p18 Konstruktivni Sistemi Vi Espratnih Zgrada 1417434329533

8/15/2019 p18 Konstruktivni Sistemi Vi Espratnih Zgrada 1417434329533

1/65

KONSTRUKTIVNI SISTEMI

P18 – Višespratne zgrade

Metalne konstrukcije (MTI) - P18 - Konstruktivni sistemi višespratnih zgrada 1


2/65


Sadržaj predavanja

•Uvod• Horizontalna noseča konstrukcija

• Vertikalna noseća konstrukcija • Elementi za obezbeđenje krutosti zgrada • Oblikovanje konstruktivnih elemenata

– Podne ploče – Podni nosači i podvlake

– Stubovi – Spregovi – Vešaljke i zatege


3/65

Primeri najviših zgrada



4/65

Primena višespratnih zgrada

• Višespratne zgrade su prirodan odgovor na koncentracijupopulacije,skučenost prostora i visoke cene gradskog zemljišta

• Po obliku mogu biti: – visok e i vitk e ili

– položene i duguljaste.• Osnovna oblast primene višespratnih zgrada je za stambene i

javne zgrade različite namene. • U velikim gradovima višespratne zgrade u građevinskom obim

obuhvataju oko 30-50% svih zgrada, a zadnjih 15-20 godine i do80%.



5/65

Uslovi izvodljivosti

• Izgradnja savremenih visokih zgrada omogućena je nizom aspekata: – Tehnološki aspekti:

• Povećanjem kvaliteta materijala; • Unapređenjem tehnike proračuna; • Unapređivanjem tehnika spajanja elemenata; • Smanjenjem stalnog opterećenja(laki beton, hladno oblikovani profili,

kompozitni materijali); • Razvoj mobilnih kranova velike nosivosti i drugih mašina neophodnih za

montažu; • Liftovivelike brzine;

– Ekonomski aspekti: • Jedonstavnijom i ekonomičnijom izradomkonstrukcije (automatizacija); • Ekonomična izrada ošupljenihgreda;



6/65

Rešenje osnove zgrade

• Rešenje osnove zgrade mora da zadovolji funkcionalne isanitarno-higijenske potrebe i da predvidi uzajamni rasporedosnovnih opsluživajućih, komunikacijskih i tehničkih prostorij

• Prostorije srodne po nameni razmeštaju se u tipske etažezgrade.

• Mašinska oprema postavlja se u tehničkim etažama, a zapredviđene inženjerijske komunikacije grade se vertikalni šahi horizontalni kanali koji mogu prolaziti slobodno u prostorugabarita stubova i međuspratnih konstrukcija. Broj tehničkihetaža zavisi od namene i visine zgrade.



7/65

Modularna koordinacija

• Rešenje osnove mora da odgovara potrebama unifikacije i modularkoordinacije kako horizontalno tako i vertikalno.

• Za poslovne zgrade je ustanovljena: – modularna mreža 6x6 m; 6x9 m; 6x12 m; 9x9 m; 12x12 m (neka

se dopušta i 3; 4,5; 7,5 m) i – visine etaža od 3; 3,3; 3,6; 4,2 m i više sa modulom 0,6 m.

• Najčešće se primenjuju osnove sa povećanjem razmaka stubova.• Opšta prostorna kompozicija, oblik osnove i visina zgrade uzajamn

su povezani i zavise od: – urabnističkih faktora,

– klimatskih uslova, – karaktera delatnosti, – kretanja ljudi u zgradi i – tehničkih mogućnosti primene tehnoloških sistema.



8/65

Oblici osnova



9/65

Podsistemi noseće konstrukcije

• Konstruktivni sistem zgrademoguće jepodeliti na tri podsistemanosećih konstrukcija: – horizontalna noseća konstrukcija

- noseća konstrukcija spratakoja neposredno primavertikalna opterećenja i prenosiih nastubove.,

– vertikalna noseća konstrukcija -prenosivertikalno koncentrisano opterećenje na temelje,

– elementi za obezbeđenje krutosti- obezbeđuju krutost zgrade ispuštaju do tlahorizontalne silekoje deluju naobjekat: sile vetra,seizmičke sile,pritisak zemlje i dr.



