Каталошки број:435

Компетенцијa: K2

Приоритет:

bozana.jevericic@gmail.com

КОМПЕТЕНЦИЈА (К2)

К2 Компетенције за поучавање и учење

Планирање:

2.7. Планира различите начине праћења и вредновања рада ученика.

Реализација:

2.12. Прати и вреднује постигнућа ученика , примењујући објективно,

јавно, континуирано и подстицајно оцењивање, дајући потпуну и

разумљиву повратну информацију ученицима о њиховом раду.

Вредновање:

2.14. Прати и вреднује ефикасност сопствених метода на основу ученичких

постигнућа.

2. 17. Континуирано прати и вреднује ученичка постигнућа користећи

поступке вредновања који су у функцији даљег учења.

Усавршавање:

2.20. Континуирано унапређује сопствену педагошку праксу на основу

анализе ученичких постигнућа.

ПРАЋЕЊЕ

ПОДСТИЦАЊЕВРЕДНОВАЊЕ

Оцењивање је процес праћења и вредновања свих

компоненти тока и исхода учења.

Оцене су продукт тог процеса.

.

Вредновање је фаза у процесу оцењивања.

Оцењивање је подстицајно, тј. развојно, ако објективно,

јавно и континуирано сагледава шта је ученик постигао

на одређеном нивоу, шта треба да постигне у наредном

кораку и ако му се о томе да разуљива повратна

информација.

Стандарди за област квалитета Настава и учење:

Наставник користи поступке вредновања који су у

функцији даљег учења.

Наставник учи ученике различитим техникама на

часу.

Наставник прилагођава рад на часу образовно –

васпитним потребама ученика.

ПЛАНИРАЊЕВРЕДНОВАЊЕ

ИЗВЕШТАВАЊЕ

ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРАЋЕЊЕ

Неопходно је да оцењивање схватимо као процес који

се састоји од више различитих фаза:

• како оцењивање подржава развој ученика

Функције у односу на ученике

• како оцењивање омогућава наставницима да унапреде наставу

Функције у односу на

наставнике и наставу

Процес оцењивања има има две групе основних

функција:

Када планирамо оцењивање, стално треба да имамо у виду

питање колико ће оно бити корисно за развој и

напредовање ученика.

Оцењивање подстиче развој ученика и снажно утиче на

њихову мотивацију, због чега је наеопходно да наставник

поштује ПРИНЦИПЕ ОЦЕЊИВАЊА.

То ће довести до унапређења наставе и утицаће позитивно

на образовна постигнућа ученика.

-

Опште констатације о оцењивању:

- оцењивање је најслабије решен проблем у образовању

- упутства за оцењивање постоје, али су уопштена и већини

наставника непозната

- велике су разлике у оцењивању у предметној и разредној настави

- проблематика оцењивања у школама покреће велики број проблема

- наставници су најосетљивији кад се разговара о објективности

њихове оцене

- ученици су углавном незадовољни оцењивањем и није им

дата могућност да изнесу примедбе на конкретне оцене

Недостаци оцењивања:- ,,шаренило’’ у критеријумима оцењивања

- наставници нису упознали ученике са критеријумима

оцењивања

- за високу оцену неки наставници траже дословне одговоре

- неуједначен поступак испитивање, неке ученике испитују

детаљно, некима поставе само једно питање

- поред знања неки наставници оцењују способности,

дисциплину, статус родитеља...

- велика субјективност наставника – кад је оцена израз

става наставника према ученику

Карактеристичне грешке у оцењивању:- кампањско оцењивање, кад после низа часова предавања

долазе часови оцењивања и испитивање ученика ,,на препад’’

- кад наставник даје негативне оцене без осећаја одговорности за

квалитет наставе, кад не увиђа везу између сопственог рада и

резултата које постижу ученици

- кад изостане образложење зашто је ученик добио ту оцену

- кад наставници не саопште одмах оцену него држе ученике у

неизвесности

- кад се оцене користе као средство за одржавање дисциплине

- поклањање оцена на крају школске године ,,да не кваре успех’’

- ,,кад јуре грешке’’ а не оно што ученик зна

Какво оцењивање ученици бирају?

- коришћење уџбеника или белешки током теста

- питања вишеструког избора

- помоћна средства (дигитрон, речник)

- групни рад

- бирање обавеза

- учествовање у оцењивању

- добијање повратне информације

- јасни критеријуми и очекивања

Зашто је важно оспособљавање ученика за објективну

процену сопствених постигнућа?

-да ученици самостално управљају процесом учења

- да издвајају и процењују критеријуме успешности

- да умеју да користе резултате самопроцене за боље

планирање и повећање сопствене ефикасности и

самопоуздања

- да буду аутономни и самостални у доношењу одлука ,

у школи и ван ње.

