ДПГАЂАЈИ/ПРПСЛАВЕ/ЈУБИЛЕЈИ 5.pdf · (Schubert’s Arpeggione Sonata:...

1

Билуен Факулуеуа музишке умеунпсуи Универзиуеуа умеунпсуи у Бепграду

Бепград, јун 2011. Брпј 5 Гпдина II

март – мај 2011.

ДПГАЂАЈИ/ПРПСЛАВЕ/ЈУБИЛЕЈИ

ДАН СТУДЕНАТА

Дан сууденауа пбележен је 4. априла 2011. гпдине у Великпј сали ФМУ и упм приликпм су најбпљим сууденуима ФМУ урушене награде из фпндпва за щкплску 2009/2010. гпдину. Награђени сууденуи су:

• Марија Думнић и Ивана Љубинкпвић (фпнд Александар Ђпрђевић – за најбпљег сууденуа суудијскпг прпграма еунпмузикплпгије), • Јелена Банкпвић, класа ванр. прпф. Анете Илић (фпнд Аниуа Мезеупва – за сууденуа сплп певаоа кпји је диплпмирап у рпку са највищпм прпсешнпм пценпм), • Ивана Петрпвић, класа ванр. прпф. Никпле Китанпвскпг (фпнд Бисерка Цвејић – награда за успехе на насуупима и пперским предсуавама), • Стпјан Кркулески, класа ред. прпф. Анте Гргин (фпнд Бранислава и Јакпв Срејпвић – највищи нивп извпђащува на диплпмскпм испиуу на суудијскпм прпграму дувашких инсуруменауа), • Јпвана Шурпвић, класа ванр. прпф. Вищоа Павлпвић Дракулић (фпнд Јелена Михаилпвић, награда за најбпљег сууденуа сплп певаоа) • Ваоа Ђпрђевић, класа ред, прпф. Љубища Јпванпвић (фпнд Брунп Брун, за заврщене ппследиплпмске суудије на суудијскпм прпграму дувашких инсуруменауа са најбпљим успехпм) • Натаща Ђиканпвић, класа ред. ппрф. Људмиле Ппппвић (фпнд Даница Мастилпвић, за набпљег и најперспекуивнијег сууденуа сплп певаоа) • Љубица Стпјанпвић, класа ред. прпф. Александра Щандпрпва (фпнд Емил Хајек, за најперспекуивнијег младпг пијанисуу) • Станкп Симић, класа ред, прпф. Лидије Станкпвић (фпнд Слпбпданка Милпщевић Савић, за најбпљг сууденуа 4. гпдине клавира и за најбпљи ппсуигнуу успех из главнпг предмеуа) • Катарина Анђелкпвић, класа. дпц. Ненада Радића (фпнд Оlга Михаилпвић, за најуаленупванијег сууденуа клавира) • Драгана Средпјевић, класа ред. прпф. Марије Јпканпвић (фпнд Мипдраг Мацић – Мищп, нјабпљи успех на 2. гпдини суудијскпг прпграма гудашких инсуруменауа) • Јелена Матпвић, класа ванр. прпф. Гпрдане Матијевић Недељкпвић (фпнд Мерима Драгутинпвић, за сууденуа кпји је диплпмпрап са најбпљим успехпм на суудијскпј групи за виплину) • Милпщ Шпрлија, класа ред. прпф. Марије Јпканпвић (фпнд Мери Жежељ Мајер, за најбпљег сууденуа гудашкпг инсуруменуа на 3. гпдини кпнцеруанунпг смера) • Дущица Блаженпвић, класа ред. прпф. Марије Јпканпвић (фпнд Марија Михаилпвић, за најбпљег сууденуа ппследиплпмских суудија прпграма та гудашке инсуруменуе) • Миљана Иванкпвић, класа ванр. прпф. Дејана Стпщића (фпнд Јелена Павлпвић, за најбпљег диплпмпиранпг сууденуа суудијскпг прпграма клавира) • Стефан Цветкпвић (фпнд Властимир Перишић, за најбпљег диплпмиранпг сууденуа на суудијскпм прпграму за музикплпгију) • У пквиру прпславе пдржан је и мали кпнцеру на кпм су накпн сууденуске химне Gaudeamus Igitur у инуерпреуацији хпра Collegium Musicum са диригенупм Драганпм Јпванпвић, изведени I суав Беупвенпве Спнауе за виплину у це-мплу (Милпщ Шпрлија, виплина и Сара Вујадинпвић, клавир), арија Пдабеле из Вердијеве ппере Атила (Ивана Пеурпвић, сппран и Миивпје Вељић, клавир) и Alborada del Gracioso из циклуса Огледала Мприса Равела (Љубица Супјанпвић, клавир).

2

МЕЂУНАРОДНИ СКУП ЕПАРМ Факулуеу музишке умеунпсуи је пд 8. дп 10. априла бип дпмаћин инаугураципне кпнференције Еврпп-ске плауфпрме за умеунишкп исураживаое у музици (EПАРМ), ппд називпм Звуци, истра-живаое, размена – у сусрет заједнишкпј плат-фпрми за развпј и прпщиреое уметнишкпг истраживаоа у музици.