10/65

Fundiranje

• Kod fundiranja višespratnih zgrada najčešće se koriste temeljne ploče: – ravne ploče debljine 1-3 m, – rebraste ploče, – ošupljene ploče sa jednim ili više otvora.

• Dubina fundiranja običnoiznosi4-6 m, u ekstremnim slučajevim i 15-25 m. • Temelji samci i temeljne grede se koriste za zgrade relativno male spratno

kod malo deformabilnog tla.



11/65

Dilatacione celine

• Kodizdužnih zgrada,kao i zgradakoje se sastoje iz delovarazličitih povisini ili pokonstruktivnom sistemu,može se javiti potreba zadilatacionim spojnicama zboguticaja temperature,neravnomernih sleganja i seizmike.

• Koddugačkih objekata sa čeličnim okvirima u mnogimslučajevima racionalnije je uzeti u obzirdopunske sileu konstrukciji, a odreći se dilatacionih spojnica, zbogčega jeneophodno proverititehničko-ekonomsku opravdanostnjihovog postavljanja.



12/65

Raspored operacija i vreme trajanja izgradnje jednezgrade visoke spratnosti

Primer dinamike izgradnje



13/65

Horizontalna noseća konstrukcija

• Horizontalnu noseću konstrukciju jedne višespratne zgradečini međuspratna konstrukcija.

• Udeokoštanja međuspratne konstrukcije u koštanju noseće konstrukcije je i do 50-70%.

• Rukovodeći principi pri izboru međuspratne konstrukcije su: – Efikasno ispunjenje statičke funkcije sa štokraćim putem

prenosavertikalnih i horizontalnih sila; – Ekonomično ostvarenje propisanih tehničko-fizičkih funkcija

tj. toplotne,zvučne,hidro i protivpožarne zaštite; – Optimizacija noseće konstrukcije kroz upotrebu malogbroja

elemenata jednostavnih za izradu u radionici i zamontažu; – Efikasno provođenje instalacija.



14/65

Elementi međuspratne konstrukcije



15/65

Visina međuspr. konstrukcije

• Da bi međuspratna konstrukcija obavila sve navedene funkcije,ona mora imati određenu visinu.

• Visina međuspratne konstrukcije funkcija je: – raspona, opterećenja i dozvoljenog ugiba čeličnog nosača,

– rasporeda čeličnih nosača u osnovi, – debljina noseće ploče, – prostora potrebnog za provod instalacija,

– debljine spuštenog plafona, – debljine slojeva izolacije, – debljine završnog sloja.



16/65

Provođenje instalacija



17/65

M đ k k ij


18/65

Međuspratna konstrukcijabez čeličnih nosača

• Čine je pune iliolakšane armiranobetonsk e podneploče ičelični stubovi.

• Primenjuje zamanje rastere stubova od 6,0 do 8,0 m, pomogućstvu kvadratne osnove.


M đ k k ij d i


19/65

Međuspratna konstrukcija sa podnimnosačima u jednom pravcu

• Formira se odpodužnih čeličnih nosača (podninosači)vezanimdirektno zastubove preko kojih se polaže podnaploča.

• Osnovni rasterstubova sastoji se od izduženih pravougaonika. – rasponpodužnih čeličnih nosača:6,0 do 12,0 m,

– rasponploče:3,0 do 6,0 m. • Visinameđuspratne konstrukcije zavisi od raspona iopterećenja

i iznosiobično od 35 do 70 cm


M đ k k ij č lič i


20/65

Međuspratna konstrukcija sa čeličnimnosačima u dva pravca

• Sastoji se od podneploče,podnih nosača ipodvlaka i primenjuje se zaveće rastere stubova u oba pravca.

• Rasponpodnih nosača uobičajeno je veći 1,5 do 2puta od rasponapodvlake s obzirom narazličitu opterećenost ovih nosača.

• Optimalan rasponpodvlake je:6,0 do 12,0 m, a podnih nosača:7,0 do 20,0 m.

• Uobičajeno rastojanje podnih nosača iznosi2,4 do 3,0 m.



21/65

Ostali tipovi međuspratnih konstrukcija

Mešoviti sistem zameđuspratnu konstrukciju(ređi raster stubova unutra)

Međuspratna konstrukcija sa čeličnim nosačima u tri nivoa (za veliki raspon u jednom preavcu) Sistem sarešetkastim glavnimnosačima ipodvlakama (za velike raspone u oba pravca)


R d č bič j


22/65

Raspored nosača za neuobičajeneoblike osnova



23/65

Vertikalna noseća konstrukcija

• Opterećenja sameđuspratnih konstrukcija prenose sekao koncentrisane sileu tačkama oslanjanja navertikalne noseće elemente, apreko njih dalje do fundamenata.

