli~nom fonu, bio je i RalfDahrendorf, koji je u Razmatrawima o revoluciji uEvropi (1992) rekao:„Za promjene politi~kog sistema dovoqno je 6 mje-seci, za promjene ekonomskog sistema treba 6 go-dina; za izgradwu civilnog dru{tva (civilne i po-liti~ke kulture demokratije) treba najmawe 60 go-dina“. Kao {to vidite, rije~ je o procesu dugog tra-jawa, u kojem nastaju nove institucije i novi poli-ti~ki odnosi, nove politi~ke orijentacije i noviobrasci politi~ke kulture. Politi~ka kultura je „niz stavova, vjerovawa i os-je}awa koji daju smisao politi~kom procesu i kojipruàju pretpostavke i pravila koja usmjeravajupona{awe u politi~kom sistemu. Ona obuhva}a i

12

16 Qubomir Tadi}, Nauka o politici, Rad Beograd 1988, str. 21317 @or` Gurvi~, Savremeni poziv sociologije, Veselin Masle{a, Sarajevo 1965, str. 8218 Amitai Etzioni, Soziologie der Organisation, Juventa Verlag, München 1971, str. 13 u Qubomir Tadi}, Nauka o politici, Rad Beograd 1988, str. 214

politi~ke ideale i operativne norme politike.Politi~ka kultura je iskazivawe u ukupnom obli-ku psiholo{kih, subjektivnih dimenzija politike.Poliit~ka kultura je ujedno i rezultat kolektivneistorije pripadnika tog sistema i na taj na~in jejednako ukorijewena i u sferi javnosti i u li~nomiskustvu“.19 Politi~ka tradicija i politi~ka soci-jalizacija su dvije bitne komponente svake poli-ti~ke kulture. Tradiciju uop{te ne treba odbaci-vati kao vrijednost uzetu iz pro{losti, i svakoodbacivawe tradicije ostaje na razini povr{nos-ti, ali ono {to se nama na ovim prostorima de{a-valo jeste instrumentalizacija tradicije od stra-ne politi~kih elita i zarobqavawe nas samih uokove pro{losti. Evo kako je ugledni psiholog ipoliti~ar iz Beograda @arko Kora} saèo na{eodnose prema pro{losti:„Iako na{a epika voli pro{lost da prikazuje kaoherojsku i punu vrlina, ona istovremeno govore}io pro{losti, {aqe i jednu mnogo mra~niju poruku.Ta pro{lost je, naime, puna izdaje i zlo~ina koje sunam drugi u~inili. To je pro{lost koja opomiwe iupozorava da opasnost neprekidno vreba. I kona~-no, to je pro{lost koja sistematski ~uva se}awe nastvarne i izmi{qene nepravde koje su namu~iwene“. 20 Ja bih dodala da je jedno od naslije|aiz te (posebno nedavne pro{losti) strah jednih oddrugih, koje su politi~ke elite iskoristile da nasdrè podaqe jedne od drugih. Kora} svoju misaodaqe razra|uje, pa kaè:„Na{a pro{lost nije bajkovita i vedra kako je Tol-stoj mislio, ona u kolektivnom se}awu narodasluì kao podse}awe na zlo i zahteva osvetu. Kodnas je pro{lost mu~na i te{ka. Ona je herojska sa-mo u meri da je neko, ne{to, nekada osvetio. I toveli~awe osvete, jedan je od glavnih uzroka na{e

svekolike nesre}e“. I na toj premisi moè se gra-diti pretpostavka opravdanog zlo~ina – osvetni~-ko pona{awe krije u sebi tu neizgovorenu pret-postavku: „Kada danas pratimo prve korake ustvarnom suo~avawu sa nedavnom pro{lo{}u, qu-di koji odbijaju i samu pomisao da to treba u~ini-ti, suo~eni sa nepobitnim ~iwenicama, obi~no is-ti~u da se neki konkretan zlo~in dogodio kao od-govor na zlo~in suprostavqene strane. Ova takoz-vana simetrija zla, nemoralna je pre svega zbogideje da je zlo~in prihvatqiviji kada je proizvodosvete“. (Kora}, Nezavisne novine, 14.6.2005.,str.7).Dakle, stvar je izgraditi gra|anina kojeg mi nema-mo, on je parohijan i podanik (sluga). Zapravo, gdje jespona izme|u onog {to nosimo kao naslije|e i gra-dwe budu}nosti. Zapravo, sloìla sam se sa êdo-mirom ûpi}em, profesorom na Fakultetu poli-ti~kih nauka iz Beograda, koji je nedavno saèoprobleme u Srbiji, i mislim da su oni u mawe-vi-{oj sli~noj mjeri i formi izraèni u svim zemqa-ma regije. I time iskazao {ta je to {to iz pro{-losti optere}uje napredak, progres u sada{wostii doglednoj budu}nosti. Pitawe koje je ûpi} pos-tavio bilo je kako zakonima formirati (oformiti)odgovornu vlast. U kolektivnim odgovornostimaniko nije odgovoran, a nije utemeqena pojedina~naodgovornost. Mislim da je ovo stvar koja se moèu cjelosti prenijeti na ovaj na{ prostor. Kada jerije~ o idelogiji, na prostorima Srbije su se suko-bqavale liberalna, nacionalna (utemeqena napro{losti) i socijalna ideja (koja je zavr{ila uzloupotrebi komunisti~ke ideje). Mi nemamo prevelike demokratske tradicije, iakosu nam usta puna demokratije. Dana{wa uspje{nadràva najvi{e odgovara gledi{tu liberala i po-javquje se kao „pravna dràva“ koja svima jam~i jed-

13

19 Dr. Radule Kneèvi}, predavawe: Politi~ka kultura demokratije: o ~emu je rije~? Na Filozofskom fakultetu Bawa Luka, april 2003.20 @arko Kora}, kolumna: Opravdani zlo~in, u Nezavisne novine, 14. 6. 2005., str. 7

nakost pred zakonom i jednakost u pravima. „Upra-vo po ovoj drugoj jednakosti, o kojoj danas tolikoslu{amo, ova dràva, o kojoj danas toliko slu{a-mo, ova dràva, oko koje se i na{i doma}i politi-~ari toliko trude, nije naprosto demokratska: za-kon je zakon svih, a prava su prava pojedinaca. Nes-porazum je utoliko ve}i {to svi na{i vode}i po-liti~ari dolaze iz demokratskih partija (bilo na-cionalnih ili gra|anskih)“, kaè Ugo Vlaisavqe-vi}.Pri tome je bitno ukazati na to {ta podrazumijevaodrednica liberalnosti u jeziku politi~ke teori-je, jer tek tada ne}e do}i do brkawa pojmova gra|a-na i naroda, kao i poja{wewe doma}im politi~a-rima za{to im se stalno na putu dono{ewa uis-tinu demokratskih odluka i zakona me|unarodnazajednica suprostavqa pravima pojedinca i mawi-na. Jedino liberalna politika moè nau~iti daqudska prava upravo stoje na putu demokratije.„Demokratske politike ~esto nisu usvajale libe-ralisti~ki ideal po{tivawa sloboda pojedinca,neprikosnovenosti wegovog ìvotnog izbora iinteresa. Takve politike su zapravo zastupale „ti-raniju ve}ine“. U uslovima dominacije kolektivnih odgovornostii kolektivnih identiteta, ne moèmo a da ne spo-menemo kako su kolektivne odgovornosti zatvore-ne, one ne misle na drugog, savjest je uga{ena zbogkolektivizma. Jedna bitna vrsta odgovornosti kojabi se morala uvesti najprije u javni diskurs, a po-tom i praksu jeste odgovornost prema profesiji,koja kod nas jako malo zna~i. Dakle, ho}u re}i da mimoramo {to prije uvesti pojam pojedina~ne odgo-vornosti, koji nikako ne bi zanemario odgovorno-st prema profesiji.Ovdje je korupcija postala na~in ìvqewa, i mo`-da ne moèmo napraviti iskorak u budu}nost,ukoliko ne donesemo sistemske zakone (poput za-kona o ispitivawu porijekla imovine itd.) ali i

napravimo kontrolne mehanizme. Mislim da BiHnije rije{ila pitawe funkcionisawa temeqnihsistema bitnih za samu dràvu. Po meni su najbit-niji: obrazovni sistem (kako izgleda pro{lost, ob-rasci netrpeqivosti, mr`we) i bezbedonosno-si-gurnosni, pri ~emu ne treba zanemariti nitizdravstveno-socijalni.Poqa je jo{ mnogo, na kojima sistemski treba radi-ti; me|u wima i nevladin sektor, kao vrlo bitansegment dru{tva. Mi zapravo moramo prevazi}inaslije|e autoritarne politi~ke kulture – nizakkulturan nivo stanovni{tva, sklonost ka vo|ama,ideolo{ka rigidnost, zapovjedni na~in komunici-rawa, prijetwe, upotreba nasiqa. Nije dovoqnosamo na papiru uvesti i zalagati se za te standar-de, ve} se mora nastojati da ti isti standardi za-ìve. Mi smo vi{e okrenuti pro{losti nego {torazmi{qamo o budu}nosti. Jo{ uvijek se u vrijed-nosnim orijentacijama vi{e cijeni herojstvo i ju-na{tvo od individualne slobode, radinosti, odgo-vornosti. Zato se te{ko suo~avamo sa stranputi-cama pro{losti i istorijskih procesa kako bi sedoìvjela neophodna katarza i formulisao real-niji pogled na kapacitete naroda za demokratskeprocese. Politi~ku kulturu obiqeàvaju i poli-ti~ka vodstva. Da ne bude zabune, za tranzicijskezemqe, politi~ke nauke ne koriste pojam politi~-kih elita jer ovo {to na na{im prostorima figu-rira kao politi~ka elita, to, zapravo, nije. Od po-liti~kih vodstava, wihovog karaktera, mentalnogsklopa umnogome zavisi i tip politi~ke kulture.„U strukturi tih vodstava prevladava autoritarnimentalitet, {to wihove deklaracije ~ini praznimi prikriva wihovu stvarnu nakanu da djeluju nede-mokratskim metodama. Jedan od argumenata za to jetajnost dono{ewa politi~kih odluka i odsustvoodgovornosti da se gra|anima predo~e razlozi zadono{ewe ovakvih ili onakvih odluka. Drugi do-kaz se iskazuje u odsustvu potrebe vlasti da poti-

14

~e i razvija politi~ku participaciju gra|ana. (Ra-dule Kneèvi}). Da ne bude zabune, na ovim pros-torima, imamo i „presa|ivawe demokratije“, {to jevrlo ~esto bilo pra}eno kori{}ewem nedemok-ratskih sredstava i metoda od strane nekih me|u-narodnih zvani~nika. BiH je zemqa pod, istina ni-kad ne ozvani~enim, me|unarodnim protektoratom.Mali dio intelektualne elite djeluje na procesi-ma dru{tvenih promjena, ve}i dio se odrekao kri-ti~kog poimawa stawa u dru{tvu. Na{e dru{tvoje izrazito siroma{no, tako da su op{ti kulturniuslovi izrazito nepovoqni za razvitak individuekao nezavisne i slobodne li~nosti. Kako se soci-jalisti~ko dru{tvo raspalo negdje drugdje su tra-èna upori{ta, i na|ena su u: naciji, religiji, is-toriji. Ve}a autoritarnost neminovno stvara ve}uiskqu~ivost prema drugima, ve}u religioznost,okrenutost ka tradiciji, ve}oj naklowenosti i iz-boru desnih (nacionalisti~kih stranaka).Retrogradne snage koje su vodile rat postale sunosioci mira, prosudite sami, da li su oni ustawu s tim se nositi. Mogu se jedino sloìti sajednim uglednim austrijskim profesorom KarlomKaserom koji je rekao: „[to vi{e upoznajem BiH,to je mawe razumijem“. Ukoliko teìmo ka moder-noj u smislu zapadne demokratije, znamo {to nam jedosegnuti: participativnu demokratiju, op{tedobro, modernu ustavnu dràvu, javni i privatniinteres, jako civilno dru{tvo21, iskristalisan od-nos izme|u gra|anina i dràve. Kako rije{itiproblem {to gra|ani u BIH i okruèwu ne vjeru-ju svojim institucijama. One su nestabilne i bojimse da ve} tu stojimo pred sizifovskim poslom.

PPOOLLIITTII^̂KKEE PPAARRTTIIJJEE: „Istorijski gledano, strankesu organizacijska zamjena za vladavinu stariharistrokratskih i ranogra|anskih elita koje subile tako samoniklo dru{tveno povezane sa sre-di{tima vlasti da im nisu bili potrebni posebnioblici organizacije. Tek su se wihovi izaziva~i(liberali, radikali, socijalisti, kr{}ansko-soci-jalne skupine) u 19. vijeku organizovali kao stran-ka. Konzervativci su bili prva stranka samo tamogdje su potisnuli s vlasti liberale prije nego {tosu se oni formalno konstituisali kao stranka.Ve} u preddemokratskim sistemima svaka je stran-ka izazivala nastanak vlastite protustranke.“22 Ujednoj od prvih teorija stranaka u Wema~koj, teo-riji istori~ara Niebuhra, 1815. zapisano je:„îm postoji jedna stranka, tu su jo{ i druge dvije“.Ranije su stranke posmatrane kao neka vrsta „pro-to~nog bojlera“ za stavove koji su sticawu fazipoliti~ke socijalizacije. Neke od osnovnih karak-teristika stranaka Klaus von Beyme saèo je naslijede}i na~in:- Stranke su uè nego druge socijalne tvorevi-

ne povezane s dru{tvenim pokretima, koji utalasima nastoje promijeniti dru{tvo.

- Stranke su povezanije s dràvom od ostalihdru{tvenih organizacija.

- Sve su stranke u istoriji nastale iz pokreta.Odnos stranke i pokreta u mnogim zemqamabio je mnogo sloèniji nego u Wema~koj. Na tommjestu Klaus von Beyme ukazuje na svojevrstanparadoks, prave}i paralelu izme|u istorijeorganizacije u Wema~koj i Francuskoj:

„Centralizovana Francuska je na podru~ju skupinai stranaka reagovala fragmentirano, dok je wema~-

15

21 Civilno dru{tvo – pojam koji dobiva na aktuelnosti i zna~aju raspadom komunisti~kih reìma u sredwoj i isto~noj Evropi, a trebalo je ovim dru{-tvima da ponudi ono {to im je prili~no nedostajalo u prethodnom periodu: sloboda mi{ljewa i {tampe i uticaj gra|ana na oblikovawe dru{tvenezbiqe.

22 Klaus von Beyme, Transformacija politi~kih stranaka, Biblioteka Politi~ka misao, Fakultet politi~kih znanosti Zagreb, Zagreb 2002, str. 9

ki odgovor na dràvno cijepawe bila za~u|uju}acentralizovana struktura skupina i stranaka....“„Ono o ~emu prvo razmi{qa svaka relevantna sku-pina u Wema~koj jeste kako se konstituisati kaostranka, dok se u zemqama o tome razmi{qa tek nakraju. Strana~ki krajolik Amerike oduvijek je bioduboko proèt dru{tvenim pokretima. Tre}a jestranka po pravilu bila rijetka opcija. Dru{tvenisu pokreti ve}inom birali grupe za pritisak“.23

Tipologije stranaka – nakon Drugog svjetskog ratado{lo je do brze transformacije stranaka, samimtim od prija{wih teorija stranaka ostale su samoneke priru~ne tipologije, na razli~itim nivoima.Razlikuju se:a) Organizacijske tipologije. Honoracijskim i

kadrovskim strankama koje su nastale u parla-mentima suprotstavqene su masovne stranke.Masovne stranke nastajale su iz dru{tvenihpokreta van parlamenta. Birokratske masovnestranke egzistiraju i na prelazu stoqe}a, alisu se na{le na udaru op{teg trenda transfor-macije u profesionalizovane bira~ke stranke.Transformacija u novim demokratijama uslo-vila je i nastajawe novih varijanti. Kitschelt(1992) razlikuje programske stranke, strankeinteresnih skupina i skupine harizmatskihvo|a.

b) Tipologije spojnica izme|u dràve i dru{tva.Tamo gdje je odnos izme|u bira~a i stranakauvijek bio slab i slabo ideolo{ki odre|en(primjer SAD), nudila se ova vrsta tipologije.Demokratske stranke nudile su gra|anima vezena osnovi participacije za politi~ku vlast.Udruèwa bira~a oligarhijskih stranaka nu-dila su kontrolu nad predstavnicima. Klijen-telisti~ke spojnice izme|u dràve i dru{tvanudile su one stranke koje su se prete`no

vidjele kao pokroviteqske organizacije. Di-rektne veze uspostavqaju stranke koje bdijunad pona{awem gra|ana.

v) Tipologija ciqeva stranaka. Vi{estruko serazlikuju stranke za maksimizirawe bira~a,stranke za maksimizirawe poloàja i policy-orijentisane stranke.