Зашто је важно да се у пракси користе различите

методе и технике оцењивања?-ученици то воле

-редукује се анксиозност

-повећава се мотивација

-у коначној оцени учествују и они аспекти постигнућа до којих

традицонални облици оцењивања не допиру

-омогућава се индивидуализација

-пружа се прилика да се ученици оспособљавају за самооцењивање

-отварају се другачије перспективе у организацији наставе

- повећава постигнућа

Формативно оцењивање – редовно проверавање постигнућа и

праћење владања ученика у току савладавања школског програма,

садржи повратну информацију и препоруке за даље напредовање

и, по правилу, евидентира се у педагошкој документацији

наставника.

Сумативно оцењивање – вредновање постигнућа ученика на крају

програмске целине или за класификациони период. Оцене

добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и

уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду

(дневник).

Дијагностичко оцењивање – на почетку школске године наставник

процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене

области; резултат иницијалног процењивања не оцењује се и

служи за планирање рада наставника и даље праћење

напредовања ученика.

ПОСМАТРАЊЕ (кад читају, одговарају, раде на табли, сарађују са осталим ученицима, на одмору, на екскурзији...)

ИСПИТИВАЊЕ (усмено и писмено - распрострањен облик

оцењивања , у великој мери субјективан, али и често годи ученицима којима одговара неки од тих облика испитивања)

ТЕСТИРАЊЕ (процена учениковог постигнућа – шта је

појединац постигао у процесу учења и наставе у односу на образовне стандарде)

ПОСТУПЦИ ОЦЕЊИВАЊА

Шта су образовни стандарди?

Образовни стандарди су искази о знањима, вештинама и

умењима које ученици треба да стекну до одређеног новоа

образовања.

У образовном систему смо и до сада имали формулисане циљеве и

задатке за све нивое образовања који се експлицитно наводе у

наставним програмима за поједине предмете.

Између стандарда и циљева програма постоје разлике.

Формулације стандарда су конкретни искази шта ученик зна,

може и уме.

Могуће их је проверити тестирањем или посматрањем.

Стандарди су резултат процеса онога што је образовни процес

остварио и оног што треба да постигне у наредном нивоу

образовања.

Они су баланс између оног ,,где смо’’ и оног ,,где желимо да

будемо’’.

Карактеристике образовних стандарда:

Проверљивост (конкретни су и мерљиви)

Фокус на темељним знањима (описује само најбитније)

Кумулативност (ниво знања подразумева овладаност садржајима

са претходног нивоа)

Диференцијација (праве разлику између нивоима постигнућа)

Разумљивост (јасно формулисани)

Изводљивост (могу бити остварени уз адекватно ангажовање)

Обавештеност (примењују се на све ученике)

Важност оцењивања заснованог на образовним стандардима:

Јасни критеријуми оцењивања за све наставнике у

свим школама (да ли је појединац постигао предвиђени ниво, без

упоређивања са осталим ученицима – иста оцена за исто знање)

Принцип индивидуализације (пратити и омогућити

ученику да се креће ка остварењу утврђених стандарда својим

темпом у складу са способностима)

Разумевање и уважавање развојних потреба ученика

(свим ученицима обезбедити услове да остваре дефинисана

постигнућа тако што наставник у процесу праћења обраћа

пажњу на тешкоће које ученик има, прецизно идентификује

шта је то на чему ученик уз помоћ наставника треба да ради и

превазиђе. Тако ће ученици били мотивисани да уложе труд и

напор у учењу)

Нивои постигнућа

Образовни стандарди формулисани су на три нивоа постигнућа.

Нивои су степени напретка ученика ка освајањеу задатог

образовног стандарда.

Тако је редослед освајања појединих нивоа предвидив.

Они описују захтеве различите тежине и обима знања, од лакших ка

тежим.

Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и

вештине из претходног нивоа.

Основни ниво

На првом нивоу описани су захтеви који представљају основни, тј.

базични ниво знања, вештина и умења.

Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика постићи тај

ниво.

На овом нивоу су темељна знања неопходна за сналажење у

животу и учењу и заслужују посебан напор да би њима овладали

готово сви ученици.

Знања, вештине и умења на основном нивоу су мање сложена од

оних на средњем и напредном нивоу, али нису једноставна.

Средњи ниво

На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи

ниво знања, вештина и умења.

Они описују оно што просечан ученик може да постигне.

Очекује се да ће 50% ученика постићи или превазићи тај ниво.

Напредни ниво

На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни

ниво знања, вештина и умења.