• Vertikalni noseći elementisu:

– stubovi nosećeg okvira, – armiranobetonska platna, – armiranobetonska jezgra.

• Stubovi mogu biti postavljeni tako da su:

– neprekinuti kroz sve spratove -opterećenjesespušta do fundamenata najkraćim putem) – različiti raspored stubova na spratovima od onih u

prizemlju – komplikovaniji prenos opterećenja



24/65

Prenošenje vertikalnog opterećenja

• Opterećenje jemoguće preneti isamo putemunutrašnjeg

vertikalnog nosećegsistema (jezgra). • Kada zgrada nema

unutrašnje stubove uprizemlju, mogu se

sva opterećenjapreneti na spoljašnjestubove putem rigliokvira – mostovskitip.

Prijem opterećenja samo putem jezgra

Mostovski tipMetalne konstrukcije (MTI) - P18 - Konstruktivni sistemi višespratnih zgrada 24


25/65

Vrste vertikalnihnosećih

konstrukcija



26/65

Zglobni i okvirni sistemi

• Zglobni sistemi: – Sastoje izstubova koji su kontinualni

kroz sve spratove i rigli zglobnospojenih sa stubovima.

– Poprečna krutost ovih sistemaobezbeđuje se primenomrešetkastih spregova,armiranobetonskih platanaili jezgara.

• Okvirni sistemi: – Sastoje se izkruto spojenih stubova i

rigli. – Mogu biti samostalnikruti okviri iliu

kombinaciji sanekim od dodatnihelemenatakrutosti (spregovi ili

jezgra).



27/65

Sistemi od stubova i ravnih ploča

• Ovaj noseći sistem formiran je od armiranobetonskih ploča jednake debljine i čeličnih stubova.

• Stubovi mogu bitiurađeni sa ili bezkapitela.• Za veći broj spratovaneophodno je dodatnim

elementima obezbeditihorizontalnu krutost

konstrukcije. • Ovakav sistem je primenljiv zaizvođenje metodompodizanja ploča, pričemu se ploče betoniraju jedna nadrugoj gdedonja ploča služi kao oplatagornjoj.



28/65

Sistem sa horizontalnim rešetkama

• Efikasnost konstrukcije zgrademože se povećati zaoko 30%upotrebom horizontalnih (pojasnih) rešetki vezanih zaokvir i za jezgro.

• Horizontalna (pojasna) rešetka deluje kao poluga kojom seopterećenje sa jezgra prenosi na okolne stubove.



29/65

Konzolni sistemi

• U zgradama saunutrašnjim jezgrom i dodacima u vidu konzola moguće jedopadljivo rešenje međuspratne konstrukcije, fasada irazmeštaja pregradnih zidova.

• Konstruktuvno rešenje može biti uobliku: – Konzolnih nosača uklještenih u

jezgro – Konzolni, spratni, virendel nosači – Kombinacija.



30/65

Sistemi spratnih rešetki

• Rešetke visine čitavog sprata sepostavljaju na svakoj drugoj etaži iprenose opterećenje po manjemrasponu osnove zgrade.

• Konstrukcija može biti u obliku

spratnih: – rešetki, – virendel nosača

• Slobodni prostor formiran naovaj način je pogodan za tipove zgrada, gdesu neophodne velike slobodne površine.

• Etaže sa spratnim rešetkama se mogukoristiti za provođenje insalacija.



31/65

Cevni sistemi

• Kodcevnih sistema fasadnakonstrukcija je sposobna da primihorizontalne sile,kao zatvorenašuplja konzolna greda.

• Razlikuju se sledeći tipovi: – Okvirni cevni sistemi – Rešetkasti cevni sistem – Čist rešetkasti cevni sistem – Sistem cev u cev – Modularne cevi (svežanj cevi)

Okvirni cevni sistem

Čist rešetkasti cevni sistem



32/65

Rešetkast cevnisistem John Hancockbuilding u Čikagu

Sistem

modularne cevi: Sears Tower

u Čikagu

Sistemcev u cev

Cevni sistemi



33/65

Ovešeni sistemi

• Osnovu konstruktivne šeme čini armiranobetonsko jezgro (ređod čelika), u kome su smeštene stepenice i liftovi, i koje prihvasva vertikalna i horizontalna opterećenja.