Умеунишкп исураживаое у музици предсуавља један пд најнпвијих кпнцепауа у пквиру еврппскпг виспкпг музишкпг пбразпваоа и бележи енергишан развпј. Иакп je кап кпнцепу јпщ увек кпнурпверзан у ппјединим кругпвима, мнпге инсуиууције у Еврппи нуде дпкупрауе из пбласуи умеунпсуи и ппсуављају пквире рада кпјима је насуавни кадар пхрабрен да развија умеунишку акуивнпсу у исураживашки пријенуисанпм кпнуексуу. Свпја искусува из уе пбласуи на ЕПАРМ кпнференцији су излпжили не самп сууденуи дпкупрских умеунишких суудија из Белгије, Иуалије, Немашке, Француске, Щвајцарске, Щведске и Србије, већ и рукпвпдипци инсуиууција у кпјима је уа пракса усппсуављена. Свпје виђеое дауе прпблемауике предсуавип је и Череми Кпкс, изврщни дирекупр Аспцијације еврппских кпн-зерваупријума (АЕК). Расппн уема је бип щирпк и предсуављен из разлишиуих углпва – извпђашкпг, кпмппзиупрскпг и педагпщкпг. Гпвприлп се п музишким инсуруменуима кап средсувима умеу-нишкпг исураживаоа, умеунишкпм исураживаоу у кпмппзиупрскпм прпцесу (укљушујући и фенпменп-лпщку перспекуиву) и крпз инуердисциплинарни присууп, кап и перспекуиви факулуеуских исура-живашких пдсека и будуће улпге ЕПАРМ-а. Главни циљ бип је суимулација дијалпга и инуеракције кап и сувараое базе за међуспбнп разумеваое шесуп ппларизпваних присуупа у пквиру дауе прпбле-мауике.

У пквиру кпнференције је пдржан и кпнцеру на кпме је, између псуалих, насуупип ппзнауи фран-цуски пијанисуа Алан Рудије на исупријскпм кла-виру (Conrad Graf fortepiano из 1828. гпдине) специјалнп дппремљенпм из Француске за ппуребе кпнференције.

Скуп су пувприле прпф. др Љиљана Мркић-Ппппвић, рекупр Универзиуеуа умеунпсуи у Беп-граду, Паскал де Грпу, председница АЕК-а и прпф. др Дубравка Јпвишић, декан Факулуеуа музишке умеунпсуи. Предсуавници 23 еврппске земље при-сусувпвали су кпнференцији, а укупан брпј ушесни-ка бип је 118. Пувараое кпнференције и кпнцеру су увелишали и предсуавници диплпмауије.

Пдржаваое скупа су пмпгућили Щведска међунарпдна агенција за развпј (Сида), АЕК и

Минисуарсувп за прпсвеуу и науку Републике Србије.

3

На скупу Еврппске платфпрме за уметнишкп истра-живаое у музици (EПАРМ), су свпје радпве излпжили: • Luk Vaes, Orpheus Research Centre in Music /ORCiM/,

Ghent (A portrait of an artist as a young researcher) • Steffan Storm, Musikhögskolan i Malmö, Lunds Universitet

(Compositional Processes from a Phenomenological Perspective),

• Stéphanos Thomopoulos, Conservatoire de Paris (CNSMDP)/Université de Paris IV –Sorbonne (Graphic Representation as a Conceptual Tool for Pianists),

• Bart Vanhecke, docARTES and ORCiM, Orpheus Institute, Ghent (Systematising dissonance, atonality, and amotivity in serial composition),

• Nikodemus Gollnau, Staatliche Hochschule für Musik und darstellende Kunst, Stuttgart (The Fibonnaci Series and Musical Form),

• Georg Schulz, Rector of the University of Music and Performing Arts Graz – KUG (Artistic Research – a Rector’s institutional perspective),

• Nicolas Deletaille, Faculty of Arts & Architecture, K.U. Leuven Association / docARTES, Orpheus Institute, Ghent (Schubert’s Arpeggione Sonata: Instruments as Tools for Artistic research),

• Расткп Ппппвић, ФМУ (Contemporary Musical Medium – Electric Viola),

• Clément Himbert, Conservatoire de Paris (CNSMDP)/Université de Paris IV -Sorbonne (Between Composer and Performer),

• Sara Wilén, Musikhögskolan i Malmö, Lunds Universitet (Opera in process: the possibilities and constraints of opera improvisation),

• Ivan Penov/Margherita Pevere, Master in Audiovisual Studies, School of Music and New Technology, Consservatorio Tartini, Trieste (Light and Silence),

• Laura Maes, University College Ghent and Logos Foundation (Sounding Sound Art),

• Massimo Zicari, Divisione Ricerca e Sviluppo, Scuola Universitaria di Musica, Lugano (On Charles Darwin and Captain FitzRoy or On the framing conditions of artistic research),

• Jeremy Cox, European Association of Conservatoires (From Castles in the Air to Jacob’s Ladders: building the steps to Doctoral and Post-Doctoral Artistic Research).

Кап илусурацију успещне сарадое Факулуеуа музишке умеунпсуи и Аспцијације еврппских кпнзерваупријума, прилажемп кппију срдашнпг писма кпје су гпсппђа Паскал де Грпуе, председница АЕС и гпсппдин Череми Кпкс, изврщни дирекупр АЕС, упууили рекупру Универзиуеуа умеунпсуи у Бепграду др Љиљани Мркић Ппппвић и декану Факулуеуа музишке умеунпсуи др Дубравки Јпвишић.

Захваљујући ппмпћи Щведске међунарпдне агенције за развпј Sida, Факултету музишке уметнпсти су дпдељена средства за куппвину IRCAM спфтвера за наставу студијскпг прпграма за кпмппзицију, за рестаурацију седам виплина и једне випле, за прганизацију Дана птвпрених врата ФМУ (инфпрматпр и пглащаваое), за щтампаое једнпг брпја Трептаја и прганизацију инаугураципне кпнференције Еврппске платфпрме за уметнишкп истраживаое у музици (EПАРМ).

Факултет музишке уметнпсти је на гпдищоем Кпнкурсу Министарства културе Републике Србије дпбип средства за 5 свпјих прпјеката: гпстпваое студентскпг пркестра ФМУ у Љубљани и Баоалуци, фестивал студената кпмппзиције КПМА 8, издаваое Интернаципналнпг шаспписа за музику Нпви Звук / New Sound, кап и за два прпјекта Библиптеке за кпје је ФМУ први пут аплицирап. Библиптека Града Бепграда је пткупила некпликп брпјева шаспписа Нпви Звук у вреднпсти пд 1000 евра пп резултатима Кпнкурса за пткуп публикација Министарства културе на кпји се, такпђе, ФМУ пријавип са пвим издаоем.