Katz i Mair (1995) razlikuju ~etiri stadija u razvojustranaka u Evropi:1) elitne stranke u 19. vijeku,2) masovne stranke (1880-1960),3) narodne stranke (1945-?),4) kartelske stranke (1970-?).Granice me|u tipovi-ma stranaka su otovrene, dok se tipovi stranakamogu preklapati. Vrijeme do uvo|ewa op{teg bira~kog prava oko1918. obiqeèno je elitnim kadrovskim strankamai honoracijskim strankama. Tu postoji i nekolikodobro organizovanih masovnih stranaka kao {to jeSocijaldemokratska stranka Wema~ke (SPD) i ne-koliko drugih socijalisti~kih stranaka. U vrijemenekonsolidovane demokratije (Weimarska Repub-lika, Austrija, Finska) ili demokratije koju su ug-roàvale ekstremisti~ke krilne stranke u podi-jeqenom klasnom pluralizmu (Francuska, Belgija)zao{travali su se klasni sukobi. Elite, koje supredvodile masovne stranke, djelovale su autori-tarno. Krajem 50.tih godina pro{log vijeka razvi-le su se narodne stranke. Pretpostavka za razvitaknarodnih stranaka bilo je podizawe stranaka naustavnu razinu, {to se dogodilo nakon Drugogsvjetskog rata. Sam izraz „narodna stranka“ nosipogrdno zna~ewe. Tek mnogo kasnije one }e dobitiipak druga~ije zna~ewe i izgubiti pogrdnost nazi-va. U krizi 2000. Kr{}ansko-demokratska unija(CDU) u Wema~koj koristila je obrazac „velika na-rodna stranka poput Kr{}ansko-demokratske uni-

16

23 Klaus von Beyme, Transformacija politi~kih stranaka, Biblioteka Politi~ka misao, Fakultet politi~kih znanosti Zagreb, Zagreb 2002, str. 12

je“. U doslovnom smislu, Klaus von Beyme, narod-ne stranke vidi samo u etni~kim strankama mawi-na – od [vedske narodne stranke u finskoj doju`notirolske Narodne stranke u Italiji ili Bas-kijske nacionalisti~ke stranke (PNV) u [paniji –koje su predstavqale vi{e od polovine stanov-ni{tva regije. Dodatak „narodna stranka“ u kato-li~kim zemqama bio je ~esto uobi~ajen u kr{}an-sko-socijalnim strankama i pojavio se sa zahtjevomda se obuhvati cijeli narod. (Stadiji razvitkastranaka u Evropi: vidi shema 1 u dodatku).24

1) Najstarija strana~ka porodica jesu liberali. Uzkonzervativce, oni su igrali vode}u ulogu u 19.vijeku. Poraz je uslijedo tek nakon Prvog svjet-skog rata; tad je bira~ko pravo postalo op{te,socijalisti i socijaldemokrate zauzele su lije-vi pol, pri ~emu su liberale potisnuli u gra-|anski centar. U Velikoj Britaniji i Francus-koj probili su se opet tek 30. tih godina 20. vi-jeka. Liberali su bili najstabilniji u [vajcar-skoj. Nakon Drugog svjetskog rata uslijedio jeponovni uspon liberala u zemqama Beneluksa iSkandinaviji. Nazadovawe je zabiqeèno samou [vedskoj. U novim demokratijama Ju`ne i Is-to~ne Evrope liberali nisu igrali va`nu ulo-gu u politi~kim sistemima. U Isto~noj Evropinije bilo sredwih slojeva koji bi ponijeli li-beralnu ulogu. Najja~a liberalna snaga nastala jeu Ma|arskoj, s obzirom na to da je privatnaprivreda ve} po~ela da se razvija u kasnom so-cijalizmu.

2) Konzervativne stranke nastale su nakon fran-cuske revolucije kao protivteà gra|anskom,protivaristokratskom liberalizmu. Dominan-tne su bile tamo gdje su se suprotstavqale li-beralnoj, a kasnije i socijalisti~koj stranci. Uuslovima ograni~enog bira~kog prava u 19. vije-

ku konzervativci su bili jaki u Velikoj Brita-niji, Norve{koj i [vedskoj. U Skandinaviji segra|anski tabor pocijepao na konzervativce, li-berale i neku tre}u stranku, naj~e{}e agraranestranke, koje su na po~etku nastupale radikal-no, a tek su kasnije privukle konzervativnijeslojeve bira~a.

3) U industrijalizovanim dru{tvima veoma sustabilne agrarne stranke. Ako su prihvatilenove programske sadràje, poput ekologije, za-biqeìle su uspjeh.

4) Regionalne stranke su i liberalni i marksis-ti~ki teoreti~ari modernizacije gotovo sahra-nili. „Pod krilaticom „Evropa regija“ regional-ne su se stranke, mimo nacionalnih dràva, do-mogle predstavni{tva u sredi{wim institu-cijama Evropske unije i pokrenule vi{estrukodjelotvoran teritorijalni lobizam. Adminis-trativno prepletawe politike u zajedni~koj ig-ri s regionalnim strankama sluì kao poluga zaiskori{tavawe Evropske unije od strane regi-ja, s jedne, ali i usa|ivawe evropske svijesti iu marginalnim regijama, s druge strane“. 25

5) Kr{}ansko-demokratske stranke nastale su u19. vijeku u mje{ovitim konfesionalnim ze-mqama, kao {to su Wema~ka, Holandija ili[vajcarska, kao protivteà protestantskom li-beralizmu. Nakon Drugog svjetskog rata oja~alesu i u drugim zemqama, kao u Francuskoj. U Ita-liji je Democrazia Cristiana bila do 1992. goto-vo hegemonijska stranka. Nakon Drugog svjetskograta kr{}ansko-demokratske stranke bile su,uz socijaldemokrate, snage koje su nosile obno-vu.

6) U 1980.tim godinama uveliko je vladalo uvje-rewe o propasti strana~ke porodice socijalde-mokrata. Socijaldemokrate su 2000. vladale

17

24 Klaus von Beime, Transformacija politi~kih stranaka, Biblioteka Politi~ka misao Fakulteta politi~kih znanosti Zagreb, Zagreb 2002, str. 32

ili dijelile vlast u 11 dràva Evropske unije.Samo su tada [panija, Austrija, Luksemburg iIrska imali konzervativne vlade. Veliku kon-kurenciju socijaldemokrate su dobile u eko-lo{kim strankama, iako su u to vrijeme usisalimnoge komunisti~ke glasa~e. Socijaldemokrat-ske stranke suo~ene su sa novom ulogom kojudobija radni~ka klasa.

7) Komunisti – ve} prije kraja dràvnog socijaliz-ma poraz komunista nije se mogao zaustaviti. UFrancuskoj, [paniji i Finskoj ove stranke suse etablirale uz podr{ku bira~a do nekih de-set odsto. Male komunisti~ke partije koje nisuuspjele da se prilagode ostavile su velikiprostor (kao u Belgiji), koji su zauzeli Zeleni.

8) Desne ekstremisti~ke skupine jo{ su u vrijemenarodnih stranaka posmatrane kao „posve nor-malna patologija“ promjene dru{tva (Klingema-nn). Pratila ih je prognoza da }e wihova snaga iuticaj oslabiti po{to promjene budu izvedene.Me|utim, stranke koje se izja{wavaju kao „radi-kalne“ (ne „ekstremisti~ke“) dobijaju na zamahu.Treba naglasiti da te stranke nisu ozna~ene„fa{isti~kim“, ali je wihov rast pra}en sa zab-rinuto{}u. U Ma|arskoj, Poqskoj, ê{koj, Slo-veniji nastale su pojedina~ne populisti~kestranke kao na Zapadu, me|utim ostale su namargini. Klaus von Beyme ocjewuje da je demok-ratska opozicija u Srbiji bila nacionalisti~ka.

9) Zeleni – Nastanak Zelenih tokom 80.tih godina20. vijeka poquqao je uvrijeèno mi{qewe uteoriji stranaka nakon Drugog svjetskog rata,{to je dovelo do odustajawa od Rokkanove iLipsetove teze o „zamrznutim strana~kim siste-mima“. Zeleni su postali vaàn faktor u siste-mu. Uspon Zelenih tuma~en je rastom postmate-rijalisti~kih vrijednosti me|u bira~ima (Ingel-

hart) ili strukturnim ~iwenicama politi~kogsistema, kao {to su federalizam, pravni sis-tem, postojawe referenduma, izborni sistem.(D.Nelkin).

U sredi{wim ta~kama strana~ke ideologije Klausvon Beyme odre|uje pozicije ve}ine stranaka uEvropi. Pri tome se, po wemu, podràvqewe i ja-~awe dràvnog sektora opravdano smatraju lije-vim zahvatom; dok su tipi~ne ta~ke programa kojemoèmo identifikovati u desnim strankama: lawand order (zakon i red). U svim ostalim ta~kama ja-ko je te{ko precizno napraviti razliku lijevo-desno, pogotovo u pitawima, koja su ja~e usmjerenana dnevno politi~ko djelovawe (socijalna politi-ka, energetska politika ili za{tita ìvotne sre-dine). Evropski strana~ki sistem postoji na razinifrakcija u Evropskom parlamentu. Prema preovla-|uju}em mi{qewu socijaldemokratske stranke suuvijek lijevo od centra, a kr{}anski demokrati udesnom centru spektru. Svi liberali nisu u cen-tru. Belgijski i italijanski liberali ve}inom sesvrstavaju desno od kr{}anskih demokrata, i to nesamo u privrednim pitawima. Ideolo{ko pore-|ewe stranaka izgleda najjednostavnije u dvopar-tijskim sistemima. „Qevica“ slovi kao konzisten-tnija u svojim programskim na~elima od „desnice“.U nekim istraìvawima, ove stranke uop{te ni-su udaqene u svojim programskim stavovima, prijesvih u privrednim pitawima. U Bosni i Hercegovini, na malom prostoru, djelu-je veliki broj stranaka. Neke od wih nisu jasno is-profilisane u ideolo{kom i politi~kom smislu,{to je do sada dobrim dijelom bira~e zbuwivalo.Zadwih nekoliko godina do{lo je do laganog ukru-pwavawa politi~ke scene, time {to su neke mawepartije pri{le ve}im (slu~aj pripajawa liberala

18

25 Klaus von Beyme, Transformacija politi~kih stranaka, Biblioteka Politi~ka misao Fakulteta politi~kih znanosti Zagreb, Zagreb 2002, str. 68

Savezu nezavisnih socijaldemokrata RS, kao i De-mokratske partije socijalista (DSP-a). Izborniprag dovest }e u perspektivi do nestajawa mawihi bezna~ajnih stranaka i jasnijem profilisawupartijske scene. Dosada{we iskustvo pokazuje namda je djelovawe stranaka u BiH dobrim i ve}im di-jelom odre|eno nacionalnom pripadno{}u, ve}inastranaka, bez obzira na profil, zastupa intereseetni~ke grupe iz koje i sama poti~e. I sami nazivistranaka su nacionalno determinisani (kao Srpskademokratska stranka, Hrvatska demokratska zajed-nica.................).Recept za dobro politi~ko delawe na ovom mjestune mogu ponuditi. Politika je kod nas degradiranakao djelatnost, ali je veoma bitna, na {ta sam uka-zala na samom po~etku ovog teksta. Mediji, civilnodru{tvo, javnost trebalo bi da su uvijek oponentistranakama na vlasti, da djeluju kao korektiv ibudno oko. Sam proces osvje{}ivawa na ovimprostorima, {to ukqu~uje i politi~ko osvje{}i-vawe, zahtijeva vrijeme. I svakako promjenu vrijed-nosnog sistema, koji je trenutno dominantan. Mo`-da je u tom smislu nekako i najbliè misliti narije~i Le{eka Kolakovskog koji je preporu~io dasvako od nas obuzda zlo u sebi, jer se na taj na~indoprinosi wegovom obuzdavawu u zajednici. Timene}emo rije{iti sve probleme, ali }emo svakakou~initi jedan korak ka podno{qivijem ìvotu.Pred mladim qudima su otuda veliki izazovi. Bezobzira koliko im se politika gadila, i koliko neprepoznavali sebe u tom sistemu, to je jedini na-~in pomo}u kojeg se moè uticati na oblikovaweuslova za normalan ìvot. Tek kad u ovom dru{tvusvi dosegnemo stepen zrelosti, koji }e nas prosvi-jetliti u na{im pravima i obavezama, tad }emou~initi iskorak u razumijevawu politike, i kaonauke, i kao prakse. Obi~no nastojim naglasitidvije stvari: bitno je shvatiti va`nost uloge po-reskog obveznika u dràvi i dru{tvu, dakle, biti

osvije{}en da imate obavezu pla}awa poreza u dr-àvi, {to se smatra u razvijenim demokratijama,primarnom obavezom. Ali, tako|e je bitno i znati{ta vam pozicija poreskog obveznika u jednoj dr-àvi pruà kao mogu}nost – da budno pratite sva-ki korak politi~ara koje ste izabrali i da im zah-tijevate polagawe ra~una za svaki nov~i} pla}enogporeza. U politi~ku osvije{}enost spada i pravosvakog gra|anina da bira i bude biran. Odnos bi-rawa izme|u kuge i kolere, odnosno maweg zla odponu|enih, svakako nije prihvatqivo opravdaweiza kojeg se glasa~i ~esto zaklawaju. I na kraju ho-}u re}i, da ste sebi samima izbili svaku vrstu ar-gumentacije i kritike postoje}eg stawa, postoje}ihpoliti~ara onog ~asa kad niste iza{li na glasawe. A mladi qudi, kaù sva istraìvawa, uglavnom neizlaze na izbore. Izbor je na vama.

Tawa Topi}

19

20

Elitne stranke Masovne stranke Narodne stranke Profesionalizovane bira~ke stranke

Stara politi~ka klasautemeqena na posjed-ni~kim i privrednimklasama (do otprilike1918.)