• Etaže su ovešene o konzolne konstrukcije, izvedene u oblikupunih grednih roštilja ili ukrštenih rešetki, koje se oslanjaju na jezgro zgrade.



34/65

Mostovski sistemi

• Ovi sistemiimaju dva ili više jezgara,unutar kojih se postavljaju stepeništa i liftovi, a nanjih se kao kod mostova sa jednim rasponomoslanjaju elementi zanošenje međuspratnih konstrukcija

Federal Reserve Bank u Mineapolisu.


Ć


35/65

Ćelijasti sistemi

• Kompletno prefabrikovane stambene ili poslovne jedinice

sa gabaritima i težinama pogodnim za transport semontiraju na gradilištu. • Razlikuju se tri tipaćelija:

a) Samonosive ćelije su postavljene neposredno jedna iznaddruge bezdodatnih spojeva. Donje ćelije nosegornje.

b) Sistem sapotpuno nezavisnomčeličnom iliarmiranobetonsk om skeletnom konstrukcijom koja prima sve statičke uticaje.

c) Kombinacija prethodna dva rešenja - u međuprostor između ćelija postavljaju horizontalni i vertikalni čelični spregovi.



36/65

Elementi za obezbeđenje krutosti zgrada

• Razlikuju se sledeći sistemi za obezbeđenje krutosti zgrada: – Okviri

• Kruti • Fasadni

– Vertikalni spregovi

– Armirano betonska platna i jezgra


Prenošenje opterećenja sa


37/65

Prenošenje opterećenja sameđuspratnih konstrukcija

• Horizontalne silekoje deluju nazgradu su uglavnom sile vetra iseizmičke sile.• Spoljašnji zidovi zgrade prenoseopterećenje vetra nameđuspratne

konstrukcije. • Međuspratne konstrukcije imaju veliku krutost u svojoj ravni pahorizontalne

sileusled vetra ili seizmike direktno prenose navertikalne elemente za

obezbeđenje krutosti. • Krutost međuspratne konstrukcije postiže se primenom monolitnearmiranobetonske ploče ilihorizontalnog sprega.



38/65


Okviri• Kruti okviri

– Vertikale okvira su po pravilu stubovi, a rigleokvira nosači međuspratne konstrukcije. – Jedan odnajrasprostranjenijih načina

obezbeđenja krutosti. – Prednostkrutih okvira je što prostor

između stubova nije zauzet dijagonalama. • Fasadni okviri – Grede fasadnih okvira imaju istu visinu kao

parapet ispod prozora. – Prapetne gredeimaju znatnoveću krutost

od stubova, pa se pridejstvu horizontalnih sila ove gredepraktično ne deformišu.

– Stubovi su kruto vezani sa fasadnim gredamai mogu da sedeformišu samou zoniprozora.


39/65

Vertikalni spregovi

• Vertikalni spregovipredstavljaju jedan od najekonomičnijih sistema zaobezbeđenje prostorne krutosti zgrade.

• U statičkom smislu rešetkasti spreg

predstavlja elastični konzolni nosač (slika). • Rešetkasti čelični spregoviformiraju

se od stubova, rigli idijagonala. • Oblici ispune mogu biti različiti, u

skladu sa potrebnim slobodnimprostorom za formiranje otvora iprolaza u zoni sprega.



40/65

Armiranobetonska platna i jezgra

• Armiranobetonski zidovi(platna) mogu biti smeštenikako uspoljašnjem tako i u unutrašnjem prostoru zgrade.

• Ne postoje nikakva ograničenja ugeometrijskom obliku ovih zidova.

• Osnovnioblici su prikazani na slici ucentralnom krugu.



41/65

Raspored elemenata u osnovi• Raspored elemanata zaobezbeđenje

krutosti u osnovimoguć je poraznim šemama: – po konturi zgrade, – u unutrašnjosti zgrade I – na različitim delovima osnove.

