Metabolizam lipoproteina

Prof. dr Nataša Petronijević

Lipidi

• Različita hemijska struktura i funkcija

• Povezuje ih zajedničko svojstvo

- njihova relativna nerastvorljivost u vodi

Najveći broj lipida u organizmu pripada jednoj od sledećih kategorija:

• Masne kiseline i triacilgliceroli (TAG)– masne kiseline uskladištene kao TAG služe kao glavno gorivo

• Glicerofosfolipidi i sfingolipidi– u membranama i lipoproteinima krvi.

• Eikosanoidi– nastaju od polinezasićenih masnih kiselina koje sadrže 20 C atoma, regulišu brojne procese u

ćelijama.

• Holesterol, žučne kiseline i steroidi hormoniHolesterol – stabilizuje fofolipidni dvosloj membrane. Prekursor je- Žučnih soli – jedinjenja sa deterdžentskim svojstvima koja imaju ulogu u procesu

digestije i apsorpcije lipida- Steroidnih hormona- mnoge funkcije uključujući regulaciju metabolizma, rasta i

reprodukcije.

• Viramini rastvorljivi u mastima – Vitamin A - vid, rast i diferencijacija– Vitamin K - koagulacija krvi– Vitamin E – antioksidantna zaštita– Vitamin D – metabolizam kalcijuma

Uloge lipida

• Osnovni oblik skladištenja energije• Strukturni elementi membrana• Enzimski kofaktori• Prenosioci elektrona• Pigmenti koji apsorbuju svetlo• Hidrofobna sidra za proteine• Emulgatori u digestivnom traktu• Hormoni• Intracelularni prenosioci

Lipidi

Najzastupljenije masti u ishrani su triacilgliceroli, koji se sastoje od glicerola, čije su OH grupe esterifikovane trima masnim kiselinama. U ishrani su prisutni još i estri holesterola i fosfolipidi.

Triacilglicerol

Triacilglicerol

Žučna kesa

Pankreas

Žučne

soli

SMKTanko

crevo Limfa

Hilomikroni

Hilomikroni

Krv

Varenje triacilglicerolau ustima -lingvalna lipaza i

želucu - gastrična lipaza

– beznačajno, usled slabe rastvorljivosti ovih jedinjenja.

U tankom crevu

• uz pomoć žučnih soli dolazi do emulgovanja masti

• Tako se povećava površina kojom su masti dostupne delovanju pankreasne lipaze i kolipaze koje vrše hidrolizu triacilglicerola.

• Hidrolizom se dobijaju slobodne masne kiseline i 2-monoacilgliceroli.

• Kada delimičmo svarena hrana dospe do tankog creva, luči se hormon holecistokinin koji daje – signal žučnoj kesi da se

kontrahuje čime se oslobađaju soli žučnih kiselina,

– i pankreasu da otpočne sekrecija enzima varenja.

U epitelnim ćelijama tankog creva dolazi do resinteze triacilglicerola

Da bi to bilo moguće, mora doći do aktivacije MK u odgovarajući acil-CoA istim mehamizmom kao i kod aktivacije MK pre otpočinjanja beta-oksidacije.

Aktivacija MK

Sinteza triacilglicerola

Acil-CoA potom reaguje sa 2-monoacilglicerolom i nastaje diacilglicerol, koji reaguje sa sledećim acil CoA i nastaje triacilglicerol. Reakcije sinteze triacilglicerola i epitelnim ćelijama tankog creva se razlikuju od onih u jetri i masnom tkivu pošto je u tankom crevu međuproizvod u procesu sinteze 2-monoacilglicerol, dok je u drugim tkivima to fosfatidična kiselina

2- monoacilglicerol

apoproteini

triacilgliceroldiacilglicerol

Drugilipidi

hilomikroni

Triacilgliceroli se transportuju u obliku lipoproteinskih čestica pošto se ne rastvaraju u vodi.

– Ukoliko bi se desilo da triacilgliceroli direktno uđu u krv, oni bi se međusobno spajali u sve veće čestice, ometajući i kasnije sprečavajući protok krvi.

U epitelnim ćelijama tankog creva

• triacilgliceroli se, sa proteinima i fosfolipidima pakuju u hilomikrone, lipoproteinske čestice koje ne agregiraju u vodenom rastvoru.