Temeqe se na o{trimklasnim sukobima (ot-prilike 1918-kraj 50. tihgodina)

Nastale raspadom starihtabora (kraj 1950.tih –kraj 1970.tih)

Nastaju stvarawem mno-gih novih miqea, s ten-dencijom k novoj poli-ti~koj klasi (od kraja1970.tih)

Zamisao predstavni{tva

Trustee bez mandata Delegat Slobodni predstavnik Selektivni predstavnikkoji to kompenzuje poja-~anom responsiveness uglasa~koj demokratiji

Temeqni ciqevi stranaka

Osigurawe povlasticaposredstvom vlasti iliukidawe povlasticaposredstvom protuv-lasti

Borba za sporovo|ewealternativnih koncepatadru{tva

Sprovo|ewe fragmenti-ranih policies

Sprovo|ewe fragmenti-ranih policies, koje sepribliàvaju

Kvalifikacijaelita

Pripisani status naosnovi imovinskih iprivrednih klasa

Ideolo{ki utemeqeniprogram-harizma

Pretpostavqene kompe-tentnosti na ograni~enimpoqima politike

Preduzetnik s dràvnimosigurawem od rizika

Strukture ~lanova

Klike-stranke. Za~ecimasovne stranke samo ustrankama protiv vlas-ti

Mobilisane masovnestranke, kontrola vo|-stva odozdo

Aklamacija vo|stva po-~iwe potiskivati kon-trolu stranke odozdo.Kontrola se premje{ta nadràvne institucije imedije

Responsiveness umjestomandata predstavnikakoji su vremenski sveosiguraniji i koji nisuvi{e pod stalnom prije-twom raspu{tawa par-lamenta

Izborne borbe Sporedna stvar, bez ve-likih nov~anih i rad-nih tro{kova

Bitka, materijalima, rad-no intenzivne

Medijski djelotvorne bit-ke materijalima, radno ikapitalno intenzivne

Profesionalizivanekampawe, kapitalno in-tenzivne. Akitivistipostaju nefunkcionalni

Financirawe Vlastiti kapital isponzorstvo interese-nata

^lanski prilozi i dona-cije

Dràvne subvencije idonacije

Izgradwa dràvnog fi-nancirawa i javni fund-raising. Porast korupcijeu javnim naruxbama

Stav prema medijima

Kontakti klika Agitovawe u strana~kimkomunikacijskim mre-àma i u medijima pos-redni~kih organizacija

Prodor u javno-pravnemedije

Komercijalizovani od-nosi s privatnim i jav-no-pravnim medijima ko-ji se sve ja~e dereguli{u

Prilog 11

21

HELSIN[KI PARLAMENT GRA\ANA

PROCJENA STAWA MLADIH U POLITICI

PROCJENU IZVR[ILI:mr SR\AN DU[ANI] I ILIJA TRNINI]

BAWALUKA, 2006

22

sadràj

SA@ETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241.1. Op{ti uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.2. Helsin{ki parlament gra|ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241.3. Mladi u BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251.4. Mladi i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261.5. Problem i ciqevi procjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

2. METOD (uzorak, instrumenti, tok ispitivawa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3. REZULTATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.1. Rezultati dobijeni iz sonda`nog istraìvawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.2. Rezultati dobijeni iz intervjua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353.3. Rezultati dobijeni iz analize sadràja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. DISKUSIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

5. ZAKQU^CI I PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

6. LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

23

Ispitivawe se bavi problemom aktivnog u~e{}a mla-dih u javnom ìvotu i dru{tvenim promjenama, prijesvega kroz politi~ki anga`man. Ovaj problem je kon-kretizovan kroz nekoliko ciqeva i zadataka:a) Procijeniti nivo svjesnosti i educiranosti mla-

dih politi~ara o omladinskim pitawimab) Utvrditi kolika je spremnost mladih politi~ara

za rje{avawe problema mladih u zajedniciv) Procijeniti spremnost mladih politi~ara za sara-

dwom sa drugim institucijama (drugim politi~kimpartijama, omladinskim nevladinim organizacijama)koje se bave mladima

g) Utvrditi zastupqenost omladinske problematikei stretegije za mlade u programima politi~kih par-tija

d) Utvrditi zastupqenost mladih u strukturama po-liti~kih partija

Procjena i ispitivawe stawa mladih u politici jesprovedeno preko nekoliko metoda: metodom upitni-ka sa otvorenim i zatvorenim pitawima, putem in-tervjua, analizom sadràja tj. programa politi~kihpartija. Jedna od metoda je putem sonda`nog istraìvawa tj.putem primjene upitnika. Upitnik je primjewen nauzorku od 92 mlada politi~ara.Osnovni zakqu~ci i preporuke procjene su:

1. Postoji izraèna potreba mladih politi~ara da seza wih organizuju kontinuirane edukacije iz raz-nih oblasti, a prije svega timskog rada, pregova-rawa, strate{kog planirawa, lobirawa itd. Pot-rebno je kreirati mehanizme koji }e omogu}itimladim politi~arima pored redovnog obrazovawai neformalne edukacije, koje }e popuniti eviden-tne praznine.

2. Znawa mladih politi~ara o omladinskoj politici

su prili~no siroma{ana pogotovo kod onih neis-kusnijih.Potrebno je upoznati mlade politi~are sa pojmom ielementima omladinske politike, a to pogotovotreba biti praksa pri prijemu novih ~lanova.

3. Uprkos prisutnom neprijateqstvu i predsrasuda-ma, postoji izraèna visoka spremnost mladih po-liti~ara da sara|uju sa omladinskim organizacija-ma i drugim politi~kim podmlacima.Potrebno je ovaplotiti tu spremnost kroz ve}ibroj intenzivnijih akcija u praksi, te ostvaritiboqu kooperaciju izme|u politi~kih podmladakarazli~itih partija, omladinskih organizacija, popitawu poboq{awa statusa mladih uop{te. Poredtoga potrebno je boqe upoznati mlade politi~aresa svrhom rada i djelovawa nevladinog sektora.

4. Mladi postoje u programima politi~kih partija, aliwihova pozicija i uloga mogla bi biti preciznijedefinisana. Jo{ ve}i je problem u sprovo|ewuplaniranih strategija ili u~e{}a mladih, u praksi.

5. Oko 45% ispitanika je zadovoqno udjelom i utica-jem mladih politi~ara u dono{ewu odluka u svo-jim politi~kim partijama. Potrebno je jo{ dosta ra-diti na tome da mladi politi~ari imaju zapaèni-ju ulogu u svojim partijama.

6. Treba insistirati na sprovo|ewu kvota u praksu,tamo gdje one postoje.

7. U porastu je broj mladih u politi~kim partijama,ali je te{ko ustanoviti ta~an procenat zbog nea-ùrirane evidencije. Naj~e{}e taj procenat vari-ra od 15-30%.

8. Oko 54% ispitanih mladih isti~e da u wihovimpartijama postoji strategija za razvoj mladih. U timdokumentima se naj~e{}e izraàvaju opredjeqawapo pitawu razvoja obrazovawa, kulture, sporta, eko-logije, zapo{qavawa, zdravqa i sl.

Potrebno je teoriju pretvoriti u praksu.

saètak

11..11.. OOPP[[TTII UUVVOODD

U periodu tranzicije i razvoja demokratskogdru{tva jedno od centralnih pitawa je svakako pi-tawe ukqu~ivawa gra|ana u dono{ewe odluka,wihovo ve}e u~e{}e u javnom ìvotu, ve}a odgo-vornost pojedinca itd. Imaju}i u vidu da taj procestraje godinama i decenijama, te da se on proteèkroz generacije, bitno je voditi ra~una o tome i dase mladi na vrijeme obrazuju, informi{u i senzi-bilizaraju za novonastale okolnosti. Ovaj izvje{-taj se bavi upravo pitawem aktivnog ukqu~ivawamladih u funkcionisawu dru{tva i to kroz radpoliti~kih partija. Izvje{taj je ra|en u organiza-ciji Helsin{kog parlamenta gra|ana, sa sjedi{temu Bawaluci. Prije nego li po~nemo razmatrati rezultate proc-jene koja se odnosila na stawe mladih u politici,potrebno je upoznati se sa op{tim okvirom iokolnostima u okviru kojeg razmatramo ovu prob-lematiku. Iz tih razloga u uvodu se posebno osvr-}emo na rad HPG na ovim pitawima, stawe mladihu BiH, a pogotovo u sferi politike. Na osnovu to-ga uvod obuhvata nekoliko dijelova:1.2. Helsin{ki parlament gra|ana1.3. Mladi u BiH1.4. Mladi i politika1.5. Problem i ciqevi

11..22.. HHEELLSSIINN[[KKII PPAARRLLAAMMEENNTT GGRRAA\\AANNAA

Helsin{ki parlament gra|ana (HPG) Bawa Luka jeregistrovan 16. avgusta 1996. godine kao lokalna

nevladina organizacija u Republici Srpskoj/Bosnii Hercegovini. Od tog vremena, HPG Bawa Luka jeaktivno ukqu~en u promociju, ja~awe i povezi-vawe civilnih inicijativa, rade}i na pomirewu iosnaìvawu zapostavqenih grupa za politi~kodjelovawe na lokalnom i regionalnom nivou.Helsin{ki parlament gra|ana Bawa Luka podrà-va i stimuli{e autonomnost i slobodu svih gra-|ana, ukqu~ivawem marginalizovanih dru{tvenihgrupa u demokratske procese, naro~ito èna imladih. Ovakvu misiju Helsin{ki parlament gra-|ana ostvaruje kroz svoje aktivnosti u tri prog-ramska podru~ja: Ja~awe civilnog dru{tva i tran-sformacija javne vlasti u servis gra|ana, Zalagaweza rodnu jednakost, Stvarawe uslova za intenziv-nije ukqu~ivawe mladih u javni ìvot.U okviru programskog podru~ja koje se odnosi nave}e ukqu~ivawe mladih, pored ciqeva o stva-rawu pretpostavki za intenzivnije osnaìvawe,me|usobno povezivawe i ukqu~ivawe mladih ujavni ìvot, jedan od ciqeva je i pove}awe brojamladih u politi~kom ìvotu.U okviru ove programske oblasti HPG je sproveoprojekat “Promijeni TI”. Upravo ciq ovog projektakoji se realizovao od 2004. godine, je bio da anga-ùje mlade aktiviste politi~kih partija i stvorinovu generaciju politi~ara spremnih da sara|ujuna poqu poboq{awa uslova ìvota u wihovimlokalnim zajednicama. Osnovni ciqevi projekta”PromijeniTI” u 2005. godini su bili osnaìvawei uspostavqawe saradwe me|u mladima iz nevla-dinih organizacija i politi~kih partija u tri gra-da Bosne i Hercegovine (Zvornik, Mostar i Biha})u ciqu rje{avawa problema mladih u wihovim za-

24

1. uvod

jednicama, analiza situacije u medijima po pitawumladih i stvarawe preduslova za ve}u vidqivostmladih na op{tim izborima u 2006. godini. U ok-viru projekta organizovane su 3 radionice ”Sara-dwa i pregovarawe”, 3 strate{ka planirawa zamlade u op{tinama Zvornik, Mostar i Biha} kao iomladinski projekti/kampawe u istim op{tinama.Tokom 2005. godine realizovano je i istraìvawe”Mladi i mediji” o vidqivosti mladih u medijimaBosne i Hercegovine, koje je obuhvatilo 2500 is-pitanika od 15 do 30 godina u pet gradova (Mostar,Sarajevo, Tuzla, Bawaluka, Prijedor) i monitoringmedija koji ukqu~uje promatrawe po {est televi-zijskih stanica i dnevnih novina u BiH. Od{tam-pana je i bro{ura o rezultatima istraìvawa uvezi sa medijima. Projekat je realizovan u partner-stvu sa Omladinskom informativnom agencijomBiH a finansijski je podràn od Olof Palme Inter-national Center, zahvaquju}i donaciji [vedskeme|unarodne razvojne agencije (SIDA).

11..33.. MMLLAADDII UU BBIIHH

U poslijeratnoj BiH mladi su svakako jedna od ug-roènijih kategorija. Na to ukazuje veliki broj is-traìvawa ra|enih u organizaciji raznih viso-ko{kolskih ustanova, nevladinih organizacija,agencija za istraìavawa, me|unarodnih institu-cija itd. Budu}i da fokus ovog rada nije generalnostawe mladih, u ovom dijelu }emo navesti samoneke osnovne podatke i probleme o stawu mladihu BiH. Generalno mladi u BiH ~ine oko 24% ukupne popu-lacije (UNDP, 2003). Probleme i potrebe mladihmoèmo razmatrati s obzirom na uslove i okol-nosti u kojima mladi ìve te posqedice i oìqkekoje ìvot u takvim okolnostima ostavqa. Socijalni ambijent u kojem mladi ̀ ive skoro je ka-

tastrofalan. Po navodu UNDP (2003) 19% stanov-ni{tva ìvi ispod linije siroma{tva, a 40% imatek za osnovne ìvotne potrebe. U istom istra-ìvawu navodi se da je nezaposlenost mladih uz-rasta 19-24 godina 2,6 puta ve}a nego kod katego-rije uzrasta 25-49 godina. U prilog ovoj poraznoj~iwenici ide i podatak da je BiH dràva koja imanajniì nacionalni dohodak po glavi stanovnika(GDP) u okruèwu i u Evropi (prema Enviroment inBiH 2002, nacionalni dohodak ili GDP za 1997. go-dinu bio je 898 $, a 2001. godine procjene su da jed-va prelazi 1000 $). Posqedice ovakve socijalneklime su porast fenomena socijalne patologijesvih vrsta: u porastu su toksikomanije, delinkven-cija svih vidova, nasiqe, samoubistva... Tako pobrojnim istraìvawima kontakt sa toksikomanija-ma ima minimum 10% omladinske populacije (ili uprosjeku 3 u~enika po jednom {kolskom odjeqewu).Daqe, BiH je u periodu od 1954. do 1981. godineimala prosje~nu stopu samoubistva 7,3 (Milosa-vqevi}, 1997), a 1996. godine sama Republika Sr-pska, kao dio BiH, imala je prosje~nu stopu samou-bistva 26,4 (Izvje{taj Ministarstva unutra{wihposlova). Rezultati u istraìvawu Du{ani}a(2005) upozoravaju na izraèn fenomen tzv. ”nau-~ene bespomo}nosti” kod mladih u BiH, koju karak-teri{u razni kognitivni i emocionalni defici-ti, koji se litararno ozna~avaju terminima pesi-mizam, pasivnost, nezainteresovanost... Istraì-vawe Dru{tva psihologa RS (2005) ukazuje da mla-di polovinu svog slobodnog vremena provode nep-lanski, nekreativno, biraju}i opciju “gluvarewa”.Jedan od upe~atqivih indikatora koji govori o po-ziciji mladih je svakako i i ~iwenica da po ve}i-ni istraìvawa oko 60-70% mladih iz BiH imaèqu da napusti dràvu, iseli se, bilo na kra}irok ili zauvjek!

25

11..44.. MMLLAADDII II PPOOLLIITTIIKKAA

Ranije navedeni podaci imaju za ciq boqe razum-jevawe poloàja mladih i konteksta u kojem mladiìve. To je neophodno da bismo mogli razmatratipitawe u~e{}a mladih u javnom ìvotu, u kojispada i politi~ki anga`man. Kqu~no pitawe je ko-liko je realno o~ekivati aktivan odnos mladihprema sebi i okruèwu, imaju}i u vidu sve inhi-biraju}e faktore! No, da razmotrimo kako izgleda u~e{}e mladih upolitici i politi~kim partijama, na osnovu odre-|enih egzaktnih podataka o ovom pitawu. Na àlo-st izbor ovakvih podataka nije veliki. Uglavnom sebaza podataka svodi na istraìvawa UNDP-a iOmladinske informativne agencije. U specijalnom izvje{taju razvoja omladinske poli-tike (OIA, 2002) navodi se:- strana~ko ~lanstvo u BiH ~ini oko 8% mladih- oko 97% svih parlamentaraca je starije od 30 go-

dina- samo 1% mladih smatra da moè imati jak uticaj

na politi~ka zbivawaIstraìvawe Dru{tva psihologa RS (Milosavqe-vi} et al, 2005) pokazuje da je oko 3% od ukupne po-pulacije mladih ukqu~eno u rad odre|enih poli-ti~kih partija. U istraìvawu UNDP-a (2003) se navodi da:- svega oko 5% mladih smatra da mladi dovoqno

ili mnogo mogu da uti~u na politi~ka doga|awa,te dono{ewe odluka na lokalnom nivou

- oko 6% strana~kog ~lanstva u BiH, ~ine mladi,{to je pad u odnosu na 8% iz 2000.godine

U istom istraìawu se isti~e da veliki broj mla-dih qudi ne shvata kako politi~ki sistem fun-kcioni{e te i u tome je jedan od uzroka minimal-nog u~e{}a mladih u javnom ìvotu. Na osnovu iznesenih podataka moèmo uvidjeti daje uloga mladih u politici do sada bila nezapaè-

na. Procenat mladih u politici je mali, ali je on~ak ve}i od procenta koji odraàva percepcijumogu}eg uticaja mladih u politici. Ova konstata-cija otvara nekoliko pitawa vezano za problema-tiku mladih u politici i mladih uop{te, a vezanoje za temu ovog istraìvawa. Koliko zaista mladiqudi koji su u politici mogu da urade ne{to zapoboq{awe statusa mladih ukoliko nemaju ilimisle da nemaju nikakav uticaj u svojim partijama?[ta u~initi da bi se taj wihov uticaj pove}ao?Koliko su spremni za saradwu sa drugim omladin-skim institucijama zarad poboq{avawa statusamladih itd? Na neka od ovih pitawa, odgovore tre-ba da da i ovo istraìvawe. Ova i druga pitawa,jasnije su definisana kroz opis problema i ciqe-va istraìvawa/procjene.