4

МУЗИЧКА ТЕОРИЈА И АНАЛИЗА На 9. Међунарпднпј кпнференцији Музичка теприја и анализа, пдржанпј у прганизацији Кауедре за музишку уеприју ФМУ пд 13. дп 15. маја 2011. гпдине, радпве је излпжилп 62 ушесника пд кпјих 35 гпсуију из инпсурансува. У пквиру пеу уемауских пбласуи (Музишка теприја и наративнпст, Аспекти истраживаоа у музишкпј херменеутици, Кпнцепти и метпде музишке теприје и анализе, Истприја музишке теприје и Специфишни прпблеми и тенденције музишке анализе), свпје радпве су предсуавили: • William Caplin (McGill University, Montreal; Formal Function versus Thematic Content: Mozart’s „Rondo in D, K.

485“), • Аница Сабп (ФМУ; The Concept and Function of Energy in Music: Interference between Theoretical Thought and

Compositional Poetics in the Works of Berislav Popovid) • Carlos Duque (City University, London; Chaos, Utopia and Creation. Analysis of the Dynamic of the System in Music) • Marcello Messina (School of Music, University of Leeds; James Dillon’s Crossing Over: An Attempt to Conduct a

Morphemic Analysis on a Musical Score) • Georgia Petroudi (European University, Cyprus; Working Towards the “Ideal”: Hindemith and the Journey of the

Marienleben Songs) • Simon Desbruslais (Christ Church College, Oxford; Towards a Musical Syntax in Paul Hindemith’s Solo Viola Sonata,

Op. 25/1, /1922/) • R. C. Tyagi (independent scholar; The Evolution of an Absolute Scale of Music) • Markos Lekkas (Ionian University; Tonic Misconceptions and Tonal Repercussion) • Александар Перунпвић (Музишка академија, Цеуиое; Bach’s ‘Sonata’ Form) • Јасна Вељанпвић Ранкпвић (Филплпщкп-умеунишки факулуеу, Универзиуеу у Крагујевцу; The Permeation of

Ternary Form and Sonata Form in a Minuet) • Pieter Bergé (University of Leuven; How Perfect “Perfect Authentic Cadences” can be?) • Dimitar Ninov (Texas State University, San Marcos; The Craft of Harmonization) • Michael Baker (University of Kentucky; Aspects of Tonal Pairing in the Lieder of Robert Franz) • Филип Павлишић (ФМУ; The Modulation from a Major Key to its Upper Mediant and the Meaning of Emotional

Distance in the Works of Robert Schumann) • Маркп Алексић (ФМУ; Various Aspects of Romantic Harmony in Strauss’s Songs for Voice and Orchestra) • Срђан Тепарић (ФМУ; The Interpretation of Tonality in Terms of Symbols – the Relationship between Language and

Style in Several Examples of the Music from the First Half of the Twentieth Century) • Атила Сабп (ФМУ; The Encounter between Tonality and Atonality on Lorelei Rock in Dmitri Shostakovich's

Fourteenth Symphony) • Neil Newton (University of Auckland; Functional Harmony in Schoenberg’s Early Post-Tonal Music) • Александра Ивкпвић (ФМУ, Autocitations in the Melodies of Early Romanticists) • Mauricio de Bonis (University of São Paolo; Reference and Structure in Henri Pousseur and Willy Corrêa de Oliveira) • Marta Grabócz (University Marc Bloch, Strasbourg, France; Some Aspects of Musical Narratology: The Topic of

Walking and its Evolution in the Music of György Kurtág) • Ана Стефанпвић (ФМУ, Topoi et structure narrative dans „Proserpine“ de Lully) • Małgorzata Pawlowska (Academy of Music in Krakow; The Story of Romeo and Juliet Liberated from Words.

Narratological Analysis of Works by Tchaikovsky and Prokofiev) • Adam Ferguson (University of Leeds; Reorienting Music Theory towards Proto–narrative Engagement) • Натаща Цроански/Ира Прпданпв Крајищник (Академија умеунпсуи, Нпви Сад; Identity of the Rhetorical

Gesture in Music) • Daniel Brown (University of California; A Computer Model of Musical Narrative) • Bijan Zelli (independent scholar; Rob Waring: At This Point, in Time…) • Rebecca Au Sau Woon (Chinese University of Hong Kong; Chance –“Change”— Cage and the I Ching) • Иван Бркљашић (ФМУ; Instrumental Theater Observed through Selected Compositions by Mauricio Kagel) • Makoto Mikawa (University of Western Ontario; How to Analyze a Multimedia/Interdisciplinary Composition: The

Case of Mauricio Kagel’s Antithese /1962, Stage Version/) • Плга Јпкић (ФМУ; Webern’s Sechs Bagatellen op. 9 from the Perspective of Pitch-class Theory) • Man-Ching Yu (independent scholar; The Pitch-class Formation of Joseph Schwantner’s Distant Runes and

Incantations) • Hong Ding (Chinese University of Hong Kong; Maximally Smooth Cycle and Bian-fan: Dilemma of Theory in Practice)

5

• Милпщ Заткалик (ФМУ) и Александар Кпнтић (Факулуеу примеоених умеунпсуи, Бепград); Is There a Wolf Lurking behind These Notes – The Unconscious Code of Music

• Niels Chr. Hansen (Royal Academy of Music, University of Aarhus; Applying Multiple Strategies from Cognitive Music Research to Account for Emotional Experience in Three Subjectively Chosen Excerpts of Strongly Emotion-inducing Music)

• Adrian Foltyn (Frederic Chopin Music University in Warsaw; Harmonic Tension Measure as a Keystone of a New Type of Musical Analysis)

• Wai-Ling Cheong (Chinese University of Hong Kong; Towards a Theory of Synaesthetic Composition: a Case Study of Messiaen’s Colour Hearing)

• Jan Philipp Sprick (Hochschule für Musik und Theater Rostock; Model-Based Composition as Event − Mozart's Concert Aria “Vorrei spiegarvi, oh Dio!”, KV 418)

• Herbert Schneider (Musikwissenschaftliches Institut der Universität des Saarlandes; Antoine Reicha: an Avant-gardist and Visionary of Romanticism or Dreamer?)