• Hilomikroni sadrže i holesterol i vitamine rastvorljive u mastima.

• Proteinske komponente lipoproteina nazivamo apoproteinima.

Lipoprotein

Opšta struktura lipoproteina. Omotač lipoproteina čine polarne grupe fosfolipida i apolipoproteini i izvesna količina neesterifikovanog holesterola. U unutrašnjosti čestice se

nalaze nerastvorni triacilgliceroli i estri holesterola

Unutar epitelnih ćelija tankog creva, masne kiseline i 2-monoacilgliceroli se kondenzuju enzimskom reakcijom u glatkom endoplazmatskom retikulumu (SER) i nastaju triacilgliceroli.

Protein se sintetiše u zrnastom endoplazmatskom retikulumu (RER).

Najvažniji apoprotein u hilomikronima je B-48.

Pakovanje lipoproteina se odvija i u ER i u Goldžijevom kompleku.

Nastajanje i sekrecija hilomikronaLumen creva

Villi četkastog pokrova

Goldži kompleks

Hilomikroni

Limfa

Gen za apoprotein BGen se nalazi na hromozomu 2, i procesom transkripcije i translacije se u jetriprevodi u apoB-100, koji sadrži 4,536 amino kiselina (jedan od najdužih pojedinačnih polipeptidnih lanaca). U ćelijama intestinuma, obrada RNK dovodi do zamene citozina (C) sa adeninom (A), pri čemu nastaje STOP kodon. Kao posledica toga, apoprotein B u intestinalnim ćelijama (apoB-48) sadrži samo 2,152 amino kiselina. ApoB-48 predstavlja 48% veličine apoB-100.

Nastajanje i sekrecija hilomikrona

Hilomikroni

Sastav hilomikrona

Hilomikroni

Pro

ce

na

t u

ku

pn

e m

ase

Transfer proteina sa HDL na hilomikrone

Hilomikroni

Hilomikroni

Triacilgliceroli se sintetišu i endogeno iz ugljenih hidrata

Sinteza MK

Postoji slobodna izmena citrata između mitohondrijalnog matriksa i citosola

U citosolu postoji enzim koji pretvara citrat u oksalacetat i acetil-CoA

Citrat + ATP + CoA → acetil-CoA + oksalacetat + ADP + Pi

Sinteza malonil CoA

Acetil-CoA nastao u citosolu iz citrata se karboksilacijom prevodi u malonil-CoA.

Ova ireverzibilna reakcija predstavlja ključni korak u sintezi masnih kiselina.

Reakcija karboksilacije acetil-CoA u malonil-CoA se odigrava u dva koraka. 1. karboksilacija biotina (ATP je neophodan kao izvor energije)2. prenos karboksilne grupe sa koenzima biotina na acetil-CoA (nastanak malonil-CoA)

Sintaza masnih kiselina je multifunkcionalni protein

Na molekulu sintaze se nalaze sva katalitička mestapotrebna za reakcije u sintezi masnih kiselina

Istovremeno se sintetišu 2 molekula MK

Prvi krug sinteze MK1 i 2. Prenos acetil grupe i malonil

grupe

3. Kondenzacija

4, 5 i 6. Redukcija karbonilne gruoe na C3 u metilensku grupu (donor NADPH + H+)

7. Prenos acil grup produžene za 2C atoma na SH grupu ketoacil sintaze (analogno koraku 1)

8. Vezivanje novog malonil-CoA (analogno koraku 2)

Jedan obrt u sintezi MK

Brzina sinteze MK je određena regulacijom acetil CoA karboksilaze

Palmitat je molekul koji modifikacijom daje ostale masne kiseline

• U lipidima se nalaze i masne kiseline sa do 26 atoma ugljenika;

• Najzastupljenija masna kiselina je stearat, C18.

• Elongacija palmitata se u sisara odvija na endoplazmatskom retikulumu ili u mitohondrijama.

Sinteza nezasićenih MK

Kombinovanjem elongacije i desaturacije moguće je dobiti niz nezasićenih masnih kiselina, pa i onih sa većim brojem dvostrukih veza.

Desaturaciju obavljaju desaturaze vezane za membrane endoplazmatskog retikuluma.