Очекује се да ће 25% ученика постићи тај ниво.

Знања на овом нивоу су трансферна за наставак школовања.

Од ученика се очекује да анализира, упоређује, разликује, критички

суди, износи лични став, повезује знања, примењује их и сналази се

у новим ситуацијама.

Оцена није исто што и ниво постигнућа.

Оцена је сложенији показатељ рада ученика јер у себи садржи и

мотивацију, и однос према раду, труд, напредак који је ученик

остварио у односу на почетно стање...

Ниво постигнућа је искључиво мера оствареног напретка у

усвајању знања.

Дакле, настава је много сложенији процес од тестирања.

Различити начини праћења и вредновања

постигнућа заснованих на образовним

стандардима:

- иницијални тестови

- тестови на три нивоа сложености у складу са стандардима

постигнућа

- критеријумски тестови

ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТОВИ(дијагностичко оцењивање)

На почетку школске године наставник процењује претходна

постигнућа ученика у оквиру одређених области.

Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за

планирање рада наставника и даље праћење напредовања

ученика.

ЦИЉ иницијалног тестирања је да снимимо почетно стање, тј. у

ком степену су ученици савладали предвиђене наставне садржаје

реализоване у претходном разреду.

Задаци на тестовима састављени у складу са образовним

стандардима на три нива сложености:

50% задатака је у основном нивоу

40% средњи

10% напредни

Према постигнићу на иницијалном тесту ученици су разврстани у

три категорије А, Б или Ц.

од 0% до 50% ..................... А

од 51% до 85% ................... Б

од 86% до 100% ................. Ц

На основу тог резултата пратимо током школске године њихово

напредовање, тако што ће добијати задатке на тестовима оног

нивоа сложености која одговара њиховом почетном постигнућу

(по Блуму). Ако на наредном тесту ученик постигне резултат који

одговара вишем или нижем нивоу, прелази у њега.

На тај начим пратимо да ли ученик током школске година

напредује или има осцилације у постигнућу. Тако оспособљавамо

ученика да самостално процењује своја постигнућа, напредовање

и да буде свестан корака које мора предузети побољшао свој

успех.

ТИП ВЕЖБЕ РЕЗУЛТАТИ

ВЕЖБЕ

НАРЕДНИ ТИП

ВЕЖБЕ

ОЦЕНА

А0 – 60,00 %

60,01 – 70,00 %

70,01 – 80,00 %

80,01 – 90,00 %

90,01 – 100,00%

А

А

Б

Б

Б

1

2

3

4

5

Б0 – 40,00 %

40,01 – 50,00 %

50,01 – 60,00 %

60,01 - 70,00 %

70,01 – 100,00%

А

Б

Б

Б

Ц

1

2

3

4

5

Ц0 – 40, 00 %

40,01 – 60,00 %

60,01 – 80,00 %

80,01 – 100,00%

Б

Ц

Ц

Ц

2

3

4

5

Критеријуми оцењивања и разврставања у настави различитих

нивоа сложености (Блум)

Израда теста на три нивоа

сложености у складу са

стандардима постигнућа

Предмет: Природа и друштво, IV разред

Стандарди у области ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ

Основни ниво

1ПД.1.6.4. зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости.

1ПД.1.6.5. зна основне информације о начину живота људи у прошлости.

1ПД.1.6.6. зна шта су историјски извори и именује их.

Средњи ниво

1ПД.2.6.4. зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и

личности.

1ПД.2.6.5. уочава сличности и разлике између начина живота некад и сад.

1ПД.2.6.6. препознаје основна културна и друштвена обележја различитих

историјских периода.

1ПД.2.6.7. препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком

историјском периоду или личности је реч.

Напредни ниво

1ПД.3.6.1. зна шта је претходило, а шта је уследило након важних историјских

догађаја и појава.

ОСНОВНИ НИВО

1ПД.1.6.4. зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости.

1ПД.1.6.5. зна основне информације о начину живота људи у прошлости.

1ПД.1.6.6. зна шта су историјски извори и именује их

1. Допуни започету реченицу:

Преци Срба су ____________________________ 2

2. Пажљиво прочитај и заокружи да ли је наведени текст тачан:

Наши преци Стари Словени пре доласка на Балканско полуострво живили су

источно и северно од планине Карпати, у пространим равницама Источне

Европе. Простори које су насљавали, били су равничарски и богати шумом.

