11/15/2015 Šamriz: Ostati dosledan sebi | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope

http://www.seecult.org/vest/samriz-ostati-dosledan-sebi 1/3

English

Sekretarijat za kulturu grada Beograda

Ministarstvo kultureRepublike Srbije

PODRŠKA

Šamriz: Ostati dosledansebiSat, 11/14/2015 - 14:51.

(http://www.seecult.org/files/REZ_Shamriz.jpg)

Berlinski filmski autor izraelskog porekla Lior Šamriz (Shamriz), jedan od gostiju drugog izdanja festivala eksperimentalnog filmaREZ u Beogradu, govori u intervjuu o procesu stvaranja nezavisnog filma, specifičnostima svog stila i poziciji umetnika koji na stvarimože da gleda spolja.Publika REZ-a (http://www.facebook.com/REZ.festival) , koji Teorija koja Hoda (TkH (http://www.tkh-generator.net/) ) organizuje od 13. do 15.novembra u Domu omladine Beograda, ima priliku da vidi Šamrizov kultni queer film “Japan Japan (https://vimeo.com/18473062) ” (2006),koji je premijerno prikazan u Lokarnu, a zatim ga je njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) proglasio jednim od 10 najboljih2007. REZ predstavlja i Šamrizovove kratke filmove “Pre nego što su cvetovi prijateljstva izbledeli, izbledelo je prijateljstvo(https://www.youtube.com/watch?v=hHeRO7Elnwo) ” (2007), “L’Amour Sauvage (https://vimeo.com/117340614) ” (2014), “Poništena lica(https://vimeo.com/116820876) ” i "Noć" (2015).

Razgovor sa Šamrizom povodom učešća na 2. REZ-u (http://www.seecult.org/vest/rez-na-berlin) vodila je Staša Bajac.

- Tvoj prvi dugometražni film "Japan Japan" snimljen je sa vrlom malim budžetom uz poludokumentaristički pristup, aveliki broj scena je improvizovan. Umetnici često govore o slobodi koju im ovakav pristup pruža, no, što bi rekao da suograničenja?Šamriz: Naravno da su ograničenja beskrajna, nezavisni i DIY reditelji o tome ne vole da govore - lakše je hvaliti se kako nemašproducenta ili naručioca sa televizije da te tera da premontiraš film ili menjaš kraj, ali "dokustil", ili kako bih ga ja nazavao "tako-kakoje" pristup je zapravo potpuno drugi način pravljenja filma. Takođe, kao gledalac, ono u čemu uživaš, što ceniš i doživljavaš dokgledaš ovu vrstu filma potpuno je drukčije od onoga što gledaš kada je po sredi "produciraniji" film.

  The NightDa budem potpuno iskren, kada sam snimao "Japan Japan", nije me zanimalo da pravim "prave" filmove, nisu me zanimaleuramljene slike, već dramske scene koje fukncionišu kao "kolekcija izvedenih zapisa".Dakle, ako nemaš novca, naravno da je gotovo nemoguće da kontrolišeš bilo šta što se dešava u scenama eksterijera - ko će kadaproći ulicom, dok u scenama enterijera snimaš šta god možeš, a film koji će iz toga nastati predstavljaće svet sačinjen od tvogdruštvenog miljea i svakodnevice, pre nego dramu u koju je utkana priča. Glumci su ljudi kojima si okružen, a lokacije mesta gdeoni žive i sve izgleda uglavnom onako kako i inače izgleda.Sa "Japan Japan" najviše me zanimalo da svaku scenu postavim kao lični susret mene sa kamerom i ljudi koji glume, i na taj načinzabeležim nešto što je izvan dijaloga ili drame, nešto što se dešava između nas u trenutku kada scenu stvaramo.Nadao sam se, i dalje se nadam, da tim putem mogu da predstavim svoje misli i  iskustva, a da pritom ostanem dosledan sebi i neizgubim se, i da na taj način gledalac istinitije može da saoseća samnom, koji pravim film, kao i mojom situacijom, i da na taj načinostvarujemo neku vrstu posredovane konekciju.

11/15/2015 Šamriz: Ostati dosledan sebi | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope

http://www.seecult.org/vest/samriz-ostati-dosledan-sebi 2/3

 Cancelled Faces- Veliki broj filmova koji se prijazuje na REZ festivalu radikalni su u svojoj formi, ali takođe i u načinu na koji su pravljeni.Dobar primer je i tvoj film "Before The Flowers of Friendship Faded Friendship Faded". Da li možeš da nam opišeš processtvaranja?Šamriz: Način na koji je "Before The Flowers of Friendship Faded Friendship Faded" napravljen došao je iz potrebe da osetim pričukoju želim da ispričam što je pre moguće, da je iskusim kroz senzaciju. Moglo bi se reći da je to bio neuspeh odlaganja naleta.Jedne večeri došao sam kasno kući, pošto sam se našao sa prijateljem. To je bilo tek što sam stigao u Nemačku, a on je bio jedanod prijatelja iz Izraela koji su se u Berlin doselili pre mene. Svaki put, od kad smo bili tinejdžeri, naduvali bismo se, a onda bi mi ondržao predavanja satima, dok sam ja sedeo u tišini. Ta vrsta odnosa. Došao sam kući prilično naduvan i u sebi držao razne stvarikoje sam želeo da kažem, i njemu i nekim drugim ljudima. Međutim, zapisivanje mi nije pružilo zadovoljstvo, tako da sam te mislisnimio na Logic na kompjuteru, a onda ih monitrao u razgovor, dodajući muziku, zvuke, konstruišući neku vrstu konverzacije, bezslike ili scenarija, samo kroz rečenice koje sam čitao i menjao na kompjuteru. Nekoliko sati kasnije imao sam sauntrek od 7 minuta,neku vrstu “Hörspiel-a", izmontiran uz muziku koju sam tad iskomponovao i kratak isečak iz dela Cesara Francka, dakle razneatmosferične zvuke i tako dalje. Od tog materijala napravio sam film - pozvao glumce, izabrao lokacije i snimao tih sedam minutakao video-klip, sa kamerom i glasnim zvučnicima na ulici, dok su glumci otvarali usta na postojeći dijalog.