Triacilgliceroli se najčešće sintetišu od glicerol 3-fosfata i masnih kiselina

Glicerol 3-P

dehidrogenaza

Sinteza holesterola

• Holesterol ima

– gradivnu ulogu (ima važnu ulogu u održavanju odgovarajuće fluidnosti membrane),

– a služi i kao ishodno jedinjenje za sintezu steroidnih hormona i žučnih kiselina.

• Esterifikovani holesterol se nalazi u sastavu lipoproteinskih čestica i lipidnih kapljica u citosolu ćelija.

• Poremećaji u metabolizmu

holesterola imaju značajnu ulogu u

nastanku kardiovaskularnih oboljenja.

• Holesterol je najznačajniji predstavnik grupe jedinjenja označenih kao steroidi

• U osnovi se radi o derivatima ciklo pentano perhidro fenantrena,

jedinjenja sačinjenog od četiri prstena.

Holesterol potiče iz ishrane ali i iz sinteze u organizmu

Hranom se prosečno unese oko 1 g holesterola/dan. (apsorpcija je relativno niska, oko 30% do max 60%).

U samom organizmu se sintetiše 0,4-1,2 g (dnevnepotrebe 1-1,5 g).

Sve ćelije koje imaju jedro mogu da sintetišu holesterol ali se on najvećim delom (50%) stvara u jetri.

Tkiva u kojima se sintetišu steroidni hormoni (kora nadbubrega, žuto telo) takođe imaju veliki obim sinteze holesterola.

Metabolički obrt holesterola

U epitelnim ćelijama tankog creva vrši se esterifikacija holesterola unetog hranom(acil-CoA holesterol acil transferaza, ACAT). Nastali estri se zajedno sa drugim lipidima i proteinima pakuju u hilomikrone. Holesterol sintetisan u organizmu se, iz jetre u sastavu VLDL lipoproteinatransportuje u periferna tkiva. U plazmi se holesterol, nalazi prevashodno u sastavu lipoproteina

Holesterol se sintetiše od acetil-CoA u tri faze

• Svih 27 C atoma u molekulu holesterola potiču iz acetilnog dela acetil CoA.

• Sinteza holesterola odvija u citosolu i na površini endoplazmatskog retikuluma, pa nastali acetil-CoA mora da se prenese iz mitohondrija u citosol preko citratnog transportnog sistema (citrat/malat).

Holesterol se sintetiše od acetil-CoA u tri faze

• Sinteza holesterola se odvija u 3 faze

1.Kondenzacijom acetil-CoA jedinica nastaje jedinjenje sa 6C, mevalonat

2. Mevalonat se prevodi u C5 izoprenske jedinice koje bivaju fosforilisane i kondenzuju se u jedinjenje od 30 C, skvalen

3. Dolazi do ciklizacije skvalena pri čemu nastaje

lanosterol, jedinjenje koje sadrži steroidno jezgro. Modifikacijom lanosterola dobija se holesterol.

1. Sinteza mevalonata

Ključni enzim u sintezi holesterola

2. Sinteza skvalena

3. Prevođenje skvalena u holesterol

• Enzimi koji učestvuju u esterifikaciji holesterola su lecitin holesterol acil transferaza (LCAT) - vezana za površinu HDL čestica , i acil holesterol acil transferaza (ACAT) - u ćelijama.

Kontrola HMG-CoA reduktaze

Kratkoročna kontrola: Alosterni efektori (AMP – inhibitor, ATP – aktivator)Kovalentna modifikacija (enzim je aktivan u nefosforilisanom obliku).

Dugoročna kontrola:promene u obimu sinteze HMG-CoA reduktaze i brzini njene razgradnje.

↑ holesterola u ćeliji ↓ količinu mRNK a time i količinu HMG-CoA reduktaze.

To je osnovni mehanizam kojim egzogeni holesterol inhibira sintezu endogenog holesterola. Drugi način je kontrola brzine razgradnje enzima HMG-CoA reduktaze koja je značajno povećana ukoliko je količina holesterola u ćeliji velika

Sinteza žučnih kiselina

Primarne žučne kiseline(holna, henoholna) nastaju u hepatocitima direktno iz holesterola.

Ovaj enzim se nalazi pod kontrolom samih sintetisanih žučnih kiselina koje ga povratno inhibiraju (inhibicija proizvodom).

Oksidacija bočnih lanaca žučnih kiselina se odvija u peroksizomima.