а) ДА б) НЕ 2

3. На линије допиши речи које недостају:

Прва српска дежава звала се __________________, седиште јој је било у

_____________________ и створена је за време владавине _______________. 3

4. Заокружи слово испред тачног одговора:

Највећа битка између српске и турске војске је била:

а) Косовски бој б) Маричка битка а) Бој на Мишару 2

5. Дате речи повежи са њиховим значењем:

хајдуци заштитници хајдука

харамбаше људи који су одлазили у шуму и борили се против Турака

јатаци вођа хајдука 3

СРЕДЊИ НИВО

1ПД.2.6.4. зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и

личности.

1ПД.2.6.6. препознаје основна културна и друштвена обележја различитих историјских

периода.

1ПД.2.6.7. препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком историјском

периоду или личности је реч.

6. Редни број испред имена личности из прошлости упиши на место које одговара

догађају у коме је та личност учествовала:

1) Карађорђе ____ Други српски устанак

2) Кнез Лазар ____ Косовски бој

3) Милош Обреновић ____ Први српски устанак 3

7. За наведену реч пронађи међу понуђеним тачно знажење и подвуци га:

присилан рад

ХАРАЧ царски порез

одвођење здраве српске деце у Турску 1

8. Пажљиво прочитај текст па напиши на коју историјску личност се односи:

За време његове власти српска држава је достигла највећу моћ и постала царевина.

Познат је и по томе што је донео први Законик којим је уредио односе удржави.

Овај текст односи се на ____________________________________. 2

НАПРЕДНИ НИВО1ПД.3.6.1. зна шта је претходило, а шта је уследило након важних историјских

догађја и појава.

9. Наведи главне узроке распада српске царевине после смрти цара Душана:

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________ 3

10. Проучи табелу па одговори на питања:

ГОДИНА МЕСТО ИСХОД БОРБЕ ВОЈСКОВОЂЕ

1806. Мишар 7000 Срба победило 28000

Турака

Карађорђе

1807. Шабац Победили Срби Јаков Ненадовић

1809. Чегар код

Ниша

Победили Турци Стеван Синђелић(кад је видео да Ниш не

може одбранити, пуцао у

барутану, дигао је у ваздух и

погинуо са савојим

јунацима. Турци су касније

од српских глава сазидали

Ћеле кулу која постоји и

данас)

1) Које године се одиграла битка за Шабац? _______________________

2) Ко је предводио српску војску у боју на Мишару? ________________

3) У ком граду се налази споменик сазидан од српских глава? ________ 3

Име и презиме 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. О

%

С

%

Н

%

број бодова

и

оцена

1. Арсић Марија + + + + + + + + + + 12 -

100%

6–

100%

6 –

100%

24 - 5

2. Бакић Милош + + + - - + + - - + 9 –

75%

4 –

67%

3 –

50%

16 -3

25. Шојић Никола

Укупно

23 21 21 19 17

% 92 84 84 76 68

% по нивоима 80,8%

Оствареност стандарда:

1. задатак урадило 23 ученика:

РАЧУНАМО 23 ∙100 : 25 = 92, 92%

ОРИЈЕНТАЦИОНЕ СКАЛЕ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ

0 - 50 % 1

51 - 63 % 2

64 - 76 % 3

77 - 89 % 4

90 -100 % 5

0 - 40 % 1

41 - 55 % 2

56 - 70 % 3

71 - 85 % 4

86 -100 % 5

0% - 50% - 1 0 – 12 - 1

51% - 63% - 2 13 – 15 - 2

64% - 76% - 3 16 – 18 - 3

77% - 89% - 4 19 – 21 - 4

90% - 100% - 5 22 – 24 – 5Нпр. Б.М. у основном нивоу освојио 9 од 12,

у средњем 4 од 6, а у напредном 3 од 6 бодова.

Укупно 16 бодова, оцена 3

основни: 9 ∙ 100 : 12 = 75 (75%)

средњи: 4 ∙ 100 : 6 = 67 (67%)

напредни: 3 ∙ 100 : 6 = 50 (50%)

Критеријумски тестови

- показују шта је ученик научио и како је разумео градиво

- детаљно проверавају мање целине које је ученик научио

- задаци су прилагођени карактеристикама градива

- предуслов за израду критеријумских тестова је унапред

постављање циљева који су мера постигнућа

- праћење пре и након поучавања

- оријентација су за бољу индивидуализацију наставе и

прилагођавање захтева могућностима ученика

Већина стручњака очекује 70% - 80% тачних одговора на

критеријском тесту након обраде.

Наставна јединица: Објекат

Тип часа: обрада

Циљеви часа:

- препознавање објекта у реченици

- допуњавање реченице објектом

- повезивање глагола са одговарајућим објектом

- уочавање која врста речи која врши службу објекта

- самостално записивање реченица које садрже

објекат

1. Подвуци објекат у реченицама:

Кола је поправио мајстор Мирко.