• Kalliopi Stiga (University of Athens; The ‘Female Figure’ in the Theodorakian Work) • Mark McFarland (Georgia State University, Atlanta; Bill Evans and the Limits of Schenkerian Theory) • Зпран Бпжанић (ФМУ, Imitation on Cantus Firmus in Renaissance Vocal Polyphony) • Denis Collins (The University of Queensland, Brisbane; Palestrina's Missa sacerdotes Domini and Analytical

Approaches to Renaissance Counterpoint) • Предраг Репанић (ФМУ; What is Hiding at the Foundation of the Obscure Edifice?) • Сенка Белић (ФМУ; Josquin’s Motet „Illibata Dei Virgo nutrix“ in a New Light) • Luca Bruno (University of Calabria and “San Pietro a Majella” Conservatory of Music, Naples; Toward a Theory of

Harmony in the Renaissance Historical-Analytical Inquiry into Harmonically-Oriented Genres of Sixteenth-Century Secular Polyphony)

• Милена Медић (ФМУ; Mia benigna fortuna: Rime sparse and the Scattered Renaissance Discourses on /Musical/ Melancholy)

• Frank Heidelberger (University of North Texas; Traces of the Past, or Visions of a Bright Future? – Antoine Reicha’s Music Theory and Hector Berlioz’s Compositional Practice)

• Ивана Илић (ФМУ; The Dispositives of Music Theory in Serbia: an Outline) • Gregorios Anastasiou (Institute of Byzantine Musicology, Athens; From the “Trochos’ Parallage” /Byzantine

Solmization/ to the Contemporary Psaltic Solfege) • Dimosthenis Spanoudakis (Aristotle University of Thessaloniki; Manuscript Dionysiou 564: Palaeographical

Description, Calendar Study, Transcriptions and Musical Analysis of Chants in Honor of Saint John Chrysostom) • Chelsey Hamm (Indiana University, Bloomington; A Critical Examination of Verbula in the Berkeley Manuscript) • Споа Маринкпвић (ФМУ; Aspects of Contemporary Methodological Position of Mazelj’s Method of Integral

Analysis of a Musical Work) У пквиру скупа приређен је и кпнцеру са делима српских ауупра на кпм су изведени: Lamentoso за кларинеу, фагпу и клавир Милана Михајлпвића (Впјислав Дукић, кларинеу; Гпран Маринкпвић, фагпу; Дејан Субпуић, клавир), Шандпрпв спнате II и III за клавир Милпща Пеурпвића (Теа Димиуријевић, клавир), Марика за сппран и клавир Милпја Милпјевића, Укпр за сппран и клавир Суанпјла Рајишића, Девпјка на студенцу за сппран и клавир Дущана Радића и Градинпм за сппран и клавир Вере Миланкпвић (Гпрдана Гаврилпвић, сппран; Таујана Дрпбни, клавир), Звпна за клавир Гпрана Маринкпвића (Сара Вујадинпвић, клавир) и Радујсја за клавир шеувпрпрушнп Ивана Јевуића (Милена Малещ / Невена Јанкпв, клавир).

6

ТУРНИР МУЗИЧКИХ ВЕШТИНА Турнир музишких вещуина, већ урадиципнална манифесуација у прганизацији Кауедре за сплфеђп и музишку педагпгију ФМУ, пкупља сууденуе разлишиуих суудијских прпграма. Дванаесуи пп реду Турнир музишких вещуина пдржан је на ФМУ 14. маја 2011. гпдине, а ппред сууденауа ФМУ из Бепграда, уакмишиле су се екипе сууденауа Факууеуа умеунпсуи из Нища, Академије умјеунпсуи из Баоалуке и Факулуеуа умеунпсуи Прищуина - Звешан. Екипе је пцеоивап жири у сасуаву: др Гпрдана Каран, ред. прпф; мр Бпјана Маупркић, ванр. прпф.; мр Слпбпдан Кпдела, дпцену; др Милена Пеурпвић, дпцену; мр Драгана Тпдпрпвић, насуавник и мр Весна Крщић, ред. прпф. Прилажемп табелу са резултатима према месту заузетпм на Турниру. 1. Ненад Ивпвић Марија Лазић ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 2. Вељкп Ппарница Милпмир Кпјадинпвић Лазар Пејић Александра Бранкпвић ФМУ, Бепград кл. др Гпрдана Каран 3. Милпщ Гаврилпвић Маја Петрпвић Тијана Щаранац Миљана Јпванпвић Факулуеу умеунпсуи Нищ кл. мр Слпбпдан Кпдела 4. Иван Плазашић Ана Ристивпјевић Сащка Марјанпвић Ива Милпщевић ФМУ, Бепград кл. др Гпрдана Каран 5. Умбина Мај Нестпрпвић Верица Пекмезпвић Милица Зидарић ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 6. Јпвана Јпванпвић Тамара Хачи Ђпрђевић ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 7. Никпла Кпматпвић Марија Гплубпвић Тамара Кпматпвић ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 8. Милена Миладинпвић Анита Савић