Žučne soli

Žučne soli mogu da budu konjugovane glicinom ili/i taurinompri čemu nastaju odgovarajuće konjugovane žučne soli.

VLDL i LDL

VLDL se sintetišu u jetri. Njihov najveći deo čine TAG sintetisani u jetri (iz glukoze), manji deo čini holesterol i fosfolipidi. Apoprotein specifičan za VLDL je apo B-100.

Glavna uloga VLDL je transport endogenih TAG iz jetre u periferna tkiva.

Kao i hilomikroni i oni se sintetišu kao nezreli i postaju zreli tek pošto od HDL dobiju ApoCII i ApoE. ApoCII aktivira lipoproteinsku lipazu (LPL) koja se nalazi na membrani endotela kapilara masnog i mišićnog tkiva dok ApoE prepoznaje receptore na membrani hepatocita.

Proteini se sintetišu na granuliranom EPRi sa TAG se pakuju u ER i Goldžikompleksu u VLDL.VLDL se transportuju do ćelijskemembrane u sekretornim vezikulama i izćelije izlaze procesom egzocitoze.

Sastav tipične VLDL čestice

Pro

ce

na

t u

ku

pn

e m

ase

Sinteza, obrada i sekrecija VLDL

VLDL i LDL

Oko polovine VLDL ne bude preuzeto u jetru, već se prevodi u IDL.

Pošto LPL hidrolizuje TAG iz VLDL-a, nastaju IDL koji zbog toga sadrže manje TAG. Jedan deo IDL preko ApoE se vezuje za membranu hepatocita i unosi u njih (lizozomalna razgradnja). Ukoliko IDL ostane u cirkulaciji preostali deo TAG u njima se i dalje hidrolizuje pod dejstvom LPL menja se i njihov lipoproteinski sastav-ostaje samo apo B-100 a jedan deo holesterola se esterifikuje pod dejstvom Lecitin Holesterol Acil Transferaze (LCAT) iz HDL.

Na ovaj način IDL čestice sadrže manje TAG ali više holesterol estara u odnosu na VLDL.

VLDL

LDL

LDL čestice se iz cirkulacije uklanjaju preuzimanjem u ćelije pomoću LDL receptora (endocitoza) koji se nalaze na ćelijskim membranama. LDL se pomoću LDL receptora mogu uneti u ćelije ili kao oksidovane LDL čestice učestvovati u patogenezi ateroskleroze.

LDL čestica se enzimski (lizozomi) razgrađuje na komponente lipoproteina. Ovako oslobođeni holesterol u ćeliji može:

•Da se ugradi u ćelijsku membranu

•Da inhibira enzim HMG CoA reduktazu

•Da aktivira enzim Acetil Holesterol Acil Transferazu (ACAT)

LDL receptor

Holesterol ugrađen u

membranu

Pobvratna inhibicja HMG CoA reduktaze

pa time i sinteza holesterola (SREBP)

Sinteza LDL receptora je pod

kontrolom nivoa unutarćelijskog

holesterola (kontrola na nivou

gena, SREBP)

Unos LDL- encitoza

posredovana LDL

receptorom

Oslobađanje holesterola iz

LDL čestice

Struktura LDL receptoraProtein ima šest glavnih regiona

Neke ćelije, uglavnom fagocitni makrofagi, poseduju nespecifične receptore koji se nazivaju “scavenger” receptori koji vezuju različite tipove molekula uključujući oksidovani LDL.

“Scavenger” receptori (sakupljači)

SR-B1 se primarno koristi za vezivanje HDL, dok su na makrofagima eksprimirani SR-A1 iSR-A2.

Nasuprot LDL receptorima, “scavenger” receptori ne podležu nishodnoj regulaciji.

Modifikacija LDL dovodi do oksidativnog oštećenja, prevashodno polinezasićenih masnih kiselina. Procesi koji dovode do oksidacije LDL uključuju ROS, NO, H2O2 i ostale oksidanse.