  L’Amour Sauvage- Interesantno je da je za tvoja druga dva filma koja ćemo imati prilike da pogledamo - "L'Amour Sauvage" i "CancelledFaces" - zajednički utisak da su slike i naracija zamenili mesta. Obično slici verujemo, usmene interpretacije predstavljajumoguću verziju događaja. Ovde, kao da je obrnuto. Kako si razvijo ovaj stil, koji bismo možda mogli da nazovemoilustrativnim?Šamriz: Slike me fasciniraju zbog dvoznačnosti koju nose - mogu biti potentne i moćne, a opet manipulativne i zavaravajuće.Rekao bih da je pakao mesto gde je ono što vidiš očima istina, a realnost je samo ono što vidiš. Kada kroz filmove pričam priče,pokušavam gledaocu da prikažem kolekciju trenutaka, atrakcija, pre nego hermetični prostor koji se predstavlja kao univerzum. Mojfilm je kao skulptura, sa prostorijama, sobama, kroz koje gledalac putuje. Pričanje priče uz naraciju je oslobađajuće zato štoomogućava slikama delimičnost, a ovo otvara mogućnost za gledaoca da zamisli i dopuni tu sliku (zamislite kadar u kom osobagleda ka nečemu što je van slike, i zamislite kako vam ovo okida maštu - šte je to što je van?).Noel Burch opisuje Banšijeu ranom japanskom filmu – “nema” era filma. Oni su bili naratori, uživo na sceni, koji su sklapali priču zagledaoce i takođe pomagali gledaocima da dešifruju određene elemente u novonastaloj umetničkoj formi. U isto vreme, ovo jeomogućavalo filmovima da osvoje slobode koje su kasnije izgubljene. Naravno, "moj" Banši je prilično drugačiji. To je zato što sumoji gledaoci prilično drugačiji. Oni su vrlo dobro istrenirani u dešifrovanju priča pokretnih slika, ali trenirani su na određeni,monilitičan način. Tako, umesto nekog ko bi im pomogao u dešifrovanju, potrebno im je da ih neko odgurne od slika koje vide inagovesti im realnost koja je izvan ili pre slika, ili mišljenja da postoji samo jedan način da se slike interpretiraju. U izvesnom smislu,moj narator je taj koji ih tamo gura.

  L’Amour Sauvage- Protagonista tvog prvog filma je mladić iz Tel Aviva, koji sanja o Japanu. U "Saturn Returns" glavni likovi su Amerikanciu Krojcbergu, dok si ti Izraelac koji živi i radi u Berlinu. Neki bi rekli da ti to daje jedinstven ugao posmatranja, no da li

11/15/2015 Šamriz: Ostati dosledan sebi | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope

http://www.seecult.org/vest/samriz-ostati-dosledan-sebi 3/3

smatraš da je pozicija umetnika uvek pozicija onog koji je spolja, a gleda ka unutra?

Šamriz: Svojevremeno sam smatrao da je pozicija spolja najvrednija poštovanja, da nam ona omogućava dublje razumevanjestanja stvari koje je neophodno za pravljenje kvalitetne umetnosti. Možda u ovome leži razlog zašto sam se toliko selio, da bihzadržao tu poziciju, ali nažalost pokazalo se da je to samo mit - mit kom kom su me podvrgnuli zlonamerni i nepošteni ljudi koje neželim da imenujem.U realnosti, svet pripada insajderima, a to uključuje i umetnički svet. Insajderi su bliži novcu i moći i njihov glas se glasnije čuje.Kada sam pravio "Saturn Returns" želeo sam da ostanem dosledan geografiji - birao sam da pravim filmove tamo gde se nalazim -ako sam izabrao da napustim Izrael i živim negde drugde, svoj integritet očuvao bih prvljenjem filmova tu "negde drugde". Osetiosam da bih nešto izdao da sam se vratio u Izrael i tamo pravio film, budući da tamo ne živim. Uvek osećam da se ovo pitanje odosina to šta predstavljaš - "za koga radiš", prodaješ svoj prozivod, ko je publika, čiji glas dolazi iz tvog tela.

     Lior ŠamrizLior Šamriz rođen je 1978. u Aškelonu na istočnoj obali Sredozemnog mora, gde je i počeo da pravi filmove i muziku. Šamrizstvara esejističke narative u kojima koristi film kao izvedbu i filmski jezik kao proces refleksivnog beleženja. Počev od 2007. godine,njegovi radovi su prikazani na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući Berlinale (2010, 2013, 2015), festivale uLokarnu, Torinu, Sarajevu, festival Frameline, BAFICI, kao i u prostorima poput Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku,KWBerlin, Centra Žorž Pompidu u Parizu i Ludvigovog muzeja u Kelnu. Imao je retrospektive na Međunarodnom filmskom festivaluu Solunu, na Festivalu izraelskog filma u Berlinu i festivalu Ars Independent u Katovicama. Dobitnik je nagrada na Danima kratkogfilma u Oberhauzenu (Kurzfilmtage, 2013, 2014, 2015), kao i nagrade Achtung Berlin New Berlin (2010) i drugih. Bio je nominovanza nagradu Max Ophüls za dugometražni film, ušao u uži izbor za Nagradu Nacionalne galerije Nemačke.(SEEcult.org)