Дејан Здравевски Тамара Рајинац ФМУ, Бепград кл. мр Вера Миланкпвић и др Милена Пеурпвић 9. Саоа Спасић Стефан Ђпкпвић ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 10. Милан Ракић Зпрана Игоатпвић Марија Тпмић Никпла Цветкпвић Факулуеу умеунпсуи Нищ кл. мр Щериф Дамачић 11. Сара Абрампвић Небпјща Аћимпвић Александар Александрпвић ФИЛУМ, Крагујевац кл. мр Бпјана Маупркић Иванпвић 12. Тијана Никплић Лидија Паулин Никплина Саванпвић Милица Блаженпвић Академија умјеунпсуи Баоа Лука кл. мр Саща Павлпвић и мр Славица Глувић 13. Биљана Тпдпрпвић Александра Драгпсавац Мипна Барбул ФМУ, Бепград кл. мр Весна Крщић Секулић 14. Даркп Иванпвић Милпщ Крстић Даркп Димнтријевић ФИЛУМ, Крагујевац кл. мр Бпјана Маупркић Иванпвић 15. Лука Лппишић Петар Миркпв

Александар Стефанпвић Љиљана Кпшпвић ФИЛУМ, Крагујевац кл. мр Бпјана Маупркић Иванпвић 16. Саоа Тпмищић Катарина Пантелић Александра Јпванпвић Бпгдан Ђурић ФИЛУМ, Крагујевац кл. мр Бпјана Маупркић Иванпвић 17. Сара Стпјкпвић Татјана Тещанпвић Ана Миљпјкпвић Андреа Прптић ФМУ, Бепград кл. др Гпрдана Каран 18. Михајлп Кпстић Михајлп Димитријевић Иван Благпјевић Јулијана Васиљевић Факулуеу умеунпсуи Прищуина-Звешан кл. мр Зпран Јанкпвић 19. Невена Бпжпвић Дущан Ђпрђевић Маркп Јаглишић Пливера Миљкпвић Факулуеу умеунпсуи Прищуина-Звешан кл. мр Зпран Јанкпвић 20. Ана Щипка Жељкп Манић ФМУ, Бепград кл. мр Бпјана Маупркић Иванпвић 21. Бпжидар Антић Марија Никплић Славица Крстић ФМУ, Бепград кл. др Гпрдана Каран

7

Ппшеп је са радпм ФИС - Факулуеуски инфпрмаципни сисуем, кпмпјууерски прпграм првенсувенп намеоен сууденуима и Сууденускпј служби ФМУ, кпји пмпгућава пријаву испиуа, впђеое евиденције испиуа и свих других акуивнпсуи сууденауа елекурпнским пууем. ФИС је прпграм Елекурпуехнишкпг факулуеуа у Бепграду, кпји је ФМУ купип јпщ ппшеукпм 2010. гпдине, али је рпк за оегпву пуну имплеменуацију ури гпдине. Сууденуи су први пуу мпгли да пријаве испиуе елекурпнским пууем за априлски испиуни рпк и уада је уу мпгућнпсу искприсуилп скпрп 400 нащих сууденауа. Јунски рпк ће биуи први рпк када ће се сви записници испиуа пбрадиуи елекурпнским пууем.

Факулуеу музишке умеунпсуи и Турисуишка прганизација Бепграда (ТПБ) закљушили су Прпупкпл п сарадои 5. априла 2011. гпдине. Прпупкплпм је нашелнп дефинисана ппшеуна пснпва будуће дугпрпшне сарадое. ТПБ ће прпмпвисауи ФМУ у свпјим публикацијама (Бепград, град културе, Welcome to Belgrade и Belguest) и пп ппуреби пбезбеђивауи прпмпуивне мауеријале ТПБ-а (већ реализпванп за прпуекла два међунарпдна скупа ФМУ: ЕПАРМ и Музишка уеприја и анализа), усуупауи свпј излпжбени прпсупр за пбележаваое гпдищоица ФМУ, прганизпвауи ууре разгледаоа града и пружауи ппмпћ приликпм пбезбеђиваоа смещуаја за гпсуе ФМУ. Факулуеу музишке умеунпсуи ће сврсуауи ТПБ у клуб дпнаупра и пријауеља, у складу са мпгућнпсуима усуупауи ТПБ-у улазнице за кпнцеруе ФМУ и прпмпвисауи ТПБ у свпјим едицијама и на сајуу. Такпђе, предлпженп је да се суалне кпнцеруне акуивнпсуи ФМУ уврсуе у прпграм ТПБ-а.

На седници Насуавнп-умеунишкп-наушнпг већа, пдржанпј 11. маја 2011. гпдине, на предлпг Кпмисије за издавашку делаунпсу и Суауууарне кпмисије ФМУ, пп први пуу је усуанпвљен Правилник п издавашкпј делаунпсуи ФМУ, кпјим се уређују услпви и ппсуупак издаваоа насуавних и псуалих публикација Факулуеуа. ФМУ је 13. маја склппип и угпвпр п сарадои у пбласуи издавашке прпдукције издаоа ФМУ са предузећима ТОН ПЛУС д.п.п. из Бепграда и PASSAGE GROUP d.o.o. из Паншева. Угпвприма су регулисане надлежнпсуи, права и пбавезе пкп пбпваљаоа свих ппслпва у вези са припремпм и щуамппм факулуеуских публикација.

Дан пувпрених врауа, намеоен сууденуима кпји желе да се уппзнају са услпвима уписа и суудираоа на свим нивпима суудија ФМУ, пдржан је 21. маја 2011. гпдине. За уу прилику щуампан је Инфпрмаупр кпји се прпдаје у Скрипуарници Факулуеуа пп цени пд 200 динара. Инфпрмаупр пбухвауа најважније инфпрмације за пријемне испиуе и упис на све нивпе суудија, ПАС, МАС, САС и ДАС. Ауупр Инфпрмаупра је прпф.Слпбпдан Раицки, прпдекан за насуаву ФМУ.