Lp(a)

• Sličan LDL-u• Za Apo B-100 je kovalentno vezan apo (a).• Precizna fiziološka funkcija Lp(a) nije jasna • Nivoi Lp(a) u plazmi nezavisni faktor rizika za bolest koronarnih arterija• Jedan je od najboljih prediktora infarkta srca

– u mladih muškaraca– opstrukcije venskog grafta posle koronarnog bypass-a– opstrukcije karotidnih arterija

Lp(a)

• Lp(a) verovatno ispoljava štetna dejstva zato što ima strukturnu sličnost sa plazminogenom

• Visoke koncentracije Lp(a) u plazmi –kompeticija sa plazminogenom što utiče na razgradnju ugruška

• Lp(a) čestice takođe lako podležu oksidaciji što je jedan od prvih koraka u nastanku koronarne bolesti srca.

• Inhibira NO sintazu.

HDL

HDL se sintetišu u jetri i enterocitima. Pošto nastanu u hepatocitima, HDL čestice su male i sadrže malo lipida. U plazmi se pune lipidima i poprimaju globularni oblik. HDL čestice koje nastaju u hepatocitima imaju sve apoproteine (apo A1, apo AII, apo CI i apo CII), dok su HDL iz enterocita nekompletni (sadrže samo Apo A) i neke apolipoproteine dobijaju tek kasnije u plazmi od HDL koji su nastali u jetri.

HDL

Transport holesterola iz ćelije omogućava ABC1 familija proteina

Glavna uloga HDL uklanjanje holesterola iz perifernih tkiva.

HDL preuzimaju holesterol sa površine ćelija perifernih tkiva kao i ostalih lipoproteinskih čestica.

Pod dejstvom LCAT(aktivira ga Apo AI u sastavu HDL) ovaj holesterol se esterifikuje.

HDL

Holesterol estri se predaju VLDL česticama u zamenu za TAG koji prelaze iz VLDL u HDL (holesterol estar transfer protein, CETP). Holesterol estar transfer protein

(CETP)

HDL

Ovaj receptor je prisutan na mnogim tipovima ćelija. Sam za sebe ne uslovljava endocitozu, ali pošto se HDL veže za receptor, holesterol i estri holesterola iz HDL ulaze u ćeliju. Pošto se oslobode holesterola, HDL se odvajaju od SR-B1 receptora i vraćaju u cirkulaciju.

HDL

•SR-B1 receptori podležu ushodnoj regulaciji u nekim tipovima ćelija kojima je potreban holesterol za neke biosintetske procese (sinteza steroidnih hormona). • SR-B1 receptori ne podležu nishodnoj regulaciji kada je nivo holesterola povišen

Zreli HDL mogu da se vezuju za specifične receptore na hepatocitima (kao što je apoE receptor), ali je primarni način uklanjanja HDL iz cirkulacije njegovim preuzimanjem pomoću "scavenger " receptora SR-B1.

Lipoproteini krvi

➢ Hilomikroni (ApoB-48, ApoCII, ApoE; nastaju u enterocitima, prenose egzogene lipide najviše TAG)

➢ VLDL (ApoB-100, ApoCII, ApoE; nastaju u jetri, prenose endogene lipide sintetisane iz viška UH, najviše TAG)

➢ IDL (ApoE; nastaju u krvi iz VLDL, preuzima ih jetra endocitozom)

➢ LDL (ApoB-100; nastaju u krvi iz IDL smanjenjem sadržaja TAG i povećanjem sadržaja estara holesterola, preuzimaju ih jetra i periferna tkiva endocitozom)

➢ HDL (ApoA, ApoCII, ApoE; nastaju u enterocitima i hepatocitima, razmenjuju proteine i lipide sa ostalim lipoproteinima, holesterol iz perifernih tkiva vraćaju u jetru)

Lipoproteini krvi

Lipoproteini krvi

Lipoproteini krvi

Lipoproteini krvi

Odredjivanje koncentracije lipida, lipoproteina i apolipoproteina

• Hemijske

• Enzimske

• Imunološke metode

• Fizičke metode ultracentrifugiranje, elektroforeza, hromatografija na koloni, precipitacione metode i druge.

Referentne metode

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je razvio referentne metode za merenje holesterola, triglicerida i HDL holesterola

• Holesterol - referentna metoda

• Serum se tretira alkoholnim ratvorom KOH čime se hidrolizujuestri holesterola.

• Ukupni holesterol se ekstrahuje mešavinom heksana.

• Alikvot ekstrakta se suši suvom ostatku se dodaje sirćetnakiselina, anhidrid sirćetne kiseline i sumporna kiselina(Liebermann-Burchard reagens) za razvijanje boje.