11..55.. PPRROOBBLLEEMM II CCIIQQEEVVII PPRROOCCJJEENNEE

Ispitivawe se bavi problemom aktivnog u~e{}amladih u javnom ìvotu i dru{tvenim promjenama,prije svega kroz politi~ki anga`man. Ovaj problemse moè konkretizovati kroz nekoliko ciqeva izadataka:a) Procijeniti nivo svjesnosti i educiranosti

mladih politi~ara o omladinskim pitawimab) Utvrditi kolika je spremnost mladih politi~a-

ra za rje{avawe problema mladih u zajedniciv) Procijeniti spremnost mladih politi~ara za

saradwom sa drugim institucijama (drugim po-liti~kim partijama, omladinskim nevladinimorganizacijama) koje se bave mladima

g) Utvrditi zastupqenost omladinske problema-tike i stretegije za mlade u programima poli-ti~kih partija

d) Utvrditi zastupqenost mladih u strukturamapoliti~kih partija

Procjena i ispitivawe stawa mladih u politici jesprovedeno preko nekoliko metoda.

27

Jedan od metoda je putem sonda`nog istra`ivawatj. putem primjene upitnika. Upitnik je primjewenna uzorku od 92 mlada politi~ara. Uzorak je de-taqnije prikazan u tabelama 1,2 i 3.

Tabela 1: Prikaz uzorka s obzirom na polNa prikazanom grafikonu vidimo strukturu uzor-ka s obzirom na pol. Od ukupnog broja ispitanika,57,5% je osoba mu{kog pola, a 42,5% osoba `enskogpola.

Tabela 2: Prikaz uzorka s obzirom na uzrastU gore prikazanom grafikonu vidimo strukturuuzorka s obzirom na pol. Raspon godi{ta ispita-nika je od 1973-1989. Najvi{e je ispitanika kojiimaju izme|u 21-28 godina.

28

2. metod

Tabela 3: Prikaz uzorka s obzirom na status

Rezultati pokazuju da uzorak ~ine najve}im dije-lom mladi politi~ari koji su studenti (44,44%), za-tim zaposleni (31,75%). Iz redova nezaposlene po-pulacije dolazi 20,63% ispitanika, te 3,17% iz po-pulacije u~enika.

Primijewen je upitnik koji je sa~iwavalo 16 pi-tawa koja su bila usmjerena na odnos mladih poli-ti~ara i wihovih partija prema problemima mla-dih. Pitawa su bila otvorenog i zatvorenog tipa.Postojalo je devet tzv. zatvorenih pitawa sa ponu-|enim odgovorima i sedam tzv. otvorenih u kojimaispitanik pi{e odgovor za koji smatra da je naja-dekvatniji. Ovakva konstrukcija i organizovawepitawa u otvorenom i zatvorenom obliku, omogu-}ava dobijawe konkretnih procentualnih odgovo-ra ali i dragocjene podatke koji mogu da pomognudubqoj interpretaciji odgovora.Pored takvih pitawa u upitniku je kori{tena ipetostepena Likertova skala koja ispituje sprem-nost za pokretawe pitawa mladih u zajednici,spremnost na saradwu sa omladinskim organiza-cijama i drugim politi~kim partijama. Skala sesastojala od 15 tvrdwi koji mjere spomenutu

spremnost. Ispitanici iskazuju svoj stepen sla-gawa sa postavqenim tvrdwama, zaokruùju}i od-govaraju}i nivo slagawa u petostepenom obimu od:“u potpunosti se ne slaèm” do “u potpunosti seslaèm”. Ispitanici su imali mogu}nost da upit-nik popuwavaju pismeno ili elektronski.Upitnik je primjewen u brojnim gradovima {iromBiH, kod pripadnika 23 razli~ite politi~ke parti-je sa sjedi{tem u BiH. Mladi politi~ari su bilipripadnici sqede}ih partija: SDS, HDZ, SDA,SBIH, Republikanska stranka, DNZ, DPS, DS, SPRS,HSS, NHI, SDP, PDP, LIBERALI, DNS, NS radom zaboqitak, SNSD, SDU, Evropska ekolo{ka stranka,BOSS, BPS, Hrvatski demohri{}ani, Zeleni. Poku{ali smo da procenat anketiranih mladihpoliti~ara iz razli~itih partija bude pribli`nosrazmjeran masovno{}u wihovih partija. U tomesmo djelimi~no uspjeli jer pojedine partije nisupopunile upitnike koji su im bili poslani u od-re|enom broju.Pored sonda`nog istraìvawa sprovedeni su in-dividualni i grupni intervjui sa mladim politi-~arima iz politi~kih partija. Ciq ovih intervjuaje bio dubqa analiza stawa mladih u politici.Tre}a metoda koja je kori{tena je bila analiza sad-ràja. Autori ispitivawa su analizirali zastu-pqenost mladih i omladinskih pitawa u progra-mima politi~kih partija koji su bili dostupni jav-nosti.Sprovo|ewe ispitivawa je vr{eno u oktobru inovembru 2005. Ispitivawe je sprovedeno bezikakvih problema na terenu. Kreirawe upitnika,analizu sadràja te kompletno ispitivawe susproveli Ilija Trnini} i Sr|an Du{ani}.

29

33..11.. RREEZZUULLTTAATTII DDOOBBIIJJEENNII IIZZ SSOONNDDAA@@NNOOGG IISS-TTRRAA@@IIVVAAWWAA

33..11..11.. RReezzuullttaattii iizz zzaattvvoorreenniihh ppiittaawwaa Zatvorena pitawa su pitawa koja imaju nekoliko po-nu|enih odgovora za svako pitawe. To omogu}ava kla-sifikovawe odgovora i statisti~ku analizu istih.

Tabela 4: Rezultati rangirawa èqenih tema zadaqe obrazovawe

U ovoj tabeli je predstavqeno kako su mladi poli-ti~ari rangirali teme o kojima bi voqeli vi{e dasaznaju na nekim budu}im edukacijama. Tema sabrojem jedan je najpoèqnija tema, a ona pod red-nim brojem 12 je najmawe poèqna. Na osnovu toga

vidimo da su najpoèqnije teme: timski rad, vje{-tine pregovarawa, strate{ko planirawe, vo|ewekampawa, lobirawe i zagovarawe itd. Interesan-tno je da je timski rad na vrhu, a liderstvo pri dnuliste. To moè da ukazuje da mladi politi~arishvataju zna~aj timskog rada, ali isto tako i da susvjesni wegovog nedostatka u radu svoje partije.

Tabela 5: Veli~ina prosje~nih odgovora za svakutvrdwu iz skale koja mjeri spremnost pokretawapitawa mladih u op{tini od strane mladih poli-ti~ara (prije rekodirawa)

30

3. rezultati

Tema Rang

timski rad 1

vje{tine pregovarawa 2

strate{ko planirawe 3

vo|ewe kampawe 4

lobirawe i zagovarawe 5

saradwa vlasti i gra|ana 6

omladinska politika i omladinski rad 7

odnosi s medijima 8

vje{tine prezentacije 9

pisawe projekata 10

liderstvo 11

pra}ewe i vrednovawe rada 12

TVRDWE N M SD

A1 Mladi iz politi~kih partijatrebaju da urade vi{e zamlade u svojim lokalnim za-jednicama

91 4.48 0.88

A2 U pro{losti sam ~esto uti-cao/la na starije kolege izstranke da rade na po-boq{awu statusa mladih

90 3.80 1.24

A3*Ve}ina mladih je lijena i nezasluùju da se za wih punoborim preko svoje stranke

90 2.64 1.35

A4 Moj ciq je da preko svojestranke poboq{am statusmladih u op{tini

89 4.39 0.89

A 5 *Ne mislim mnogo o budu}-nosti mladih u op{tini,jer svako je “kova~ svojesudbine” i treba da se sambori za sebe

90 1.88 1.04

Tabela 6: Veli~ina ukupnih prosje~nih odgovoravezano za spremnost pokretawa pitawa mladih uop{tini od strane mladih politi~ara (nakon reko-dirawa)

U tabelama 5 i 6 su prikazani rezultati koji se od-nose na ispitivawe spremnosti mladih politi~a-ra za pokretawe pitawa u op{tinama koja se ti~umladih. Spremnost je ispitivana skalom Likerto-vog tipa {to podrazumjeva postojawe nekolikotvrdwi vezano za ovu temu, te izraàvawe stepe-na slagawa sa tvrdwom od strane ispitanika. is-pitanici izraàvaju stepen svog slagawa u obimuod 1-5. Brojevi 1-5 ozna~avaju:

1 - U potpunosti nisam saglasan/a s tvrdwom2 - Uglavnom nisam saglasan/a s tvrdwom3 - Nisam siguran/a s tvrdwom4 - Uglavnom sam saglasan s tvrdwom5 - U potpunosti sam saglasan s tvrdwom

U tabelama nam je nazna~ajnija kolona M, jer se od-nosi na veli~inu prosje~nog odgovora koji su ispi-tanici dali za svaku tvdwu. Ukoliko je prosjekbliì broju pet, to zna~i da imamo ve}i stepenslagawa s tvrdwom. U tabeli vidimo da za svih pettvrdwi rezulati idu u prilog izraène visokespremnosti politi~ara za pokretawe pitawa u op-{tinama koja se ti~u mladih. Tako npr. za tvrdwuda mladi politi~ari trebaju vi{e da urade za mla-de u op{tinama, veli~ina odgovora je ~ak 4,48, {togovori o viskom stepenu slagawa s tvrdwom. Tako-|e ve}ina mladih politi~ara se u potpunosti sla-è da je wihov ciq poboq{awe statusa mladih u

op{tini. Prosje~na veli~ina odgovora za ovu tvr-dwu je 4,39. Prosje~ne veli~ine i za druge tvrdwenedvosmisleno ukazuju na spremnost mladih poli-ti~ara da u~ine ne{to za poboq{awe statusamladih. To potvr|uje i zbirna vrijednost svih tvr-dwi koja iznosi 4,03, te govori da postoji visokaspremnost mladih politi~ara da pokrenu aktivni-je pitawa mladih u op{tinama.

Tabela 7: Veli~ina prosje~nih odgovora za svakutvrdwu iz skale koja mjeri spremnost mladih poli-ti~ara za saradwu sa omladinskim organizacijama(prije rekodirawa)

31

N M S D

Spremnost za pokretawe pi-tawa mladih u svojoj op{tini

89 4.03 0.65

TVRDWE N M S D

B1* Ne razumijem mlade koji su uomladinskim organizacija-ma, to je za mene gubqewevremena

90 1.41 0.85

B2 Spreman sam da pomognemmladima iz omladinskih or-ganizacija ako mogu

90 4.54 0.82

B3 *Omladinske organizacijetro{e velike pare, bez kon-kretnih rezultata

91 2.58 1.10

B4 Neophodna je saradwa izme-|u podmladaka politi~kihpartija i omladinskih nev-ladinih organizacija

91 4.39 0.86

B5 Podmlaci politi~kih parti-ja }e boqe rije{iti proble-me mladih, ako ne sara|ujusa omladinskim nevladinimorganizacijama

91 1.65 0.99

Tabela 8: Veli~ina ukupnih prosje~nih odgovora ospremnosti na saradwu sa omladinskim organiza-cijama od strane mladih politi~ara (nakon rekodi-rawa)

U tabelama su prikazani rezulati koji opisujuspremnost na saradwu sa omladinskim organiza-cijama. Prosje~ne veli~ine odgovora kod svih tvr-dwi ukazuju na visoku spremnost mladih politi-~ara na saradwu sa omladinskim organizacijama.Mladi politi~ari se uglavnom ili potpuno slaùsa tvrdwom da je ta saradwa neophodna te da }e setako boqe rje{avati problemi mladih, te da suspremni pomo}i omladinskoj organizaciji ukolikoje to u wihovoj mo}i. Ovakav rezultat potvr|uje izbirna vrijednost svih tvrdwi koja iznosi 4,25. Pored ovih rezulata, isti~e se da postoji i odre-|en skepticizam prema omladinskim organizacija-ma. To se ogleda u podatku da se odre|en broj mla-dih politi~ara (M=2,58) slaè sa tvrdwom da omla-dinske organizacije tro{e velike pare bez vidqi-vih rezultata.

Tabela 9: Veli~ina prosje~nih odgovora za svakutvrdwu iz skale koja mjeri spremnost mladih poli-ti~ara za saradwu sa drugim politi~kim partijama(prije rekodirawa)

Tabela 10: Veli~ina ukupnih prosje~nih odgovora ospremnosti na saradwu mladih politi~ara sa dru-gim politi~kim partijama (nakon rekodirawa)

32

N M S D

Spremnost mladih politi~ara zasaradwu sa omladinskim orga-nizacijama

90 4.25 0.56

N M S D

Spremnost mladih politi~ara zasaradwu sa drugim politi~kimpartijama

90 4.03 0.77

TVRDWE N M S D

C1* Smatram da jedino mojastranka moè zaista dapomogne mladima

89 2.75 1.29

C2* Ne vidim razlog za sara-dwom sa drugim strankamada bi se mladima pomoglo

89 1.67 1.09

C3 Kada se radi o problemimamladih, spreman sam na sa-radwu sa drugim partijama

89 4.42 0.86

C4 Samo se zajedni~kom sara-dwom i radom svih poli-ti~kih stranaka mogu rije-{iti problemi mladih

90 4.13 1.16

C5* Saradwa me|u strankamapo bilo kom pitawu pa ta-ko i po pitawu rje{avawaproblema mladih je iluzija

90 1.98 1.21

Rezultati pokazuju da sve tvrdwe koje se odnose nasaradwu sa drugim politi~kim partijama radiboqeg rje{avawa problema mladih, imaju prosje~-nu veli~inu preko 4, {to govori o pozitivnim sta-vovima prema takvoj saradwi. To potrv|uje i zbir-na vrijednost svih tvrdwi koja iznosi 4,03.

Tabela 11: Ukqu~enost pitawa mladih u programepoliti~kih partija

Kada je u pitawu ukqu~enost pitawa mladih uprogram politi~ke partije, ve}ina mladih politi-~ara (47,67%) smatra da to postoji u dovoqnoj mjeri.22,9% smatra da to postoji u velikoj mjeri, a 20,93%u maloj. U globalu, dakle mladi politi~ari smatra-ju da su pitawa mladih dovoqno zastupqena uprogramima wihovih partija.