Ненад је сачекао Сању.

2. Допуни реченице понуђеним објектом:

Саша је укључио_______________. Николина

_____________ воли Никола. рачунар

3. Повежи стрелицом глагол са објектом:

глагол објекат

боји аутобус

вози цртеж

4. Коју службу у реченици врши именица ВЕТАР?

Ветар тумара свуда. _________________

Ветар је омрзла шума. _______________

5. Смисли и напиши две реченице у којима ћеш употрбити објекат и

подвуци га. (једну за биће, једну за предмет)

__________________________________________________________

Име и презиме 1. 2. 3. 4. 5. %

1. Јанко Јанковић + + + + + 100%

2. Марко Марковић + + + + - 80%

+ + + - - 60%

+ +

+ +

+ +

+ +

25. + - - - - 20%

% 100% 92% 84% 77% 45% 79,6%

МАТЕМАТИКА

Ученик Ус. Пи. О С Н ИН. 1. Т. 1. П

.

Оц.

Ј.

Јанковић

4, 5,

4

3, 4,

5

89% 78% 65%Б Ц Ц 4

Како различите методе,

технике учења и

облици рада подстичу

постигнућа и

напредовање ученика

• Учење као активан процес тражи промену у ономе шта називамо добрим наставником.

• Добар наставник више није онај који може што боље и разумљивије пренети ученицима одређено знање.

• Данас је основни задатак доброг наставника да укључи ученике у активности у којима ће сами стицати знање.

Упркос све већим захтевима који се стављају пред

наставника, његова дужност је да изнађе начине којима

ће подстаћи своје ученике да буду активни учесници у

процесу стицања знања, да код ученика развију осећај

задовољства и позитивног става према школи и учењу.

Применом креативних и мотивационих техника учења на

часовима, наставник ће код ученика смањити осећај

тескобе и досаде и позитивно утицати на њихову слику о

властитим способностима и повећању самопоштовања.

2

metoda delotvornost

predavanje 5%

čitanje 10%

audiovizualni prikaz 20%

demonstracija 30%

grupna diskusija 50%

timski rad i projekti 75%

poučavanje drugih i primena

naučenoga

90%

nakon 3 meseca

Идеје и стратегијекако мотивисати и укључи ученике у активности у

којима ће сами стицати знање и бити успешнији у

њиховој примени

,,Шест шешира за размишљање’’

је техника размишљања у психологији коју је

осмислио британски психолог др Едвард де Боно и описао је у

свом делуШест шешира за размишљање.

Ова техника има за циљ уочавање могућности да се све може

посматрати из више углова и да, иако смо научили да

ствари, појаве, проблеме, посматрамо на један начин, можемо

успети да видимо ствари и из другог угла.

Потреба за оваквом техником појавила се из простог разлога што

је већинаљуди склона да размишља увек и о свему на такорећи

исти начин.

Вежба је веома практична за било коју врсту тимског рада —

у школи.

Последица добро схваћене и одрађене вежбе јесте

повећање толеранције код одређених типова људи, повећање

критичности код других итд. У коначном исходу — бољи учинак у

било којој врсти посла.

Циљеви технике:

Помоћу Шест шешира може се:

- унапређивати тимски рад и комуникација;

- развијати креативност;

- учити критичко и аналитичко мишљење, успешниј

решавати проблем и лакше доносити одлука;

- повећати продуктивност рада у групи и скратити време

његовог трајања;

- истражити сваку ситуацију или проблем и створити

могућности које излазе ван оквира очигледних решења;

- користити техника паралелног мишљења за охрабривање

нечијих идеја и бољу могућност од сукобљавања мишљења;

- различито мислити.

Бели шешир — неутралан, само га чињенице интересују, као машина,

ништа не осећа. Конценрише се на податке, чињенице

и информације којима располаже.

Црвени шешир — јаке емоције, осећајан, бес/мржња/љубав/симпатија,

не осећа потребу за правдањем. Концетрише се на

своја осећања и предосећаје када размишља о проблему и износи их без

много размишљања.

Црни шешир — опрезан, посматра негативне стране, критичар,

мрзовољан. Концентрише се на ризике и негативне последице, заговара

опрез и истиче све што се не може решити.

Жути шешир — позитиван карактер, оптимиста, пун наде, посматра

позитивне стране, конструктиван карактер, види само најбоље.