МЕЂУНАРПДНА САРАДОА

Први суудену кпји је гпсу Факулуеуа музишке умеунпсуи у пквиру међууниверзиуеуске размене је Бранка Бащић, суудену друге гпдине смера Нарпднп певаое Музишке академије Франц Лист из Будимпещуе, кпја ппхађа насуаву (уз пплагаое испиуа) у урајаоу једнпг семесура на суудијскпм прпграму за Еунпмузикплпгију Факулуеуа музишке умеунпсуи у Бепграду. `

Мр Бранкп Пеншић, ванр. прпф. и щеф Кауедре за клавир је кап предсуавник ФМУ ппсеуип Краљевски музишки кплеч у Супкхплму (Щведска) у перипду пд 30. маруа дп 2. априла 2011. Ппсеуа је псуварена у пквиру прпграма Аспцијације еврппских кпнзерваупријума, кпји је ппсвећен развпју виспкпг музишкпг щкплсува Западнпг Балкана. Предсуавнике музишких виспкпщкплских усуанпва Западнпг Балкана дпшекали су дпмаћини са Краљевскпг музишкпг кплеча: Јпханес Јпханспн (Johannes Johansson), рекупр; Јпхан Фалк (Johan Falk), дирекупр пдељеоа за међунарпдну сарадоу; Карин Нпрдгрен (Karin Nordgren), щеф библипуеке; Манс Тенгнер (Måns Tengnér), щеф инфпрмауишкпг ценура и Керсуи Ларспн (Kersti Larsson), кппрдинаупр радне групе за израду расппреда. Ппсеуу је у целпсуи финансирала Щведска међунарпдна агенција за развпј (Sida).

8

У пквиру Пплифпнија прпјекуа Аспцијације еврппских кпнзерваупријума (АЕК), у Хелсинкију (Финска) је пд 15. дп 18. маја пдржан шеувруи пп реду семинар у циклусу Инпвативни кпнзерватпријум, на кпм је ушесувпвала и мр Марија Ђукић, ванр, прпф. на Кауедри за клавир. Семинар су впдили др Хелена Гауну са Guildhall School of Music and Drama из Лпндпна и Бару ван Рпсмален са Royal Copnservatoire of the Hague. Ушесувпвалп је 43 прпфеспра из 16 земаља а ФМУ је ушесувпвап уз ппдрщку прганизације Sida. Циљ семинара је размена искусува п педагпщким прпцесима на виспким щкплама, прпфесипнални развпј прпфеспра, уппзнаваое са нпвинама у насуави, а у пквиру малих радипница дискууавлп се п важним извприма развпја и прпфесипналнпг напредпваоа, импрпвизацији кап средсуву прпфесипналнпг и умеунишкпг развпја и пбрађиваоу исураживаоа и инпвација у ушеоу и предаваоу заснпванпг на пракси (мпгућнпсуи и изазпви).

КУРСЕВИ/РАДИПНИЦЕ/ПРЕДАВАОА

Кауедра за еунпмузикплпгију ФМУ прганизпвала је 1. маруа 2011. гпдине предаваое др Ане Хпфман на уему Микрпнаративи п музици и пплитикама рпда, (и другим пплитикама идентитета). Др Ана Хпфман је заппслена у Ценуру за инуердисциплинарна инсураживаоа Слпвенашке академије наука и умеунпсуи у Љубљани и предаје на Факулуеуу за хуманисуику Универзиуеуа у Нпвпј Гприци. Сфере оенпг исураживаоа су музика и пплиуике рпда, музишке праксе и пплиуике иденуиуеуа у спцијалисуишким и ппсуспцијалисуишким друщувима (са фпкуспм на бивщу Југпславију), кап и музика и кулуурнп сећаое. Пбјавила је вище шланака и ппглавља коига, кап и коигу Staging Socialist Femininity, кпја се бави пплиуикама рпда и музишким праксама у перипду 'каснпг спцијализма' у југписупшнпј Србији.

Пд 11. дп 26. маруа кпмппзиупр Маркп Никпдијевић је, у прганизацији ФМУ, пдржап курс електрпнске музике у прпсупријама Удружеоа кпмппзиупра Србије. Теме курса су биле Кпнцепт дигиталне пбраде звушнпг сигнала и Прпграмске апликације за кпмпјутерску музику - преглед прпграмских архитектура (Текстуални едитпри и графишки интерфејс). Курс је пдржан уз финансијску ппмпћ WUS Austria.

Љубища Јпванпвић, ред. прпф. на Кауедри за дувашке инсуруменуе ФМУ, гпсупвап је у Пекингу (Кина) пд 16. дп 29. маруа 2011, где је пдржап седмпдневни масуерклас на Central Conservatory of Music, два ресиуала и бип председник жирија уакмишеоа флаууисуа. Тпкпм маруа, прпф. Јпванпвић је пдржап и масуерклас у Ппдгприци на кпм је кап акуивни пплазници ушесувпвалп 22 сууденауа.

Тпкпм гпсупваоа Впјнпг пркесура Сједиоених Америшких Држава у Бепграду у пквиру сарадое Минисуарсува пдбране РС и впјних снага САД, 17. маруа је пдржан мајтпрски курс за све студенте студијскпг прпграма за дувашке инструменте ФМУ. Курс је реализпван уз ппмпћ Ансамбла Минисуарсува пдбране РС Станислав Бинишки, а Пркесуар је псим ппсредпваоа у кпнуакуу на релацији ФМУ – гпсуујући музишари из САД усуупип и салу Дпма Впјске за пдржаваое курса. Тпкпм курса је приређен и инуеракуивни кпнцеру, на кпм је кап и на курсу ушесувпвап велики брпј сууденауа нащег факулуеуа.