• Apsorbanca se čita na 620 nm, čist holesterol je kalibrator.

• Ekstrakcija sa hloroformom

• Silicijumova kiselina uklanja fosfolipide

• Alkalna hidroliza razlaže trigliceride na neesterifikovane masne kiseline i glicerol

• Glicerol se oksiduje i nastaje formaldehid

• Formaldehid reaguje sa hromotropnom kiselinom i razvija se boja

• Absorbanca hromogena se čita na 570 nm.

Trigliceridi – referentna metoda

Odredjivanje koncentracijeHDL-holesterola - CDC metoda

Referentna metoda

• Ultracentrifugiranje radi uklanjanja hilomikrona iVLDL

• Precipitacija sa heparin-MnCl2 radi uklanjanja IDL, LDL i Lp (a)

• HDL ostaje u supernatantu

• Holesterol se sada određuje CDC referentnommetodom za holesterol

Određivanje koncentracije triacilglicerola (TAG) u serumu – rutinska metoda

PAP metoda

• U komercijalnom reagensu za određivanje koncentracije TAG u serumu nalaze se enzimi koji katalizuju nekoliko reakcija:

– Hidroliza TAG na glicerol i masne kiseline

– Fosforilacija glicerola (reakciju katalizuje specifična kinaza)

– Oksidacija glicerofosfata pri čemu nastaje vodonik peroksid.

– Vodonik peroksid reaguje sa hromogenom i 4-aminoantipiriom i daje obojeno jedinjenje hinonim.

– Intenzitet boje se određuje na 490 nm i direktno jeproporcionalan količini TAG.

Određivanje koncentracije triacilglicerola (TAG) u serumu – rutinska metoda

PAP metoda

TAG + 3H2O glicerol + 3 masne kiseline

Glicerol + ATP glicerofosfat + ADP

Glicerofosfat + O2 dihidroksiacetonfosfat + H2O2

H2O2 + hromogen + 4-aminoantipirin + 2H2O

Lipaza

Glicerokinaza

Glicerofosfat

oksidaza

PeroksidazaHinoniminska

boja

Sadržaj TAG u serumu je malo precenjen zbog endogenog sadržaja glicerola (greška 0.11 mmol /L).

Holesterol estar + H2O holesterol + MK

Holesterol + O2 holest-4-en-3-on + H2O2

H2O2 + hromogen + 4-aminoantipirin + 2H2O

Holesterol estar hidrolaza

Holesterol

oksidaza

Peroksidazahinoniminska

boja

Određivanje koncentracije holesterola u serumu– rutinska metoda -

PAP metoda

LDL holesterol – indirektni metod

• Ukupni holesterol VLDL, LDL i HDL

• Friedewald-ova jednačina

• Najčešće se mere holesterol, trigliceridi i HDL holesterol a LDL se izračunava

• LDL holesterol = Ukupni holesterol - HDL holesterol - TAG / 5 (mg/dL)TAG / 2.2 (mmol/L)

• Faktor TAG / 5 je procena koncentracije VLDL holesterola i bazira se na prosečnom odnosu triglicerida i holesterola u VLDL.

• Faktor se ne može primeniti kod visokih TAG (4.52 mmol/L), hilomikrona (uzorak koji nije uzet natašte), ili u pacijenata sa tipom III hiperlipoproteinemije (imaju abnormalni sadržaj VLDL-a).

HDL lipoprotein holesterol

• Precipitacija lipoproteina koji sadrže apo-B-100 direktno iz plazme ili seruma upotrebom polianjona u prisustvu dvovalentnog katjona (heparin sulfat -MnCl2, dekstran sulfat - MgCl2, fosfotungstat -MgCl2)

• Polianjoni reaguju sa pozitivno naelektrisanim grupama a dvovalentni katjoni sa negativno naelektrisanim grupama.

• Posle 10 – 15 minuta cfg. Na 1500 g 30 min.• HDL se meri u supernatantu.• Precipitacija je nesigurna kod visokih TAG (4.52

mmol/L)

• Varijacija dekstran sulfatnog metoda– Novi metod merenja HDL holesterola. Dekstran sulfat se

kompleksuje sa magnetnim česticama. Apo B se vezuje a zatim odvaja bez centrifugiranja stavljanjem reakcionog suda na magnetni disk koji se dobija uz kit.