Tabela 12: Stepen zadovoqstva mladih politi~arasa programom wihove partija, s obzirom na zastu-pqenost pitawa mladih

Najve}i procenat mladih politi~ara (47,06%) je udovoqoj mjeri zadovoqno programom, a 8,24% u ve-likoj mjeri. Me|utim uo~avamo i da je zna~ajan pro-cenat mladih politi~ara u maloj ili nikakvoj mje-ri zadovoqno tim programima (oko 32%). Pri tomese za 12,94% koji su odgovorili sa “ne znam” tako|emo`e pretpostaviti da nisu najsretniji i najzado-voqniji sa programima svoje politi~ke partije izastupqeno{}u mladih u wima. Mo`emo zakqu~i-ti da su mladi politi~ari u osredwoj mjeri zado-voqni programima svojih partija.

33

Tabela 13: Stavovi o broju mladih u strukturamapoliti~kih partija

Grafikon 13 pokazuje da oko 45% mladih smatra daje u vladaju}im strukturama polit~kih partija ug-lavnom ili u potpunosti dovoqan broj mladih. Oko30% mladih politi~ara smatra da taj broj nije iliuglavnom nije dovoqan, tj. da u vladaju}im struktu-rama treba biti ve}i broj mladih.

Tabela 14: Procjena uticaja mladih u procesu dono-{ewa odluka

Ispitanici su izrazili razli~ite stavove po pi-tawu uticaja mladih politi~ara u procesu dono-{ewa odluka u wihovim partijama. Oko 44% mla-dih politi~ara smatra da je uticaj mali ili nika-kav, a oko 13% nema jasan stav. Naspram toga, oko42% mladih politi~ara smatra da mladi imaju do-voqan ili veliki uticaj u politi~kim partijama.Dakle, oko polovine ispitanika je zadovoqno uti-cajem, a otprilike isto toliko nije zadovoqno.

34

Tabela 15: Postojawe strategije za poboq{awestatusa mladih u politi~kim partijama

Ispitanici su imali tri mogu}nosti za odgovor.Preko polovine (54,12%) se izjasnilo da takva stra-tegija postoji. 34,12% je izjavilo da ne zna odgovor,11,76% je izjavilo da u wihovim partijama ne posto-ji takva strategija.

Tabela 16: Procjena spremnosti za dono{ewemstrategije za razvoj mladih

Oko 58% ispitanika, isti~e da postoji velika ili~ak veoma velika spremnost da se donese u wiho-vim politi~kim partijama strategija za poboq{a-we polo`aja mladih. Oko 16% isti~e da je ta spre-mnost mala, a 25,88% nije sigurno.Dakle, ve}ina ispitanika isti~e da postoji sprem-nost za dono{ewe strategije koja bi poboq{alapolo`aj mladih.

35

33..11..22.. RReezzuullttaattii iizz oottvvoorreenniihh ppiittaawwaa

Pored pitawa na koja se odgovaralo zaokruì-vawem nekog od ponu|enih odgovora (tzv. zatvore-na pitawa), u upitniku je postojalo i devet pitawaotvorenog tipa. Pitawa otvorenog tipa omogu}ava-ju u~esniku da odgovori onako kako èli bez ikak-vog usmjeravawa ispitiva~a. Takvo je npr. pitawe’’[ta je za vas omladinska politika?’’ Takvi odgovo-ri mogu biti korisni u dubqem obja{wavawu od-re|enih pojava, te su zato i postavqena. U nared-nom tekstu sumirani su odgovori na spomenutihdevet pitawa.

UUkkoolliikkoo iimmaattee jjoo{{ nneekkii pprriijjeeddlloogg zzaa eedduukkaacciijjuu kkoo-jjaa vvaamm jjee bbiittnnaa,, nnaavveeddiittee::

Budu}i da je u prethodnom pitawu bilo ve} spo-menuto dosta mogu}ih opcija za usavra{vawe, nijebilo puno nadopuna. Nekoliko ispitanika je nave-lo potrebu za edukacijom o namicawu sredstava,principima demokratskog djelovawa, zakonskoj re-gulativi, politi~koj kulturi, komunikaciji unutargrupa, qudskim pravima. Pored toga istaknuta jepotreba za boqim upoznavawem ustava, sporazumaiz Daytona i Pariza.

[[ttaa jjee ppoo vvaa{{eemm mmii{{qqeewwuu oommllaaddiinnsskkaa ppoolliittiikkaa??

Ovim pitawem se poku{alo ispitati znawe mla-dih politi~ara o omladinskoj politici, pod kojompodrazumijevamo strategiju koju donosi dru{tvoradi definisawa problema mladih i wihovog rje-{avawa. Odgovori pokazuju polovi~nu ta~nost. Postoje mla-di politi~ari koji solidno defini{u ovaj pojam,ali ve}i dio ima odre|ene zablude.U odgovorima se uglavnom nalaze odre|eni ele-menti koji su u skladu sa op{teprihva}enom de-

finicijom, dok neki dijelovi nedostaju ili odstu-paju.

Neki naj~e{}e prihvatqivi elementi ili cjelo-kupno ta~ni odgovori, koji se navode su:- Strategija koju donosi dru{tvo- Politika vezana za pitawa mladih- Na~in kako ukqu~iti mlade u dono{ewe odluka - Instrument za poboq{awe ìvota mladih- Sveukupna, dugoro~na strategija dràve sa odre-

|enim planom akcije, sa mjerama i aktivnostimau saradwi sa mladima.

- Politika koja unapre|uje ìvot mladih qudi,wihov poloàj, ekonomski i dru{tveni status,opstanak uop{te

- Omladinska politika je institucionalno rje{a-vawe problema mladih u dru{tvu. To zna~i sis-tematsko definisawe: problema sa kojima semladi suo~avaju, na~ine wihovog rje{avawa kaoi precizno odre|ewe uloge i poloàja koje mla-di qudi treba da imaju u demokratskim dràva-ma i modernom dru{tvu.

- Omladinska politika, je zajedno s mladima orga-nizovana, strate{ki dugoro~no planirana brigavlasti za mlade.

- Omladinska politika je sveobuhvatna strategijaza razvoj omladinskih aktivnosti, tj. unapre|ewapoloàja mladih (zapo{wavawe, stipendije, os-tanak, zabava itd.)

- To je politika s kojom bi mladi trebali biti zado-voqni, politika koja podràva interese mladih

Naj~e{}e gre{ke i zablude su:- Omladinsku politiku donose mladi politi~ari- To je aktivno djelovawe mladih- U~estvovawe mladih u politici- Rje{avawe onih pitawa kojima se dràva rijet-

ko bavi- Borba za li~ne interese

36

- Na~in djelovawa i razmi{qawa osoba do 35 go-dina radi obezbje|ivawa ostvarewa unaprijeddefinisane strategije i ciqeva za poboq{awekako, op{tih tako i pojedina~nih uslova ìvota.

- Afirmacija mladih qudi u politi~kom djelo-vawu na svim nivoima vlasti

Iz navedenih primjera vidimo da mladi politi~a-ri naj~e{}e shvataju da je su{tina omladinske po-litike poboq{avawe poloàja mladih. Me|utimnije im najjasnije kako to ostvariti konkretno, kodonosi omladinsku politiku i ko u taj proces tre-ba biti ukqu~en. Naj~e{}e gre{ke su da je to po-litika koju vode mladi politi~ari. Nakon analizeodgovora poku{ali smo da ih razvrstamo u tri ka-tegorije: ta~ni odgovori, djelimi~no ta~ni, te pot-puno neta~ni. Rezultati izgledaju ovako:

Vidimo da su rezultati podjednako raspore|eni uove tri kategorije. Podatak od 31,42% odgovora ko-ji su ta~ni, nije obe}avaju}i. To zna~i da bi znawemladih politi~ara o pojmu omladinske politikemoglo i trebalo biti ve}e.

DDaa llii uu BBiiHH ppoossttoojjii zzaakkoonn// nnoorrmmaattiivvnnii aakktt,, kkoojjii sseeooddnnoossii nnaa mmllaaddee?? AAkkoo ddaa,, nnaa kkoojjeemm nniivvoouu ((ddrr`̀aavvaa,,eennttiitteett,, kkaannttoonn,, oopp{{ttiinnaa))??

Ovim pitawem se poku{alo utvrditi koliko sumladi politi~ari upoznati sa zakonima ili nekimdrugim normativnim aktima u BiH koji se ti~u

mladih. Konkretno, da li su mladi politi~ariupoznati da postoji Zakon o omladinskom organi-zovawu na nivou RS, ili eventualno odre|enestrategije o razvoju mladih na lokalnom nivou. Od-govori na ovo pitawe su bili uglavnom {turi. Po-ku{ali smo razvrstati odgovore na ta~ne (u kojimase navodi spomenuti Zakon ili neke druge norme),neta~ne, te odgovore koji su bili artikulisani kao“ne znam”.

Podaci u ovoj tabeli nam pokazuju da je tre}ina is-pitanika upoznata sa postoje}im normativnim akti-ma koji postoje u BiH, dok dvije tre}ine (oko 66%)ili ne zna ili daje pogre{ne odgovore. Analiziraju-}i odgovore, moèmo primjetiti da su sa Zakonom oomladinskom organizovawu na nivou RS, vi{e upoz-nati mladi politi~ari iz Republike Srpske (SPRS,SNSD...) ali i par mladih politi~ara iz Stranke zaBiH i NS Radom za boqitak.

DDaa llii vvaamm jjee ppoozznnaattoo kkoojjii ssuu eelleemmeennttii oommllaaddiinnsskkeeppoolliittiikkee nnaa llookkaallnnoomm nniivvoouu?? AAkkoo ddaa,, nnaavveeddiittee iihh!!

Od ukupnog broja odgovora, 50% je bilo odgovora“NE”. Dakle oko polovine ispitanih mladih poli-ti~ara nema nikakve predstave o elementima om-ladinske politike. Preostali ispitanici su dava-li razli~ite odgovore. Ve}ina je navela svega jedanod elemenata omladinske politike. To se naj~e{}eodnosilo na:- postojawe referenta za mlade- buxet za mlade

37

TTAA^̂NNOOSSTT OODDGGOOVVOORRAA %%

POTPUNO TA^NI 31,42%

DJELIMI^NO TA^NI 34,28%

POTPUNO NETA^NI 31, 42%

UKUPNO 100,00%

TTAA^̂NNOOSSTT OODDGGOOVVOORRAA %%

TA^NI 33,3%

NETA^NI 40,7%

NE ZNAM 25,9%

UKUPNO 100%

Neki od ispitanika su davali univerzalne odgovo-re navode}i da se to odnosi na Evropsku povequ ou~e{}u mladih ili na 12 indikatora promovisanihod strane Omladinske informativne agencije. Ne-koliko ispitanika je dalo potpune odgovore i do-lazili su iz redova Stranke za BiH, NS Radom zaboqitak i Socijalisti~ke partije RS.Moèmo zakqu~iti da ve}ina mladih politi~aranije upoznata ili je slabo upoznata sa elementimaomladinske politike.

KKoojjii ssuu kkqquu~~nnii aakktteerrii ((ppoojjeeddiinnccii,, ggrruuppee,, iinnssttiittuu-cciijjee)) kkoojjii ttrreebbaa ddaa uu~~eessttvvuujjuu uu ddoonnoo{{eewwuu oommllaaddiinn-sskkee ppoolliittiikkee nnaa llookkaallnnoomm nniivvoouu??

Ispitanici, mladi politi~ari su produktivnije od-govarali na ovo pitawe, u odnosu na druga pitawa.Ve}ina ispitanika je dala odre|ene odgovore. Malije broj onih koji su odgovorili sa “ne znam”.U odgovorima su navo|eni razni akteri koji treba-ju biti ukqu~eni u dono{ewu omladinske politi-ke na omladinskom nivou. Naj~e{}e se spomiwu:- NVO i omladinske organizacije (u 40% slu~ajeva)- mladi 20 ( u 29% slu~ajeva)- politi~ari 17 (u 24% slu~ajeva)- politi~ki podmlaci 12 (u 17% slu~ajeva)

Pored toga, kao bitni akteri u dono{ewu omla-dinske politike jo{ su spomiwani:- lokalni omladinski savjeti- visoki predstavnik- studentske organizacije- op{tina- neformalne grupe - centar za socijalni rad- policija, {kole- direktor doma kulture/doma mladih- uspje{ni pojedinci- organi lokalne vlasti

- {kole- me|unarodne organizacije- dom zdravqa- predstavnici ministarstva sporta, kulture i

obrazovawa - predstavnici poslodavaca- op{tinski odbornici- stru~ne institucije

Na osnovu spomenutih odgovora moèmo zakqu~i-ti da u ve}ini odgovora se kao neizostavni u~es-nici kreirawa omladinske politike spomiwumladi ili wihovi predstavnici iz omladinskihorganizacija. U dosta izraènom obimu (oko 40%)se isti~e i uloga politi~kih partija i wihovihpodmladaka. Pored toga nabrojani su i brojni dru-gi faktori. ̂ ini se da su mladi politi~ari dobrimdijelom svjesni potrebe za konsultovawem mladihprilikom kreirawa omladinske politike, ali istotako i potrebe za ukqu~ivawem i drugih interes-nih strana koje se bave mladima.

DDaa llii ssii sspprreemmaann//aa ddaa ppookkrreennee{{ rrjjee{{aavvaawwee ooddrree-||eenniihh ppiittaawwaa mmllaaddiihh uu ssvvoojjoojj oopp{{ttiinnii ii kkaakkoo ??

Iz ove tabele vidimo da se velika ve}ina mladihpoliti~ara izjasnila kao spremnom da pokrenu rje-{avawe problema mladih. Uprkos tome, zabriwavapodatak da preko 20% politi~ara nije spremno zato. Postavqa se pitawe, za{to se tih dvadeset

38

Da li si spreman/a da pokrene{ rje{evawe odre|enih pitawa mladih u svojoj op{tini?

%

da 74,6%

ne 21,2%

nisam siguran/a 4,2%

Ukupno 100%

posto mladih politi~ara spremno zalagati i bori-ti u dru{tvu, ako nije spremno za populaciju mla-dih kojoj i sami pripadaju... Ispitanici koji su pokazali spremnost, naveli susqede}e oblike i na~ine kako pokrenuti odre|e-na pitawa za mlade u svojoj op{tini:- identifikovati probleme omladine- podsticati osnivawe tijela za mlade, u~estvo-

vati u istraìvawu i ispitivawu potreba mla-dih, sara|ivati s udruèwima

- aktivno raditi u mjesnim odborima i op{tin-skim komisijama

- podràvati izradu stretegije za mlade preko od-bornika i saradwom sa drugim partijama

- predlagati projekte- lobirati- pokretati inicijative za izdvajawe odre|enih

sredstava iz buxeta za rad omladinskih organi-zacija i planirawem za narednu buxetsku godi-nu.

- organizovati kampawe za slu`benike za mlade- sara|ivati sa podmlacima ostalih politi~kih

partija i omladinskim organizacijama- mini projektima i animirawem mladih da se ba-

ve omladinskim radom - kreirati dokumenta strategije za mlade

Mladi politi~ari koji su izrazili nespremnost dase zalaù za omladinska pitawa, obja{wavali suto dosta sli~no. Ve}ina je isticala teìnu i kom-pleksnost, te da nije sposobna, mo}na ili obrazo-vana da bilo {ta u~ini.

DDaa llii ssii sspprreemmaann ddaa ssaarraa||uujjee{{ ssaa oommllaaddiinnsskkiimmnneevvllaaddiinniimm oorrggaanniizzaacciijjaammaa ii nnaa kkoojjii nnaa~~iinn mmoo`̀eetteeddaa ssaarraa||uujjeettee??

Ve}ina ispitanika (blizu 80%) je pokazala zainte-resovanost za saradwu sa omladinskim nevladi-nim organizacijama. Brojni su potvrdili da ta sa-radwa ve} postoji. Kao oblici mogu}e saradwe saomladinskim organizacijama, naj~e{}e se navode:- putem seminara i zajedni~kih projekata- putem razmjene mi{qewa i iskustava- organizovawem okruglih stolova na kojima bi se

razgovaralo o problemima mladih- prosqe|ivawem zahtjeva omladinskih organiza-

cija prema odbornicima- kroz timski rad, lobirawe i zagovarawe, a sve u

svrhu boqeg poloàja mladih u BiH- putem tehni~ke pomo}i i davawem informacija

Odre|eni ispitanici koji nisu zainteresovani zasaradwu, obrazlaù to nekim ranijim negativnimiskustvima sa predstavnicima omladinskih NVOili jednostavno nepovjerewem i negativnim sta-vovima prema NVO.