Оптимиста који размишља о најбољим могућим (реалним) резултатима и

као противтежа Црном шеширу заговара позитивне стране

решењапроблема или могућности

Зелени шешир — креативност, нове идеје, нови начин сагледавања

ствари, олакшава промене. Размишља креативно, о могућем напретку, о

идејама које могу произаћи једна из друге, поставља питање: „Да ли се

ово може објаснити/направити/разумети на било који други начин?“

Плави шешир – обједињује карактере осталих, указује на недостатке, на

оно што је сувишно, на оно што је корисно да би се извели закључци.

БЕЛИ (само чињенице)

Напишите све што знате о лисици.

ЦРВЕНИ (јаке емоције)

Како се ви осећате зато што се лисица овако понашала у басни?

(искажите своја осећања)

ЖУТИ (позитивна страна)

Покажите разумевање и оправдајте поступке лисице?

ЦРНИ (критизери, опрез)

Ако би вам лисица постала пријатељ чега бисте се плашили?

ЗЕЛЕНИ (добра решења)

Како је лисица могла да поступи на крају басне и тако покаже боље

особине?

ПЛАВИ (објашњење, и добре и лоше стране)

Постоје добри и лоши људи. О чему треба да водимо рачуна када

бирамо пријатеља?

Творац мапа ума је Тони Бузан, енглески професор који је

истраживао зашто његови студенти не могу научити из

властитих бележака.

,,Mапа ума’’ је техника организовања и вођења бележака

која омогућава прављење целовите мапе кључних идеја

садржаја којо се учи.

Суштина је у мапирању, које нам помаже да упамтимо

садржај као целину, да направимо ,,костур’’ и тиме у

сећању имамо повезан садржај који чини целину, а без

целине не можемо говорити о правом учењу, тј.

разумевању.

Састоји се од: централне теме, главних поднаслова,

детаља, слика, симбола, боја, кључних речи.

Наш мозак воли и памти слике и кључне речи

.

Цртање мапа ума је забавно.

Помоћу њих се може побољшати памћење.

Оне су начин да се велики број информација стави

на један лист папира и тако добро организују

белешке које нам касније олакшавају да се лакше

присетимо свих главних ствари без освртања на

детаље.

,,Гроздови’’

су метода поучавања која подстиче ученике да

слободно и отворено размишљају о некој теми.

То је нелинеарна метода асоцирања.

Може да представља систематизацију знања о

неком појму, повезивање са сличним појмовима из

других предмета,

Не постоји правило како се грозд израђује, осим

што се исписују асоцијације које у том тренутку

навиру у мисли ученика.

Поступак израде гроздова спроводи се у следећим

корацима:

- написати кључну реч , појам или фразу на

средини папира или табле

- ученици око задатог појма записују речи или

фразе које их асоцирају на тај појам све док не

понестане идеја

- корисно је након индивидуалних идеја

направити анализу и заједнички грозд на табли

Метод за развој критичког мишљења по

ЕРР структуриКритичко мишљење је сложен појам који је тешко

дефинисати:

- то је виши облик независног мишљења који је могућ у

свим узрастима

- темељи се на полазној информацији

- почиње питањима као начином да се крене од неке

поставке коју треба преиспитати пре него што се заузме

став

- захтева аргументацију са 4 елемента: тврдња, разлог,

доказ, гаранција

Да би делотворно критички мислили ученици морају:

- развити самопоуздање и свест о вредности свог

мишљења и идеја

- активно се укључити у процес учења

- с уважавањем слушати разноврсна мишљења

- бити спреман изразити свој суд, али и суздржати се

од њега

Модел у коме је могуће развијати критичко

мишљење је тзв. ЕРР структура

ERR структура је делотворан образовни процес у коме кроз евокацију,

разумевање значења и рефлексију, применом стратегије активног учења,

ученик учи на властитом искуству, разуме научено и својим речима, у новој

ситуацији, примењује научено.

EVOKACIJA(engl. evocation) је уводни део часа чија је сврха да се ученици

активно присећају свега што знају о задатој теми, да се активно укључују у

процес учења, да се подстакне мотивација и интересовање, да се назначи шта

ће се радити у идућој фази и да се утврди занимање и сврха теме.

RAZUMEVANJE značenja (engl. realization of meaning) је главни део часа који

се односи на контакт с новим информацијама или идејама. Сврха ове етапе је

одржати активност, интересовање, и замах ученика постигнут у етапи

евокације, одржати укљученост и самопраћење разумевања свих ученика и

пружити подршку покушајума ученика да прате своје разумевање.

REFLEKSIJA(engl. reflection) је завршни део часа који има неколико битних

циљева: повезати ''старо'' и ''ново'' знање и на тај начин доћи до трајног учења,

властитим речима изражавати нове информације, успут проширивати речник

ученика и тако омогућити живахну размену идеја међу ученицима.