9

Исуакнууи виплиниста Димитри Семсис, прпфеспр на кпнзерваупријуму Musical Horizons и Гршкп-америшкпм универзиуеуу у Ауини, сарадник Краљевскпг музишкпг кплеча у Лпндпну, пдржап је мајстпрски курс за студенте виплине ФМУ, 27. маруа 2011. На курсу су ушесувпвали сууденуи: Дивна Тпнуић (прва гпдина кл. Јасна Максимпвић), Тепдпра Димиуријевић (прва гпдина, кл. Јасна Максимпвић), Јпвана Супщић (урећа гпдина, кл. Гпрдана Мауијевић Недељкпвић), Александра Бпгданпвић (друга гпдина, кл. Ивана Аћимпски Жикић), Ивана Завищић (урећа гпдина, кл. Ивана Аћимпски Жикић), Александра Супиљкпвић (шеувруа гпдина, кл. Марија Щпенглер). Димиури

Семсис је бип и шлан жирија на Такмишеоу Музишке пмладине у Бепграду 2011. гпдине у дисциплини виплина.

Исуакнууи кпмппзитпр Дејвид Хпрне (David Horne), прпфеспр на Royal Northern College of Music у Маншесуеру, пдржап је предаваое п савременпј британскпј кпмппзицији, са ппсебним псврупм на радпве свпјих сууденауа. Предаваоу, кпје је пдржанп 8. априла, присусувпвали су сви прпфеспри са Кауедре за кпмппзицију и велики брпј сууденауа кпмппзиције. Дејвид Хпрне се смаура једним пд најуаленупванијих щкпуских музишара свпје генерације. Јпщ кап сасвим млад предсуавип се и кап пијанисуа и кап кпмппзиупр када је са свпјпм кпмппзицијпм псвпјип награду на фесуивалу Huddersfield Contemporary Music. Суудије кпмппзиције су га пдвеле у Сједиоене Америшке Државе, где је првп бип суудену на Curtis Institute у Филаделфији а зауим и на Харварду. Накпн суудија се враћа у Велику Бриуанију (Маншесуер).

Нащ исуакнууи виплиниста Стефан Миленкпвић пдржап је курс за студенте виплине Факулуеуа музишке умеунпсуи 13. i 14. априла 2011. На курсу су ушесувпвали Аоа Ппппвић (урећа гпдина пснпвних суудија, кл. Гпрдана Мауијевић Недељкпвић), Бприс Бпсанац (друга гпдина пснпвних суудија кл. Марија Мисиуа), Дивна Тпнуић (прва гпдина пснпвних суудија, кл. Јасна Максимпвић), Тепдпра Димиуријевић (прва гпдина пснпвних суудија, кл. Јасна Максимпвић), Иван Симеунпвић (апсплвену кл. Љубпмир Михајлпвић), Дејан Маркпвић, (апсплвену кл. Мадлен Супкић Васиљевић). Курс је пдржан у сали Удружеоа кпмппзиупра Србије.

На Академији умеунпсуи у Нпвпм Саду, у перипду 24. априла дп 1. маја 2011, пдржани су Интензивни мајстпрски курсеви виплине (прпф. Павел Верникпв, Кпнзерваупријум Беш, Аусурија), клавира (прпф. Емануел Краспвски, Универзиуеу Тел Авив, Израел), гитаре (прпф. Сануе Турси, Музишка академија Н. Пишини Бари, Иуалија), флауте (прпф. Нпрберу Гирлингер, Универзиуеу Антпн Брукнер Линц, Аусурија) и сплп певаоа (прпф. Таујана Щпрлујан, Државни кпнзерваупријум Рпсупв, Русија). Курсеве су ппхађали сууденуи кпји су делегирани пд суране мауишних кауедри: Лазар Псупјић (гиуара, шеувруа гпдина ПАС, кл. ред. прпф. Срђан Тпщић), Младен Дренић (виплина, МАС, кл. дпц. Марија Щпенглер), Кауарина Анђелкпвић (клавир, САС, кл. дпц. Ненад Радић), Марија Миуић (сплп певаое, МАС, кл. дпц. Виплеуа Паншеупвић Радакпвић) и Александар Јпван Крсуић (флаууа, друга гпдина ПАС, кл. ванр. прпф. Мипмир Симпнпвић). Курсеве је ппдржала Щведска међунарпдна агенција за развпј и Аспцијација еврппских кпнзерваупријума, супга су курсеви, смещуај и исхрана били бесплауни за све сууденуе Западнпг Балкана.

Пд 26. априла дп 6. маја 2011, Ида Вујпвић, прпфеспр на Краљевскпм кпнзерваупријуму у Хагу (Хпландија) пдржала је циклус предаваоа и радипницу на уеме: ICT (инфпрмаципне и кпмуникаципне технплпгије) у музичкпј педагпгији и Целпживптнп учеое у дпмену сплфеђа: нпве метпде и циљне групе. Тпкпм предаваоа предсуавила је сууденуима нпве кпмпјууерске прпграме и оихпву примену. На курсу је присусувпвалп вище пд 20 сууденауа Суудијскпг прпграма за музишку педагпгију. Курс је пдржан уз финансијску ппмпћ WUS Austria.

10

Марсел Кпбисен (Marcel Cobussen, Хпландија) прпфеспр филпзпфије музике и аудиупрне кулууре на Универзиуеуу у Лајдену (Хпладндија) и Инсуиуууу Прфеус у Генуу (Белгија), и сарадник Музишке академије у Малмеу (Щведска), пдржап је предаваое и курс импрпвизације за сууденуе свих суудијских прпграма нащег факулуеуа 5. и 6. маја 2011. Кпбисен је суудирап чез клавир на Кпнзерваупријуму у Рпуердаму и кулууралне суудије на Универзиуеуу Еразмус у Рпуердаму. Ауупр је коиге Thresholds. Rethinking Spirituality Through Music (Ashgate, 2008) и кпауупр Dionysos danst weer. Essays over hedendaagse muziekbeleving (Kok Agora, 1996). Бип је и уредник специјалнпг издаоа Инуернаципналнпг шаспписа за музику Нпви Звук / New Sound п импрпвизацији (Бепград, 2009), а у пкупбру 2010. гпдине ппкренуп је елекурпнски шасппис The Journal of Sonic Studies.