DDaa llii ii kkaakkoo rraazzllii~~iittee ppoolliittii~~kkee ppaarrttiijjee mmoogguu zzaa-jjeeddnnii~~kkii ddaa rraaddee nnaa rrjjee{{aavvaawwuu pprroobblleemmaa mmllaaddiihh??

Ve}ina mladih politi~ara (oko 60%) isti~e da raz-li~ite politi~ke partije mogu i trebaju zajedno dasara|uju po pitawu rje{avawa problema mladih.Interesantno je razmotriti {ta mladi politi~arinavode kao potrebu za saradwom, koji su wenipreduslovi, koji su mogu}i oblici saradwe, teza{to je saradwa nepotrebna ili nemogu}a.Neki od ispitanika navode da je saradwa mogu}a jer jesvima u interesu da se problemi mladih rje{avaju.

39

Kao naj~e{}i mogu}i oblici saradwe se navode:- zajedni~ki projekti - izrada jedinstvene platforme za izradu dràv-

nog plana za djelovawe prema mladim qudima- razmjenom iskustava o na~inima “borbe” unutar

stranke za rje{avawe problema mladih- kroz zajedni~ke projekte promovisati ideje to-

lerancje i zajedni{tva

Da bi se to ostvarilo, neki mladi politi~ari kaopreduslove navode da je bitno odbaciti li~nepredrasude i sebi~ne interese, te da se mladi po-liti~ari ujedine oko zajedni~kog ciqa. “Potrebnaje jaka voqa za istinsko rje{avawe problema, a nesamo kori{tewe problematike mladih u prediz-borne svrhe.” Tako|e se isti~e da je ova saradwaneophodna, jer nam mladi odlaze iz zemqe. Nekoli-ko ispitanka izraàva uvjerewe da saradwu moguostvariti jedino podmlaci politi~kih partija, a“stariji” politi~ari te{ko!Oni koji smatraju da nije mogu}e ostvariti me|u-partijsku saradwu obrazlaù to razli~itim uzro-cima. Problem je u tome {to:- bitniji su li~ni interesi od kolektivnih- “svaka partija vodi svoju politiku”- “starijim” politi~arima nije stalo do mla|e po-

pulacije- ne postoji nikakva zajedni~ka platforma- mladi se utapaju sa svojim stavovima sa “stari-

jim i pametnijim, podmladak neke politi~ke par-tije je ovisan o svojoj politi~koj partiji.

- “mladi su kopije starijih”

[[ttaa jjee ppoottrreebbnnoo uurraaddiittii ddaa bbii uuttiiccaajj mmllaaddiihh uu ppoo-lliittii~~kkoojj ppaarrttiijjii bbiioo vvee}}ii??

Na prethodno pitawe se logi~no nastavqalo i ovopitawe o na~inima kako pove}ati uticaj mladih upartijama. Mladi politi~ari su navodili razli~i-

te kreativne prijedloge kako pove}ati uticaj mla-dih u polit~kim partijama:

- ukqu~iti ih u strana~ka odlu~ivawa- moraju pokazati da imaju znawe, vje{tine i spo-

sobnosti da i oni mogu ravnopravno sa starijimkolegama preuzeti odgovornosti i obaveze

- pove}ati broj mladih u vladaju}im strukturamastranke

- ukqu~iti vi{e mladih u stranke- trebala bi se posti}i ve}a saradwa izme|u mla-

dih i starijih rukovodilaca- da imaju podr{ku iz centrale stranke kao i

sredstva za realizaciju projekata mladih- boqa organizovanost, vi{e lobirawa i tra-

èwa, zahtjeva, organizovawe politi~ke akade-mije...

- da se donese obavezuju}a odluka da mladi budu uve}oj mjeri zastupqeni u organima stranke i nalistama za izbore

- PromijeniTi (strana~ki) program i statut- smijeniti odre|ene ~elne qude u partijama koji

onemogu}avaju napredovawe mla|ima- treba vi{e anga`mana od strane mladih politi-

~ara- razvijawe svijesti kod starijih da su “osvje-

èwa” potrebna- boqe iskoristiti kvote gdje one postoje, o oba-

veznom u~e{}u maldih u organima stranke - dodatno edukovati mlade, kako bi bili spremni

sami inicirati dono{ewe bitnih odluka- mladi moraju vi{e da vjeruju jedni drugima i sa-

mim tim }e i kod starijih da izgledaju ozbiqnije- boqe organizovawe i timski rad- ohrabriti ih, podmlatke politi~kih stranaka

u~iti nezavisnim od mati~ne stranke

Na osnovu ovih brojnih prijedloga moèmo pret-postaviti da su mladi politi~ari prili~no svjes-

40

ni problema kada je u pitawu wihovo aktivnijeu~e{}e u partiji. To je rezultiralo bogatim nizommogu}ih na~ina i strategija kako promijeniti tajpoloàj.

33..22.. RREEZZUULLTTAATTII DDOOBBIIJJEENNII IIZZ IINNTTEERRVVJJUUAA

Intervjue smo sproveli da bismo dobijene podat-ke iz upitnika, boqe, dubqe i op{irnije mogli ob-jasniti. Ukupno je sprovedeno 11 intervjua. Inter-vjuisani su mladi politi~ari iz razli~itih parti-ja sa sjedi{tima u Federaciji BiH i RepubliciSrpskoj. Pitawa koja su postavqana mladim politi~arimabila su sli~na pitawima iz upitnika, s tim {to jepostojala mogu}nost dodatnih pitawa, radi de-taqnijih poja{wewa. Pitawa su se dakle, odnosi-la na spremnost mladih politi~ara za rje{avawemproblema mladih, znawe o omladinskoj politici,saradwu sa omladinskim NVO i drugim partijama,zastupqenost i uticaj mladih u politi~kim parti-jama itd.

aa)) PPoozznnaavvaawwee oommllaaddiinnsskkee ppoolliittiikkee

Kada je u pitawu poznavawe omladinske politike, ve-}ina intervjuisanih tvrdi da se radi na upoznavawu~lanstva u podmlacima sa omladinskom politikom, teda im je taj pojam poznat. Tvrde da su upoznati sa om-ladinskom politikom kroz edukacije u saradwi saNVO, kao {to su [kola omladinske politike, od stra-ne Omladinske informativne agencije. Nisu u potpu-nosti najboqe upoznati sa dokumentima koji postojeu BiH po tom pitawu. Ve}ina misli da ne postoji ni-jedan dokument koji defini{e pitawa mladih. Pred-stavnici podmladaka politi~kih partija iz RS uglav-nom su upoznati sa postojawem Zakona o omladinskomorganizovawu na nivou RS. Jedna od intervjuisanih

osoba koja je ~lan politi~kog podmlatka ali i omla-dinske NVO, tvrdi da mladi politi~ari uglavnom ma-lo znaju o omladinskoj politici te da je navje}i prob-lem wihovo siroma{no neformalno obrazovawe. Po wima bi dokumentom omladinske politike treba-lo definisati zapo{qavawe, razvoj obrazovawa, is-puwavawe slobodnog vremena, rje{avawe stambenogpitawa, razvoj kulture, formirawe porodice itd.U definisawu omladinske politike trebalo biukqu~iti politi~ke partije, predstavnike NVO, is-kusne stru~wake iz drugih zemaqa, studentske or-ganizacije, razne institucije. Pored toga trebalo biukqu~iti i Savjetodavni odbor mladih, Gradsku up-ravu...Isti~e se da mladi politi~ari koji su duè u politi-ci, imaju op{irnija znawa o omladinskoj politici,wenim osnovnim elementima, dokumentima itd...

bb)) ZZaallaaggaawwee zzaa rrjjee{{aavvaawwee ooddrree||eenniihh ppiittaawwaa mmllaa-ddiihh uu ssvvoojjiimm oopp{{ttiinnaammaa

Ispitivani mladi politi~ari su izrazili voqu ispremnost da pokrenu odre|ena pitawa mladih usvojoj op{tini. Ve}ina ih je ve} poduzela neke ko-rake kao {to su inicijativa za Savjetodavni odbormladih, prijedlozi za neke preventivne akcije (npr.protiv side), raspisivawe tendera za projekte om-ladinskih organizacija, boqe iskori{tavawebuxeta, humanitarne akcije, akcije sportskog, kul-turnog tipa.... Primje}ujemo da se ne radi o pretje-rano obimnim, intenzivnim i kontinuiranim ak-cijama.

vv)) SSaarraaddwwaa iizzmmee||uu ppoolliittii~~kkiihh ppooddmmllaaddaakkaa ii oommllaa-ddiinnsskkiihh oorrggaanniizzaacciijjaa

Postoji spremnost i èqa da se sara|uje sa omla-dinskim nevladinim organizacijama. Me|utim tasaradwa je kako ve}ina procjewuje nedovoqna.

41

Postoje razni razlozi za to. Saradwa prije sveganije definisana odre|enim dokumentima. Ne pos-toji koordinaciono tijelo koje bi to organizovalo.Problem je i {to NVO nisu me|usobno povezane iorganizovane. Kako navode, NVO su ~esto nezain-teresovane za saradwu, jer ne èle da dobiju imixpoliti~ki orijentisane organizacije. Postoje odre|ena me|usobna nepovjerewa i nesla-gawa. Neki ispitanici isti~u negativna iskustva,da NVO nisu bile zainteresovane za saradwu sapoliti~kim podmlacima, te da su neki ~lanovi NVOotvoreni simpatizeri odre|enih partija. Postoje isamokriti~na razmi{qawa da je uzrok u qubomo-ri mladih politi~ara, jer brojni predstavniciNVO, su vi{e obrazovaniji i upu}eniji u razne ob-lasti, jer poha|aju vi{e treninga iz oblasti ne-formalnog obrazovawa.

gg)) SSaarraaddwwaa iizzmmee||uu ppoolliittii~~kkiihh ppaarrttiijjaa nnaa rrjjee{{aa-vvaawwuu pprroobblleemmaa mmllaaddiihh

Ve}ina ispitanika isti~e da je ovakva saradwa ri-jetka i te{ka, ali da je potrebna i mogu}a, pogoto-vo u budu}nosti. Neki ispitanici tokom intervjuasu ~ak isticali da je saradwa katastrofalna. Powima, presudan uticaj za to imaju stariji politi-~ari, jer saradwa nije u skladu sa politi~kimciqevima. Neki od ispitanika navode da je prob-lem da kada neko ima vlast, nije zainteresovan zasaradwu, te “{to su drugi neorganizovani”. U sva-kom slu~aju potrebno je da svi imaju neki interesi da problem bude prioritet. Postoje slu~ajevi sa-radwe, kada su se mladi iz razli~itih partija ud-ruìli zahvaquju}i postojawu “zajedni~kog nepri-jateqa”. Na àlost taj neprijateq je bio jedna dru-ga omladinska institucija!!!

dd ZZaassttuuppqqeennoosstt ii uuttiiccaajj mmllaaddiihh uu vvllaaddaajjuu}}iimmssttrruukkttuurraammaa ppoolliittii~~kkiihh ppaarrttiijjaa

Ispitanici iz odre|enih partija isti~u da, u doku-mentima postoji odredba, “kvota”, od 15% (npr.SNSD), 20% (npr. SDS) ili 30% (npr.SDP, za osobedo 35 godina), ali u nekim op{tinama procenat je ive}i. Te{ko je provjeriti koliko je zaista aktivnihmladih u politi~kim partijama. Neki mladi poli-ti~ari priznaju da je daleko ve}i broj mladih napapiru, nego onih koji su zaista ukqu~eni. Tako|eisti~u da se postojawe kvote, ~esto ne po{tuje.Malo je mladih u Glavnim odborima. PredstavnikDNS-a, isti~e da je to 8-10% u Glavnom odboru, alida bi trebalo vi{e. U partiji su “vrata otvorena”za mlade i “postoji prostor za mlade”. [to se ti~ezainteresovanosti mladih, ona je mala kako navode,prije svega zbog neinformisanosti mladih. Pot-rebna je edukacija mladih kako bi se pove}alazainteresovanost. Me|utim, ve}ina ispitanikakonstatuje da je u proteklom periodu bio porastzainteresovanosti za u~lawewe u partiju. Ve}i jebroj mladih poslanika u op{tinskim skup{tinama.Neki to obja{wavaju proteklim lokalnim izbori-ma, te strategiju mladih da kroz ~lanstvo u poli-ti~koj partiji rije{e neke svoje egzistencijalneprobleme, kao {to je npr. zapo{qavawe.Ispitanici isti~u da je na globalnom (dràvnom)nivou neke partije uticaj mladih minimalan, a da jena lokalnom ne{to ve}i. U nekim partijama isti~ese da su mladi vrlo uticajni jer su na visokim po-zicijama u partiji. Tako|e, po izjavama, situacija jejednostavnija u partijama u kojima postoji defini-sana kvota o u~e{}u mladih u svim organima par-tije. Mladi su ukqu~eni u Glavni odbor partije,predsjedni{tvo. “Mogu}nosti mladih i ostalih suiste, stvar je voqe i èqe da se aktivirate”.Uporno{}u, dokazivawem, lobirawem i indivi-dualnim kreirawem prostora za djelovawe, mladi

42

mogu i treba sebi da kr~e put. Konstruktivni idobri prijedlozi uglavnom pronalaze put ka is-puwewu. U globalu, mladi politi~ari smatraju dabi taj uticaj trebao biti ve}i. Takav ve}i uticajnaprednih mladih, ~esto stariji politi~ari svjes-no usporavaju, jer se boje konkurencije.

Da bi imali ve}i uticaj, mladi politi~ari treba dapokaù vi{e voqe za ukqu~ivawem. To se prijesvega treba odraziti kroz ve}e izlaske mladih naizbore. Treba da shvate da im uticaj niko ne}e da-ti, ve} se moraju boriti za wega. Pored toga bitnoje raditi vi{e na edukaciji mladih, da bi bili os-posobqeni da vr{e ve}i uticaj. Odre|eni ispita-nici su isticali i problem nesloge me|u mla|impoliti~arima. Da su slo`niji, vjerovatno bi svizajedno imali vi{e uspjeha.

||)) UUkkqquu~~eennoosstt mmllaaddiihh uu pprrooggrraammee ii ssttrraatteeggiijjee ppoo-lliittii~~kkiihh ppaarrttiijjaa

Mladi su uglavnom ukqu~eni u programe, ali ve}idio ispitivanih nije najzadovoqniji sa programi-ma i napomiwu da programi mogu biti i boqi.Mladi u podmlacima partija, donose svoje progra-me koji su u skladu sa partijskim programima.Priznaju da su pitawa mladih vi{e aktuelizovana,prije i tokom izbora. U partijama uglavnom po iskazu ispitanika, ne pos-toji posebna strategija, ali postoje dokumenti kojiisti~u potrebu rje{avawa odre|enih pitawa uvidu odre|enih deklaracija ili rezolucija. Kodnekih partija postoje strategije na entitetskomili dràvnom nivou, ali ne i na lokalnom. Odre-|ene partije imaju kreirane lokalne politike zarazvoj mladih, koje su slabo prezentovane u javnos-ti. Ve}ina mladih politi~ara izraàva nadu i stavda bi takva strategija u budu}nosti trebala bitidone{ena.