• Opštiprincipi rasporeda: – moraju biti postavljena u

najmanje dvameđusobno upravna pravca;

– na svakom spratnomnivou moraju se obezbeditinajmanje tri nepomerljive tačke;

– vertikalni elementikrutosti nesmeju biti raspoređeni u obliku zraka koji polazi iz jednog centra; Primeri grešak a


č


42/65

Ekscentričnost

• Ekscentrično postavljen sistemu odnosu naosnovu zgradeopterećen je natorziju uz opterećenje savijanjem i smicanje.

• Torzija se može javiti i u slučaju zgrada sasimetrično postavljenim armiranobetonskim zidovimanpr. kada vetar deluje nesimetrično.

• Poželjno je simetrično postavljanje vertikalnih ukrućenja,kako bi se izbeglo

nesimetrično torzionoopterećenje;



43/65

Određivanje optimalnog nosećeg sistema

• Najveći deocene noseće konstrukcije višespratnih zgradačinicena konstrukcionog čelika.

• Na slici su prikazani raznovrsni noseći sistemi višespratnih zgrada od čelika sa približnimpokazateljimagranica ekonomične primene.

• Prikazan jeodnos težinecele konstrukcije zgrade i ukupne površine spratova


d l č đ ih k k ij


44/65

Podne ploče međuspratnih konstrukcija

• Podneploče međuspratnih konstrukcija imaju zadatak daneposrednoprenesu vertikalna opterećenja na oslonačke nosače (podninosači).

• Potrebno je daima ju dovoljnu horizontalnu krutost da bidelovalekao horizontalna kruta dijafragma.

• Ploče se mogu izvoditi kao: – livene nalicu mestapreko oplate, – prefabrikovane armiranobetonske ploče preko kojih se izliva

beton,

– kao montažne prefabrikovane ploče.• Premanačinu sadejstva sa čeličnim podnimnosačima i

podvlakama mogu bitispregnute iline.


A i b k d l č


45/65

Armiranobetonska ploča livenana licu mesta (retko se koriste)

Armirano-betonske podne ploče


Gotove armiranobetonskeljuske sa dodatnim

betoniranjem

Prefabrikovanemontažnearmirano betonskeploče

S d l č


46/65


Spregnute podne ploče

• Čelični nosač i betonska pločasu spregnute primenommoždanika:

• Ploče livene na licu mesta

• Prefabrikovane ploče: – Grupisani moždanici – Visokovredni zavrtnjevi

L k i b k l č


47/65

Prednapregnute šupljeprefabrikvoane podne ploče

Lake armirano-betonske ploče


Gasbetonske podne ploče

P d l č fili i li i


48/65

Podne ploče sa profilisanim limovima

• Podneploče sa profilisanim limovimasastoje se od tankih profilisanih čeličnih limova

prekrivenih betonom ilinekom drugom pokrivkom. • Značajna prednost ovog sistema je i tošto otpada izrada oplate zabetoniranje ploče. • Debljina čeličnog lima bez završnecinčane prevlake je od 1,0 do 1,5 mm • U slučaju kada se beton izliva nalicu mesta on mora imatidebljinu od najmanje 5 cm

od gornje ivice lima

Pokrivkaodprefabrikovanihploča

Ispuna odbetonalivena nalicu mesta




49/65





50/65



Ugradnjamoždanika za

sprezanječeličnih nosača

i AB ploče

P d i či i d l k


51/65


Podni nosači i podvlake

• Dominantno naprezanje je usled savijanja i smičućih sila.Normalne sileu ovim elementimasu po pravilu neznatne.

• Ovinosači po obliku mogu biti: – puni,

– rešetkasti, – saćasti, – Virendel, – ubetonirani.


52/65

P i či


53/65


Puni nosači

• Puni nosači semoraju adekvatno ukrutiti na mestimaunošenja velikih koncentrisanih sila(npr. oslanjanje).

• Za provođenje instalacija neophodno je predvideti otvore urebru nosača.

• Često su oko otvora potrebna ukrućenja.

Ub t i i d i či ( li fl )


54/65

Ubetonirani podni nosači (slim floor)


Virendel nosači


55/65


Virendel nosači

• Virendelnosač je sličan rešetkastom nosaču, formiran je samood pojaseva i vertikala.

• Pojasevi i vertikale izloženi su normalnim silama i momentimasavijanja.