• Merenje HDL holesterola direktno bez odvajanja HDL frakcije.

– Zasniva se na modifikaciji holesterol esteraze i holesterol oksidaze i prisustvu -ciklodekstrina u reakcionoj mešavini. Efekat je da se HDL holesterol učini reaktivnijim od onog u drugim lipoproteinima.

Odredjivanje koncentracije HDL-holesterola

»Frižiderski test« označava posmatranje seruma posle 18-

24 h stajanja na 4°C mlečni čep gore, sadrži hilomikrone,

a mlečni sadržaj ispod, sadrži VLDL.

Аterogeni indeksi

• U proceni rizika za budući razvoj aterosklerotskih bolesti srca, tj. kardiovaskularnih ali

i cerebrovaskularnih bolesti, koriste se i različiti tzv. aterogeni indeksi, tj.

izračunavaju se odnosi između pojedinih lipidnih frakcija.

• Aterogeni indeks se može izračunati po formuli:

(totalni holesterol – HDL holesterol) / HDL holesterol. – non HDL holesterol (ukupni holesterol – HDL holesterol) .

– Normalna vrednost za ovaj indeks je za osobe bele rase 2,3.

• Odnos LDL-holesterol/HDL-holesterol: > 2,90 ukazuje na povećani aterogeni rizik.

• Odnos ukupni holesterol/ HDL-holesterol – poželjno je da ovaj odnos bude oko 4,3 ili

niži, tj. da je najmanje 25% holesterola u plazmi u HDL frakciji.

• Takođe i odnos apo B/apoA-I: > 0,60 ukazuje na povećani aterogeni rizik.

• Pokazano je da od njih najveću prediktivnu vrednost ima odnos ukupni holesterol /

HDL-holesterol, posebno ako se određuje i visoko senzitivni (hs) CRP.

Dijagnostička piramida u

detekciji lipidskih poremećaja

a. Prva dijagnostička etapa:

• Odrediti ukupni holesterol, Tg, HDL-h, izračunati LDL-h i uraditi frižiderski test.

• Ako su visoke vrednosti triglicerida, izračunati non HDL holesterol umesto LDL-h.

Izračunati aterogene indekse (UH/ HDL-h; LDL-h/HDL-h) Ako postoji mogućnost,

može se uraditi elektroforeza lipoproteina u slučaju visokih vrednosti triglicerida.

b. Druga dijagnostička etapa:

• Kvantitativno određivanje LDL-h, Lp(a), apo A-I i apo B-100.

c. Dopunska dijagnostička etapa (vezana za ređe oblike naslednih poremećaja, ili u

istraživačke svrhe):

• Određivanje apo E (posebni fenotipovi), subpopulacije HDL2 i HDL3 holesterola,

subpopulacije LDL čestice (forme A i B), izoforme apoproteina (a), aktivnost nekih

enzima ili mutacije na genima za LDL i druge receptore.

Indikacije za određivanje lipida u

dece

a. Kod pozitivne porodične anamneze (kada je ukupni holesterol kod roditelja > 6,20 mmol/l).

b. Kod dece sa nekompletnom porodičnom anamnezom, ili kada nisu dostupni podaci iz

anamneze, ali ako imaju druge faktore rizika (gojaznost, pušenje, hipertenzija, nedovoljna fizička

aktivnost, nizak nivo HDL holesterola).

c. Kod dece čiji je ukupni holesterol < 4,39 mmol/l kontrolno ispitivanje treba da se ponovi za 5

godina.

d. Kada je ukupni holesterol > 5,17 mmol/l treba da se odredi profil lipida u krvi našte.

e. Kod dece sa graničnim vrednostima ukupnog holesterola (4,39–5,15 mmol/l) potrebno je još

jednom odrediti ukupni holesterol i izračunati srednju vrednost. Kada je dobijena vrednost iz dva

uzastopna merenja za ukupni holesterol > 4,39 mmol/l, potrebno je uraditi celokupni lipidni profil.

f. Kod dece sa porodičnom anamnezom o KVB kod roditelja, baba ili deda u starosnoj dobi pre

55. godine života, potrebno je uraditi kompletan lipidni profil.

g. Obavezno je kod roditelja i srodnika iz prve linije uraditi takođe lipidni status u cilju procene

tipa nasleđivanja (dominantno ili recesivno).