33..33.. RREEZZUULLTTAATTII DDOOBBIIJJEENNII IIZZ AANNAALLIIZZEE SSAA-DDRR@@AAJJAA

U okviru ovog dijela procjene stawa mladih u po-litici analizirana je zastupqenost omladinskihpitawa u programima i raznim drugim dokumenti-ma politi~kih partija. Analizirani su statuti,programi, razne deklaracije, dokumenti omladin-skih podmladaka itd. Analizirani su dokumentiuglavnom onih partija koje su imale relevatne do-kumente i koje su bile raspoloène da ih ustupeili ~iji su dokumenti bili objavqeni u javnosti,bilo preko interneta ili u nekoj drugoj formi. Ta-ko smo do{li do odre|enih dokumeta sqede}ihpartija: HDZ, PDP, SDA, SDP, SDS i SNSD.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa HHrrvvaattsskkee ddeemmookkrraattsskkee zzaajjeeddnniiccee ((HHDDZZ))

Dokumenti koje smo analizirali su statut i prog-ram HDZ-a, te odre|eni dokumenti Mladeì HDZ-a (MHDZ).U statutu HDZa- postoji nekoliko ~lanova koji sedirektno odnose na mlade, te nekoliko u kojima semladi spomiwu. Predsjednik op{tinske organiza-cije organizacije Mladeì HDZ-a, je po du`nosti~lan op{tinskog odbora i predsjedni{tva HDZBiH(~lan 18). Tako|e, predsjednik mladeì ùpanijskogodbora HDZ-a je po du`nosti ~lan ùpanijskog od-bora i predsjedni{tva HDZBiH (~lan 22). Isto va-ì i za distrikt Br~ko te regionalne organizaci-je HDZ-a. Izaslanici mladeì se nalaze i u Sabo-ru HDZ-a te Sredi{wem odboru (5 predstavnika).Predsjednik Mladeì HDZBiH, je istovremeno i~lan predsjedni{tva HDZBiH (~lan 35), a potpred-sjednici su ~lanovi Nacionalnog vije}a HDZBiH.^lan 55 statuta HDZ-a, govori o organizaciji Mla-deì HDZ-a. U tom ~lanu se napomiwe da mladitrebaju biti zastupqeni najmawe 15% u svim tije-

43

lima HDZBiH. U programu HDZ-a, postoji poglavqe koje se odno-si na mlade`. U tom poglavqu isti~e se potreba zaukqu~ivawem mladeì u politi~ku, gospodarsku isvaku drugu sferu dru{tvenog ìvota. Zauzimajuse za zapo{qavawe mladih, pomo} mladim porodi-cama, poboq{avawe poloàja mladih u ruralnimpodru~jima, pomo} talentima itd. Pored toga mladise spomiwu i u poglavqima o sveu~ili{tu te kul-turi i sportu.U “li~noj karti” Mladeì HDZ BiH, isti~e se zna-~aj obrazovawa ~lanova mladeì. Pored toga ori-jantacija je ka okupqawu mladih, druèwu, borbiprotiv ovisnosti i maloqetni~ke delinkvencije,ja~awu ekolo{ke svijesti. U programskoj poveqi M HDZ-a, uglavnom se isti-~u politi~ki stavovi po raznim pitawima. Primje-}uje se da nije posve}eno mnogo pa`we pitawimai problemima mladih.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa PPaarrttiijjee ddeemmookkrraattsskkoogg pprrooggrreessaa ((PPDDPP))

Internet prezentacija PDP-a nije bila u funkci-ji, {to nam je oteàlo pristup nekim dokumenti-ma. Analizirali smo odre|ene dokumente pod-mladka PDP-a. U okviru PDP-a, dakle djeluje Savjetmladih PDP-a (SMPDP). Savjet mladih PDP-a je do-nio nacrt omladinske politike PDP-a. Po wima,ciq dono{ewa omladinske politike je stvaraweboqih uslova za ìvot, kreativno ispoqavawe irazvoj omladine. U okviru nacrta dokumenta omla-dinske politke posve}ena je pa`wa rje{avawuproblema mladih iz nekoliko oblasti. Razvijeni suciqevi za oblasti: obrazovawa, zapo{qavawamladih i preduzetni{tva, socijalne politike,zdravstvene za{tite i reproduktivnog zdravqa,aktivnog u~e{}a mladih, te sporta, kulture i slo-bodnog vremena.

SMPDP je donio i strategiju i plan rada na poqume|unarodne saradwe i obrazovawa. U okviru ovestrategije podrazumjeva se ve}a saradwa sa drugimnarodnim strankama, me|unarodnim organizacija-ma u inostranstvu i zemqi.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa SSttrraannkkee ddeemmookkrraattsskkee aakkcciijjee ((SSDDAA))

Analizirali smo statut SDA, programsku deklara-ciju, te nekoliko dokumenata Asocijacije mladihSDA.U petom ~lanu statuta se napomiwe da u okviruSDA djeluje Asocijacija mladih SDA. Na prijedlogAsocijacije mladih SDA, pet ~lanova Glavnog odbo-ra se bira sa posebnog dijela u oviru jedinstveneliste kandidata (~lan 9). Tako|e predsjednik Aso-cijacije mladih SDA je ~lan predsjedni{tva SDA(~lan 40). Na lokalnom nivou predsjednik op{tin-ske Asocijacije mladih je i ~lan op{tinskog izvr-{nog odbora (~lan 64). U ~lanu 65 isti~e se da po-red ostalih aktivnosti op{tinski izvr{ni odbo-ri SDA, treba da se zalaù i za afirmaciju lokal-ne omladinske politike i obrazovawa mladih. Programska deklaracija je done{ena u maju 2005.Iako se wom defini{e politi~ka pozicija mladih,bitno je primijetiti da u woj nije obra}ena pa`wana mlade, osim indirektno kroz poglavqa o za{ti-ti porodice te obrazovawa, nauke i kulture.Asocijacija mladih SDA tako|e ima svoju program-sku deklaraciju. Moèmo primijetiti da su u wojuglavnom izraèni stavovi po nekim polit~kimpitawima, jedino se na po~etku isti~e da je wihovciq promovisawe i zalagawe za interese mladih.U nastavku se napomiwe da je primarni ciq djelo-vawa i organizovawa AM SDA, promovisawe poli-tike i programa SDA. U osnovnim programskim smjernicama AM SDA,ne{to je ve}a pa`wa ukazana mladima. Isti~e se

45

zna~aj zapo{qavawa mladih, zavr{etak reformeobrazovawa te osnivawe vladinih institucija ko-je }e se baviti mladima. U rezoluciji ‘’Mladi i politika’’ isti~e se nedo-voqno bavqewe politikom od strane mladih. Kaouzroci se navode: odnosi partije prema podmlatku,politi~ko i dru{tveno stawe u zemqi, pasivnostmladih, zapostavqenost mladih u medijima te uop-{te stav mladih prema politici. Predlaù se mje-re: osnivawe politi~kih {kola za edukaciju mla-dih, izrada programa za samofinansirawe omla-dinskih organizacija, napraviti plan organizacijeomladine itd.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa SSoocciijjaallddeemmookkrraattsskkee ppaarrttiijjee ((SSDDPP))

Analizirali smo nekoliko dokumenata Socijalde-mokratske partije Bosne i Hercegovine (SDP BiH):statut, program, program Foruma mladih SDP-a, tewihovu deklaraciju o pravima mladih. U ~lanu 27, statuta SDP-a, kaè se da u SDP BiHdjeluje organizacija mladih ~lanova pod nazivomSDP BiH. Odluku o wihovom organizovawu dono-si Forum mladih SDP-a. U glavni odbor se biranajmawe 30% ~lanova do 35 godina (~lan 42). U os-tatku statuta, ne govori se ne{to vi{e o odnosuprema mladima.U programu SDP BiH posve}ena je ne{to ve}a pa-`wa mladima. U poglavqu III, 5. ta~ka se odnosina poloàj i ulogu mladih u bosanskohercegova~-kom dru{tvu. U tom poglavqu SDP se zalaè zakvalitetno obrazovawe mladih, razvoj omladin-skih i studentskih udruèwa, stambenu nezavis-nost mladih, ve}e u~e{}e u odlu~ivawu, povlasti-ce mladim preduzetnicima itd. Indirektno mladise spomiwu, i kroz isticawe potrebe za razvojemobrazovawa, nauke, kulture i sporta.Forum mladih SDP BiH ima svoj program rada.

Forum mladih djeluje na lokalnom, regionalnom idràvnom nivou. U dokumentu se kao najvi{e vri-jednosti i imperativi isti~u qudska prava i ob-razovawe. U programu se napomiwe potreba zaedukacijom ~lanstva prije svega iz oblasti soci-jaldemokratije, strukture dràve, upravqawu pro-jektima, medija. Forum mladih SDP se zalaè zabrigu o socijalno ugroènim, olak{ice za zapo-{qavawe mladih, rje{avawe stambene problema-tike, ukidawe obaveznog sluèwa vojnog roka,slobodu medija. Pored toga napomiwe se potrebaza borbom protiv bolesti ovisnosti i side, razvo-jem sporta, ekolo{ke svijesti, humanitarnog rada,ve}eg u~e{}a mladih itd. U Deklaraciji o pravimamladih u Bosni i Hercegovini donesenoj od stra-ne Foruma mladih SDP, istaknute su sli~ne ideje.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa SSrrppsskkee ddeemmookkrraattsskkee ssttrraannkkee ((SSDDSS))

U statutu SDS-a defisana je odre|ena zastupqe-nost mladih. U ~lanu 19 isti~e se da u okviru SDS-a djeluje i Omladina SDS-a koja se organizuje poistim principima kao i SDS. Po ~lanu 49, statutaSDS-a, u Glavni odbor SDS-a se bira i po dvojemladih (od ukupno 10 predstavnika) iz svake izbor-ne jedinice. To zna~i da od 60 ~lanova koji se bi-raju iz {est izbornih jedinica, 12 je kandidata Om-ladine SDS-a (20%). Tako|e, predsjednik OmladineSDS-a je istovremeno i ~lan predsjedni{tva SDS-a. Na niìm nivoima sli~an je princip. Predsjed-nik mjesnog odbora Omladine SDS-a ulazi u pred-sjedni{tvo mjesnog odbora (~lan, 28). U okviru lis-te kandidata za Op{tinski, odnosno Gradski odbor,posebno se glasa za petinu (20%) kandidata kojepredlaè skup{tina Omladine op{tinske iligradske organizacije (~lan 32). U politi~koj plat-formi SDS-a, poglavqu o unutra{wem ja~awustranke, kao jedan od ciqeva je podmla|ivawe

46

stranke i snaèwe Omladine SDS.Omladina SDS-a posjeduje i pravilnik o svom ra-du kojim se defini{u prava, obaveze i ovla{tewa,ciqevi, zadaci, unutra{wa organizacija, organi i-td. Po tom pravilniku ~lanovi O SDS-a mogu bitimladi do 32 godine. Unutra{wu organizaciju ~ine:mjesne organizacije, op{tinske organizacije, saborO SDS, predsjednik i zamjenik predsjednika, pred-sjedni{tvo.Omladina Srpske demokratske stranke (O SDS) je27.06.2004. usvojila i Programsku deklaraciju O SDS.U deklaraciji se isti~u odre|eni stavovi po pitawuboqeg zapo{qavawa mladih u budu}nosti, zna~aja ob-razovawa, potrebe za ve}im ukqu~ivawem mladih upolitiku, o~uvawem kulturne ba{tine, duhovne ob-nove, za{tite i o~uvawa porodice te razvoj sporta iza{tite ìvotne sredine.

ZZaassttuuppqqeennoosstt pprroobblleemmaattiikkee mmllaaddiihh uu ddookkuummeennttii-mmaa SSaavveezzaa nneezzaavviissnniihh ssoocciijjaallddeemmookkrraattaa ((SSNNSSDD))

Analizirani su statut i osnove programa Savezanezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U ~lanu 26, sespomiwe da 15% ~lanova u organima SNSD-a ~inemladi. Odluku o organizovawu Mladih socijalde-mokrata SNSD-a donosi Glavni odbor. U radu Glav-nog i Izvr{nog odbora mogu da u~estvuju Mladisocijaldemokrati. U osnovama programa SNSD-a, nije stavqen pose-ban akcent na mlade. Odnos prema mladima se do-ti~e indirektno, kroz definisawe stavova premaobrazovawu, kulturi, sportu...

ZZAAKKQQUU^̂AAKK OO ZZAASSTTUUPPQQEENNOOSSTTII PPRROOBBLLEEMMAATTIIKKEEMMLLAADDIIHH UU DDOOKKUUMMEENNTTIIMMAA PPOOLLIITTII^̂KKIIHH PPAARRTTIIJJAAUU BBiiHH

Kao {to smo vidjeli kod ve}ine partija, u glavnimdokumentima (statut i program) spomiwu se i mla-di. To je uglavnom u kontekstu organizacije poli-ti~kog podmlatka i u~estvovawa wihovih pred-stavnika u kqu~nim organima stranke. Uglavnompredstavnici podmlatka u~estvuju u radu op{tin-skih, regionalnih i glavnih odbora politi~kihstranaka. êsto je predsjednik podmlatka i ~lanpredsjedni{tva partije. U nekim partijama je zastupqenost mladih u orga-nima partije odre|ena procentualno. Tako sepredvi|a u dokumentima HDZ-a i SNSD-a, da mini-mum 15% ~lanova u svim strukturama bude iz redo-va mladih. Kod SDS-a taj omjer je 20%. U SDP-u sepredvi|a da u~e{}e osoba do 35 godina bude 30%u Glavnom odboru. Ovakvi podaci i procenti nisuzanemaruju}i, ali da li je kod spomenutih partijato tako zaista i u praksi, treba dodatno provjeri-ti.U okviru svih ve}ih partija djeluju ogranci pod-mladaka stranke. Ve}ina tih podmladaka ima svojprogram rada. Pored toga ~esto se donose i razneprogramske poveqe, deklaracije, rezolucije, stra-tegije itd. kojima se defini{u stavovi prema raz-nim pitawima. U tim dokumentima se izraàvajuopredjeqewa po pitawu razvoja obrazovawa, kul-ture, sporta, ekologije, zapo{qavawa, zdravqa i sl.Moèmo primijetiti da je nerijetko slu~aj da sumladi u tim dokumentima zapostavqeni, tj. da jeve}i akcenat na izraàvawu nekih politi~kihstavova i ideja, a ne zastupawe interesa populaci-je mladih. êsto se u dokumentima nekih partijausko isti~e da je wihov ciq obrazovawe mladih uduhu wihove partije, pri tome zaboravqaju}i dru-ge probleme i potrebe mladih u BiH!