• Imaju relativno veliku jediničnu cenu, a prednost im je jednostavno provođenje instalacija

Saćasti nosači


56/65

Saćasti nosači

• Ovakvi nosači suekonomični za prijem velikihmomenata savijanja, i zapremošćavanje velikih

raspona, ali je nosivosttransverzalnih sila znatnoumanjena oslabljenimrebrom.

• Visina saćastih nosača možebiti povećana ubacivanjempravouganih limova izmeđudva odsečena dela (slika c)


Rešetkasti nosači


57/65


Rešetkasti nosači

• Rešetkasti nosači se mogu projektovati za svaopterećenja i zasve raspone (obično preko 10 m).

• Mogu se primenitikao laki podninosači,podvlake i glavninosači,a takođe i kao teške rešetke spratne visine.

• Mogu se upotrebiti takođe i kao konzolni nosači na vrhu zgrade,kod zgrada ovešenog tipa, atakođe i k ao teški oslonački nosači iznadprizemlja.

Ispuna rešetkastih nosača

Rešetkasti nosači


58/65

Laki rešetkasti nosači

Rešetkasti nosači

Srednje teški rešetkasti nosači

Teški rešetkasti nosači Rešetkasti nosači od cevi


• U zavisnosti od veličine raspona nivoa opterećenja primenjuju se različitioblici pojasnih i štapova ispune

Ubetonirani nosači


59/65


Ubetonirani nosači

• Ubetoniraninosači se primenjuju u projektovanju podnih nosača međuspratnih konstrukcija pre svega radipovećanja nosivostisprezanjem ali i zbogpovećanja vatrootpornosti.

• Pri tome semogu ubetonirati: – potpuno ili – delimično

Stubovi


60/65


Stubovi

• Stubovi su osnovnikonstruktivni elemenatskeleta višespratne zgradekoji

prvenstveno prima silepritiska, a često i momentesavijanja u jednoj iliu dveravni. • Kodstubova opterećenih momentimasavijanja u dve ravni pogodna je

primenasandučastih poprečnih preseka. • Čeličnistubovi nanajbolji mogući način štedeunutrašnji prostor (videti

poređenje na slici ispod). • Osim čeličnih, primenjuju se i spregnuti stubovi.

Upoređivanje dimenzija armiranobetonskih ičeličnih stubova

Stubovi


61/65

Poprečni preseci stubova u spratnim zgradama

Stubovi


Stubovi


62/65


Stubovi

Poprečni preseci spregnutih stubova

• Spregnuti čelični stubovi mogu se izvoditi kao: – cevni preseci ispunjeni betonom; – ubetonirani valjani ili zavareni profili.

• Spregnuti stubovi imaju značajno veću vatrootpornost od čisto

čeličnih stubova.

Stubovi


63/65


Stubovi

• Na slici su prikazane dvemogućnosti postavl janja stuba I-preseka u osnovi

zgrade.• U klasičnom okvirnom sistemu rebro I-profila sepostavlja u pravcu uže

strane zgrade(slika a). • U sistemima sakrutim fasadnimokvirima rebra I-profila prateobodnu

površinu zgrade(slika b).

Ispuna spregova


64/65


Ispuna spregova

Štapovi ispune spregova

• Štapoviispune čeličnih spregova izvode se obično od jednog ugaonika, paraugaonika,pljoštegčelika,okruglog šipkastog čelika i različitih formihladno oblik ovanih profila (slika).

• Privelikim aksijalnim silamamogu se upotrebiti raznovrsnisandučasti preseci,cevi ili dva U profila.

Vešaljke i zatege


65/65

Vešaljke i zatege

• Vešaljke i zategeprimaju samoaksijalne silezatezanja. pa je kod ovih

elemenatapreporučljivo upotrebiti bolje kvalitete čelika i kompaktne preseke. • Primenjuju se:

a) okrugle čelične šipke (slika a). Silese u čeličnušipku mogu uneti pomoću navoja i navrtke iliputem narezanogmufa.

b) pljosnati čelik (slika b), c) Valjani profili,ugaonik ili U-profild) zatvoreno spiralnouže.Silese u uže unose specijalnim podešavanjem

spojnica.

p18 Konstruktivni Sistemi Vi Espratnih Zgrada 1417434329533

Documents

Transcript of p18 Konstruktivni Sistemi Vi Espratnih Zgrada 1417434329533