Мотив: ЛИВАДА

ОПИШИ: Како изгледа ливада у пролеће.

УПОРЕДИ ливаду у пролеће и ливаду у зиму.

ПОВЕЖИ : Зашто делује као да је ливада жива?

РАШЧЛАНИ: Да ли је ливада помогла да Бамби

упозна свет?

ПРИМЕНИ: Ко су непожељни становници ливаде?

ЗА И ПРОТИВ: Да ли је боље косити ливаду или је

никада не косити и зашто?

Мотив: БАМБИ

ОПИШИ како изгледа Бамби.

УПОРЕДИ: Личи ли ти Бамби мало на децу?

ПОВЕЖИ: Да ли је Бамби уплашен и зашто?

РАШЧЛАНИ: Да ли је дан проведен на ливади

помогао Бамбију да нешто научи?

ПРИМЕНИ: Да имаш прилику да разговараш са

Бамбијем шта би му саветовао?

ЗА И ПРОТИВ: Да ли нешто замераш Бамбију или

му ништа не замераш и зашто?

Мотив: КОШУТА

ОПИШИ зашто је кошута повела Бамбија на

ливаду?

УПОРЕДИ: Личи ли вам кошута на вашу маму?

ПОВЕЖИ: Да ли је кошута забринута и зашто?

РАШЧЛАНИ: Да ли ја кошута нешто научила

Бамбија?

ПРИМЕНИ: Да имаш прилику да нешто питаш

кошуту шта би је питао?

ЗА И ПРОТИВ: Да ли је мама добро урадила што

је извела Бамбија на ливаду или је требала да

чека да порасте?

Мотив: СКАКАВАЦ

ОПИШИ скакавца.

УПОРЕДИ понашање скакавца са понашањем

људи.

ПОВЕЖИ: Зашто је скакавац опрезан?

РАШЧЛАНИ: Да ли је данас и скакавац нешто

научио на ливади?

ПРИМЕНИ: Да ли би волео да ти је скакавац

пријатељ? Зашто?

ЗА И ПРОТИВ: Смета ли Бамби скакавцу на

ливади, или скакавац Бамбију? Зашто?

ЧинквинаЧИНКВИНА је песма од пет стихова. Име је добила по

италијанској речи пет, па се још зове и петостих.

- у првом реду (стиху) назначите тему песме једном речју,

именицом

- у другом реду запишите два придева који се односе на тему

- у трећи ред упишите три речи које казују радњу

- у четвртом реду напишите четири речи које изражавају ваша

осећања у вези са темом.(или реченица од четири речи)

- пети ред садржи једну реч која има значење најближе теми,

суштину (кључну реч, замена за наслов)_____________

_______________ _______________

___________ ________________ _________________

____________ ______________ _______________ ________________

_____________

Саставите ,,Чинквину'' на тему ГАВРАН:

У првом реду (стиху) уписана је тема: Гавран

У другом реду запишите две речи које казују какав је

гавран у басни.

У трећи ред упишите три речи које казују радњу, шта

гавран ради.

У четвртом реду напишите четири речи које изражавају

ваша осећања у вези са гавраном.

(може и реченица од 4 речи)

Пети ред садржи једну реч која има значење најближе

теми, суштину, кључну реч.Гавран

_____________ ______________

___________ __________ __________

___________ ___________ _________ _________

__________

ЗИМА

СТУДЕНА ОШТРА

РЕЖЕ ПРЕКРИВА ПРЖИ

УЛИВА СТРАХ И МИЛИНУ

ИДИЛА

Пирамида приче1. Име главног лика

2. Две речи за опис главног лика

3. Три речи за опис места радње

4. Четири речи за утврђивање теме приче

5. Пет речи за опис првог догађаја

6. Шест речи за опис другог догађаја

7. Седам рећи за опис трећег догађаја

8. Осам речи за опис решења проблема

1. ________

2. ___________ ____________

3. __________ _________ _____________

4. ___________ _____________ __________ __________

5. ________ ___________ _____________ ________ _______

Мандала

Прављење мандале:

-пише се хоризонтално следећи замишљену праву

линију, не окреће се папир док се пише

- важна је уредност, писање без грешака

- наслов или тема уписује се у средишњи круг

- у други круг се пише категорије, целине наслова,

теме

- у трећи круг се уписују подаци о наведеној

категорији

- у спољњем кругу може се приказати цртежом

садржај сваког дела мандале

Ученицима је потребно објаснити шта треба да раде

пре контролног задатка и за време рада на задацима

како би га урадили што успешније.

То се може радити на више начина, а један од њих је

и давање упитника ученицима пре и после

контролног задатка.