47

U diskusiji }emo poku{ati integrisati i proko-mentarisati podatke dobijene analizom upitnika,intervjua, dokumenata politi~kih partija. Obje-diwavawem podataka iz ovih izvora moèmo do}ido odre|enih zakqu~aka koji govore o stawu mla-dih u politici.Mladi politi~ari su iskazali potrebu za daqimobrazovawem, kroz formalne i neformalne obli-ke. U okviru neformalnih edukacija najve}i je in-teres za timskim radom, vje{tinama pregovarawa,strate{kim planirawem, organizovawem kampawa,lobirawem i zagovarawem. Pored toga ~esto su is-ticali ̀ equ da saznaju vi{e o zakonskoj regulati-vi, politi~koj kulturi, komunikaciji unutar grupa,qudskim pravima.Kada je u pitawu poznavawe omladinske politike,ve}ina politi~ara je upoznata da je wena su{tinapoboq{avawe statusa mladih. Me|utim primje}u-je se da su detaqnija znawa o omladinskoj politi-ci siroma{na. âk su rasprostraweni pogre{nistereotipi da se radi o “politici koju vode mladipoliti~ari”. Tako|e ve}ina mladih politi~ara(preko 50%) nema mnogo informacija o elementimaomladinske politike, a svega oko 30% je upoznatosa aktima, normama i zakonima koji se odnose namlade. Po wima bi dokumentom omladinske poli-tike trebalo definisati zapo{qavawe, razvoj ob-razovawa, ispuwavawe slobodnog vremena, rje{a-vawe stambenog pitawa, razvoj kulture, formi-rawe porodice itd. Situacija je osjetnije boqa ka-da je u pitawu svijest da u proces kreirawa omla-dinske politike treba da budu ukqu~ene razneinteresne strane. Uo~ava se da iskusniji mladi

politi~ari imaju znatno ve}a znawa od onih kojinedavno pristupili nekoj od stranaka.Mladi politi~ari iskazuju veliku spremnost dapokrenu pitawa mladih u svojim op{tinama(M=4,03). Ve}ina tvrdi da je ve} organizovala odre-|ene uglavnom preventivne ili humanitarne akci-je. Sti~e se utisak da bi sadràji koje podmlacipoliti~kih partija organizuju, mogu biti dostakontinuiraniji, u~estaliji i masovniji. Moèmo uvidjeti iz svih izvora da mladi politi-~ari pokazuju visoku spremnost na saradwu sadrugim politi~kim partijama i omladinskim orga-nizacijama, radi poboq{awa poloàja mladih. Topotvr|uju rezultati iz obra|enih skala koje su is-pitivale ovu spremnost (M ve}e od 4), te obra|enihotvorenim pitawima iz intervjua. Ta saradwa jezami{qena kroz razne zajedni~ke projekte i sas-tanke, akcije zagovarawa i lobirawa za pitawamladih itd. Mladi politi~ari isti~u da je ta sara-dwa sada slaba, najvi{e zahvaquju}i polii~kiminteresima starijih politi~ara. Me|utim primje-}ujemo i da je kod mladih politi~ara percepcijaoptere}ena predrasudama koje imaju prema drugimpartijama ili omladinskim organizacijama. Brojniuop{te i nisu upoznati sa su{tinom djelovawaomladinskih nevladinih organizacija. Pored togaprisutna je i odre|ena kompeticija izme|u pod-mladaka, ali i prema omladionskim nevladinimorganizacijama.Ovakvi rezultati o visokoj spremnosti za saradwusu dobijeni na osnovu izja{wavawa ispitanika, akako }e biti u praksi ostaje da se vidi. Iz rezultata se tako|e vidi da postoje odre|ene

48

4. diskusija

sumwe prema u~inkovitosti djelovawa omladin-skih organizacija, a isto tako i precjewivaweva`nosti i uticaja sopstvene partije u po-boq{awu poloàja mladih.Mladi politi~ari u globalu (oko 70%) smatraju dasu pitawa mladih zna~ajno i dovoqno ukqu~ena uprograme wihovih partija. Me|utim, mawi je pro-cenat zadovoqnih tim programom (oko 55%). To nasnavodi na zakqu~ak da su mladi zastupqeni uprogramima, ali ~ini se da ta uloga nije najjasnijedefinisana, a samim tim ni sprovedena u praksi.Oko 45% mladih smatra da je dovoqan broj mladihu politi~kim partijama. Procjene se odnose nau~e{}e mladih od 15-30% u politi~kim partijama,od ukupnog ~lanstva. U nekim partijama je u~e{}emladih definisano i kvotom (SDS, SDP, HDZ,SNSD...). Postojawe kvote se ~esto i ne po{tuje. Uglobalu te{ko je procijeniti koliki je zaista pro-cenat, odnosno udio mladih u politi~kim partija-ma, jer je veliki broj mladih neaktivan i ~lan je sa-mo na papiru, ali ne i u aktivnostima. Otprilikesli~an procenat ispitanih mladih politi~arasmatra da su mladi uticajni u dono{ewu odluka usvojim politi~kim partijama. Tako|e se isti~e da jeve}i uticaj u lokalnim sredinama i gradovima, ne-go na dràvnom nivou. Da bi wihov uticaj bio ve-}i naj~e{}e se navodi potreba da vi{e mladihglasa, da u~e{}e mladih bude definisano odre|e-nom kvotom, da mladi politi~ari budu boqe orga-nizovaniji i slo`niji me|usobno, te da se ulaèvi{e u edukaciju mladih politi~ara. Ve}ina ispi-tanika konstatuje da je u proteklom periodu bioporast zainteresovanosti za u~lawewe u partiju.Ve}i je broj mladih poslanika u op{tinskim skup-{tinama. Neki to obja{wavaju proteklim lokalnimizborima, te strategiji mladih da kroz ~lanstvo upoliti~koj partiji rije{e neke svoje egzistenci-jalne probleme, kao {to je npr. zapo{qavawe.U glavnim dokumentima (Statut i Program) partija

spomiwu se i mladi. Oko 54% ispitanih mladihisti~e da u wihovim partijama postoji strategijaza razvoj mladih, a oko 58% smatra da u wihovimpartijama postoji velika spremnost da se takvastrategija donese, ako ve} ne postoji. Predstavnici podmlatka naj~e{}e u~estvuju u ra-du op{tinskih, regionalnih i glavnih odbora po-liti~kih stranaka. U nekim partijama je zastupqe-nost mladih u organima partije odre|ena procen-tualno (npr. u HDZ i SNSD-u 15%, SDS-20%, u SDP-u~e{}e osoba do 35 godina 30% u Glavnom odboru).Me|utim postoji opravdana sumwa ispitanika, dase kvote u praksi ne po{tuju. Pored toga ~esto seu okviru politi~kog podmlatka, donose i razneprogramske poveqe, deklaracije, rezolucije, stra-tegije itd. kojima se defini{u stavovi prema raz-nim pitawima. U tim dokumentima se naj~e{}e iz-raàvaju opredjeqewa po pitawu razvoja obrazo-vawa, kulture, sporta, ekologije, zapo{qavawa,zdravqa i sl.

49

1. Postoji izraèna potreba mladih politi~arada se za wih organizuju kontinuirane edukaci-je iz raznih oblasti, a prije svega timskog rada,pregovarawa, strate{kog planirawa, lobirawaitd. Potrebno je kreirati mehanizme koji }eomogu}iti mladim politi~arima pored redov-nog obrazovawa i neformalne edukacije, koje}e popuniti evidentne praznine.

2. Znawa mladih politi~ara o omladinskoj poli-tici su prili~no siroma{ana pogotovo kodonih neiskusnijih.Potrebno je upoznati mlade politi~are sa poj-mom i elementima omladinske politike, a topogotovo treba biti praksa pri prijemu novih~lanova.

3. Uprkos prisutnom neprijateqstvu i predsrasu-dama, postoji izraèna visoka spremnost mla-dih politi~ara da sara|uju sa omladinskim or-ganizacijama i drugim politi~kim podmlacima.Potrebno je ovaplotiti tu spremnost kroz ve}ibroj intenzivnijih akcija u praksi, te ostvari-ti boqu kooperaciju izme|u politi~kih pod-mladaka razli~itih partija, omladinskih orga-nizacija, po pitawu poboq{awa statusa mla-dih uop{te. Pored toga potrebno je boqe upoz-nati mlade politi~are sa svrhom rada i djelo-vawa nevladinog sektora.

4. Mladi postoje u programima politi~kih parti-ja, ali wihova pozicija i uloga mogla bi bitipreciznije definisana. Jo{ ve}i je problem usprovo|ewu planiranih strategija ili u~e{}amladih, u praksi.

5. Oko 45% ispitanika je zadovoqno udjelom iuticajem mladih politi~ara u dono{ewu odlu-

ka u svojim politi~kim partijama. Potrebno jejo{ dosta raditi na tome da mladi politi~ariimaju zapaèniju ulogu u svojim partijama.

6. Treba insistirati na sprovo|ewu kvota upraksu, tamo gdje one postoje.

7. U porastu je broj mladih u politi~kim partija-ma, ali je te{ko ustanoviti ta~an procenatzbog neaùrirane evidencije. Naj~e{}e tajprocenat varira od 15-30%.

8. Oko 54% ispitanih mladih isti~e da u wiho-vim partijama postoji strategija za razvoj mla-dih. U tim dokumentima se naj~e{}e izraàva-ju opredjeqawa po pitawu razvoja obrazovawa,kulture, sporta, ekologije, zapo{qavawa, zdra-vqa i sl.Potrebno je teoriju pretvoriti u praksu.

50

5. zakqu~ci i preporuke

1. Milosavqevi}, B. i saradnici (2005). Problemii potrebe mladih Grada Bawe Luke. Bawa Luka:Dru{tvo psihologa

2. Dimitrijevi}, S. i Stan~i}, S (2005). Mladi osiroma{tvu u Republici Srpskoj i na~inima zawegovo prevazila`ewe. Bawa Luka: Art printi ZDS

3. SIROP, Specijalni izvje{taj o razvoju omladin-ske politike, OIA

4. ^ekrlija, \. i dr. (2004). Dru{tvene orjentaci-je mladih. Bawa Luka: Nacionalni institut zaborbu protiv narkomanije

5. Savi}, J. i dr. (2002). Mi{qewa i stavovi mla-dih Republike Srpske (BiH). Bawa Luka: Filo-zofski fakultet i NVO Zdravo da ste

51

6. literatura

Helsin{ki parlament gra|ana (HPG) Bawa Luka je registrovan 16. avgusta 1996. godine kao lokalna nevladinaorganizacija u Republici Srpskoj/Bosni i Hercegovini. Od tog vremena, HPG Bawa Luka je aktivno ukqu~enu promociju, ja~awe i povezivawe civilnih inicijativa, rade}i na pomirewu i osnaìvawu zapostavqenihgrupa za politi~ko djelovawe na lokalnom i regionalnom nivou.

I prije zvani~nog osnivawa HPG Bawa Luka, grupa intelektualaca zainteresovana za unapre|ewe saradwe uratom razorenoj zemqi, ostvarila je komunikaciju sa gra|anskim grupama Bosne i Hercegovine i Evrope, kojesu ih podràle u udruìvawu i pokretawu aktivnosti (Forum gra|ana Tuzla, Helsin{ki parlament gra|anaTuzla, Helsin{ki parlament gra|ana Sarajevo, hCa International, IKV Holandija). (1995...)

Krajem devedesetih godina organizacija se fokusirala na razvijawe gra|anskog pokreta radi razgovora obudu}nosti zemqe, ja~awu povjerewa izme|u grupa razli~ite etni~ke, religijske i politi~ke pozadine i pro-mociji slobode kretawa. Takvi programi su bili doprinos procesima prevazilaèwa ratnih trauma, koje su vodile i brojne drugelokalne i me|unarodne organizacije u to vrijeme. (1997...)

HPG Bawa Luka je ostvario prve korake ka stvarawu javnih pokreta spremnih da se zalaù za poboq{awesituacije u BiH, kroz podizawe svijesti, treninge i konferencije o principima demokratije i u skladu s timreorganizovao svoje aktivnosti. (1999...)

Danas je HPG Bawa Luka organizacija za zalagawe i podr{ku, te resursni centar, koji usmjerava svojeaktivnosti u tri programska podru~ja: Ja~awe civilnog dru{tva i transformacija javne vlasti u servisgra|ana, Zalagawe za rodnu jednakost, Stvarawe uslova za intenzivnije ukqu~ivawe mladih u javni ìvot.(2002...)

Za vi{e infomacija obratite se na slede}u adresu: Helsin{ki parlament gra|ana Bawa Luka Adresa: Krfska 84, 78000 Bawa Luka Tel: + 387 51 432 753 Faks: + 387 51 432 752 e-mail: [email protected]

52

Helsin{ki parlament gra|ana Bawa Luka je organizacija koja podr`ava i stimuli{e autonomnost i slobo-du svih gra|ana, ukqu~ivawem marginalizovanih dru{tvenih grupa u demokratske procese, naro~ito `enai mladih.

Dru{tvo jednakih mogu}nosti za sve.

53

misija

vizija

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3 4

5 6 7 8 9 10 1112 13 14 15 16 17 1819 20 21 22 23 24 2526 27 28


5 6 7 8 9 10 1112 13 14 15 16 17 1819 20 21 22 23 24 2526 27 28 29 30 31

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1

2 3 4 5 6 7 89 10 11 12 13 14 15

16 17 18 19 20 21 2223 24 25 26 27 28 2930

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1

2 3 4 5 6 7 89 10 11 12 13 14 15

16 17 18 19 20 21 2223 24 25 26 27 28 2930 31

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3 4 5 6

7 8 9 10 11 12 1314 15 16 17 18 19 2021 22 23 24 25 26 2728 29 30 31

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3

4 5 6 7 8 9 1011 12 13 14 15 16 1718 19 20 21 22 23 2425 26 27 28 29 30

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


5 6 7 8 9 10 1112 13 14 15 16 17 1819 20 21 22 23 24 2526 27 28 29 30

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2

3 4 5 6 7 8 910 11 12 13 14 15 1617 18 19 20 21 22 23

24 25 26 27 28 29 3031

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2 3 4 5

6 7 8 9 10 11 1213 14 15 16 17 18 19

20 21 22 23 24 25 2627 28 29 30 31

Ne Po Ut Sr ê Pe Su 1 2

3 4 5 6 7 8 910 11 12 13 14 15 1617 18 19 20 21 22 23

24 25 26 27 28 29 30

januar 2006 februar 2006 mart 2006

april 2006 maj 2006 juni 2006

juli 2006 avgust 2006 septembar 2006

oktobar 2006 novembar 2006 decembar 2006

21. mart Me|unarodni dan eliminacije rasne diskriminacije

3. maj Svjetski dan slobode {tampe (UNESCO)

21. maj Svjetski dan kulturolo{ke razli~itosti za dijalog i

razvoj

27. maj Me|unarodni dan mirovnih snaga Ujediwenih nacija

31. maj Svjetski dan borbe protiv pu{ewa (WHO)

12. avgust Me|unarodni dan mladih

11116666.... AAAAVVVVGGGGUUUUSSSSTTTT DDDDeeeesssseeeetttt ggggooooddddiiiinnnnaaaa HHHHPPPPGGGG--aaaa

21. septembar Me|unarodni dan mira

17. oktobar Me|unarodni dan borbe protiv siroma{tva

24. oktobar Dan Ujediwenih nacija

24. oktobar Svjetski dan informacija o razvoju

1111 .... ooookkkkttttoooobbbbaaaarrrr IIIIZZZZBBBBOOOORRRRIIII

10. novembar Svjetski dan nauke za mir i razvoj (UNESCO)

16. novembar Me|unarodni dan tolerancije (UNESCO)

20. novembar Svjetski dan djeteta (UNICEF)

25. novembar Me|unarodni dan eliminacije nasiqa nad `enama

1. decembar Svetski dan borbe protiv Side (WHO)

2. decembar Me|unarodni dan ukidawa ropstva

3. decembar Me|unarodni dan osoba sa invaliditetima

5. decembar Me|unarodni dan volontera za ekonomski i dru{tveni

razvoj

10. decembar Dan qudskih prava

Ovaj dokument je izra|en uz finansijsku podr{ku [vedske me|unarodneagencije za razvoj i saradwu SIDA. Mi{qewa i stavovi koji su u wemunavedeni pripadaju Helsin{kom parlament gra|ana Bawa Luka {to nezna~i da su to i zvani~ni stavovi SIDA-e. HPG Bawa Luka je iskqu~ivoodgovoran za sadr`aj ovog dokumenta.

This document has been financed by the Swedish InternationalDevelopment Cooperation Agency, Sida. Sida does not necessarilyshare the views expressed in this material. Responsibility for its con-tents rests entirely with the author.

ProjekatYOUth MOVE

Projekat finansira OLOF PALME INTERNATIONAL CENTAR, [VEDSKA

April 2006.

Izdava~Helsin{ki parlament gra|ana Bawa Luka

Za izdava~aLidija @ivanovi}

Grafi~ki dizajnMaja Ili}

IlustracijeDejan Jovi}

[tampa"Grafid" Bawa Luka

Tira`1000

Za "Grafid" Branislav Ivankovi}

ANA BAWA LUKA - DeSo

Documents

Transcript of ANA BAWA LUKA - DeSo