Пре контролног:

1. Oбнављао сам градиво 2 до 3 дана пред

контролни задатак.

ДА НЕ

2. Замолио сам родитеље да ми помогну у

обнављању градива.

ДА НЕ

3. Имао сам све што ми је потребно за

обнављање градива.

ДА НЕ

4. Добро сам се наспавао пре контролног

задатка.

ДА НЕ

5. Доручковао сам пре контролног задатка. ДА НЕ

6. У школу сам понео све што ми треба за

контролни задатак.

ДА НЕ

7. Све време сам мислио позитивно. ДА НЕ

После контролног:

1. Пажљиво сам читао и следио упутства. ДА НЕ

2. Завршио сам контролни задатак на време. ДА НЕ

3. Својски сам се трудио око сваког питања. ДА НЕ

4. Одлично сам разумео упутства и питања. ДА НЕ

5. Пажљиво сам проверио све одговоре

читајући их још једном.

ДА НЕ

6. Сам себе сам охрабривао. ДА НЕ

Када најавимо ученицима тест рећи им да свако од њих може да

донесе лист папира са белешкама које је направио кући и које ће

моћи да користи током теста – ,,пушкице’’

После ове активности спроведено је мало истраживање где су

утврђено:

- коришћење „пушкица“ није имало превише утицаја на крајњи

резултат теста код оних ученика који су их користили

- 60% ученика није ни користило „пушкице“ јер су објаснили да за

то није било потребе зато што су све научили док су податке

записивали на њих

- 80% ученика је рекло да им је било пријатније радити тест уз

„пушкице“ јер су се осећали сигурније

Када најавимо тест рећи ученицима да понесу

карту џокер.

За време теста ученик може свог џокера код

наставника да замени за један одговор на

питање али да при том изгуби и један бод.

Ово добро функционише када је реч о

тестовима који инсистирају на детаљима.

Ако ученику и дамо један одговор, то неће

битније утицати на његову крајњу оцену, али

може имати велики утицај на то како се

ученик осећа.

У решавања задатака на тесту дозволите ученицима

да користе уџбеник.

Сви који су ово пробали били су јако изненађени

резултатима теста.

На часу усвајања нових сдржаја ученици самостално

читају лекцију у уџбенику. Затим им наставник да

управо ову слику, а они помоћу почетних речи

састављају питања везана за текст који су читали.

речице

потоци

реке

језера

стајаће

текуће

мочваре

водебаре

Пред крај часа када желимо да остваримо повратну

информацију о усвојености наставних садржаја можемо

рећи ученицима да напишу писмо другу који тога дана

није у школи или да замисле некога ко није присутан.

Садржај писма треба да буде управо то да опишу шта су

научили на том часу.

Лапбук је збирка мини материјала која пружа простор

за цртеже, приче, графиконе, дијаграме као и писани

рад за било коју тему.

Обично се прави од картонске фасцикле, мада могу

послужити и корице од блока за цртање.

У почетку наставник даје шаблоне ученицима за рад

све до момента док они сами не почну да праве

сопствене у зависности за шта им требају.

ЛАНАЦ ЗНАЊА

Најпре треба припремити картице (најбоље да су од

картона) по једну за сваког ученика.

На картици је са једне стране одговор а са друге

питање али то питање и одговор нису повезани,

односно тај одговор није за питање са те исте

картице.

Постоји једна картица на којој је само питање и

њоме се започиње игра.Такође постоји и картица на

којој је само одговор и њоме се завршава игра,

односно ланац. Мора се водити рачуна да су сви

одговори на питања различити како се не би јавило

више ученика за исто питање.

МНЕМОТЕХНИКЕ

МЕНТАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ које олакшавају усвајање

информација које бисмо иначе заборавили.

Користили су их и стари Грци.

Тако су некада ученици у Југославији учили наше суседе на

основу речи бригама (говорили би да смо окружени бригама)

Бугарска

Румунија

Италија

Грчка

Албанија

Мађарска

Аустрија

На сличан начин се може запамтити и

формула за брзину.

Vidim tamo avion.

V = t ∙ a

Успешно учење није само питање технике учења, већ уједно и

питање самопоуздања ученика. Често се стиче утисак у

школској свакодневници да већина ученика има самопоуздања,

али није тако.

Сасвим је сигурно да постоје ученици који су несигурни и који

сумњају у себе. Због те њихове негативне представе о себи

долази до тога да се њихови потенцијали не исцрпе у довољној

мери.

Следећи примери нам показују како да мобилишемо снаге

мотивације код ученика.

Охрабрујуће мисли могу на позитиван начин да промене став

према сопственим могућностима.