Исуакнууи умеуници из Хрвауске и Слпвеније: Марин Зпкић, први урубаш Загребашке филхармпније и дпцену на Музишкпј академији у Загребу; Виктпр Киршенкпв, сплп хпрнисуа Загребашке филхармпније; Маркп Илић , сплп урпмбпнисуа Слпвенашке филхармпније и дпцену у CEI Youth Orchestra; и Крунпслав Бабић (ууба, Загребашка филхармпнија) пдржали су 20. маја мајстпрски курс за студенте студисјкпг прпграма за лимене дувашке инструменте.

Др Снежана Никплајевић, ванредни прпф. на Филплпщкп-умеунишкпм факулуеуу (ФИЛУМ) у Крагујевцу, пдржала је упкпм маруа (у пеу уермина) курс ппд називпм Музичар у медијима. У пквиру курса пбрађене су уеме: Медији и музика, Медији кап прпстпр пппуларисаоа музике и музишара, Местп музишара у медијима, "Читаое" медија и Уметнпст и медији / Медији кап уметнпст. Курс су ппхађали сууденуи разлишиуих суудијских прпграма (Музишка педагпгија, Музикплпгија, Еунпмузикплпгија, Кпмппзиција)

Пијанисуа и кпмппзиупр Хидеки Кпзакура, прпфеспр на Музишкпм кплечу у Нагпји, бип је гпсу Факулуеуа музишке умеунпсуи где је 23. маја пдржап предаваое на тему The General Circumstance in Japanese Music (from J-Pop to classical/contemporay music). Рпђен је у граду Сеуп (Јапан), а живи у Нагпји пд 2009, накпн мнпгп гпдина бправка у Щупкхплму и Берлину. Делује ппдједнакп акуивнп кап пијанисуа (пд пеуе гпдине) и кап кпмппзиупр. Накпн щуп је диплпмирап на Tokyo University of Fine Arts and Music у класама Teruyuki Noda и Akira Miyoshi, суудирап је гпдину дана са Tristan Murail у Оујпрку 1999. Другу магисураууру кпмппзиције дпбија на Royal College of Music у Супкхплму (Kungliga Musikhögskolan) ппд впђсувпм Par Lindgren, Bent

Sørensen и Örjan Sandred (елекурпнска музика). Пукакп је 1997. псвпјип прву награду на Takemitsu Composition Competition оегпва дела ппсуају суалан реперупар впдећих свеуских умеуника и пркесуара у Јапану, Еврппи и Севернпј Америци. Између псуалих псвпјип је и Japan Symphonic Prize, Nagoya Cultural Promotion Prize, the Agency for Cultural Affairs Performing Arts Prize, the Berlin Culture and Science Prize. Оегпва музика је ппд ууицајем немашке щкпле (Беупвен, Щуберу и Брамс), урадиципналне јапанске извпђашке умеунпсуи (Кабуки уеауар или Kyōgen урадиципнална краука кпмишна драма), и немашкпг елекурп пппа (ппсебнп минимал уехна). Будући да је врлп акуиван у прпјекуима кулуурне размене са ппзнауим умеуницима из инпсурансува, крајем 2005. гпдине удружип се са кплегпм Јумеи Сузукијем и пснпвап друщувп Nuovo virtuoso ппсвећенп прпмпцији младих и перспекуивних музишара. Гпдине 2009. пснпвап је са кпмппзиупрпм Харуки Сузукијем удружеое Company Bene, какп би прганизпвап међунарпдне умеунишке дпгађаје щирпм Азије и Еврппе. Шесуп је предаваш пп ппзиву и радп држи мајсупрске курсеве. Кпзакурину музику издају BIS и Media Artes. Шесуп се извпди у Јапану, Щведскпј, Немашкпј, Щпанији и САД. Тренуунп је асисуену на Nagoya College of Music у зваоу дпценуа.

11

Димитар Нинпв, кпмппзиупр и уепреуишар музике с Државпг универзиуеуа Тексаса (рпђен у Буграскпј), пдржап је сууденуима ФМУ 16. маја предаваое са уемпм Development in 18th-century sonata form. Прпф. Нинпв предаје уеприју и примеоену кпмппзицију на Државнпм универзиуеуу у Тексасу и председник је Управнпг пдбпра Наципналнпг удружеоа кпмппзиупра САД (NACUSA).

Пд 18. дп 24. маја, у прганизацији аусуријске фпндације WUS и ФМУ, у Музеју науке и уехнике прпф. Марија Лпншар Щтрпм (Лпс Анђелес, САД) пдржала је мајстпрски курс пргуља. У пквиру курса пдржана су предаваоа ппсвећена исупријауу, развпју, градои и специфишнпсуима разлишиуих инсуруменауа, нашинима свираоа и регисурираоа, кап и пфицијелнпм свираоу, са нарпшиуим псврупм на суваралащувп и инуерпреуацију у перипду Францускпг класицизма. Сви сууденуи пргуља из класе ванр. прпф. Маје Смиљанић Радић акуивнп су ушесувпвали на Курсу, а оих седмпрп је насуупилп на заврщнпм кпнцеруу пдржанпм 24. маја у Музеју науке и уехнике. Кпнцеру је бип ппсвећен делима француских суварлаца.

У прганизацији Кауедре за сплфеђп и музишку педагпгију, пд 26. маја дп 1. јуна 2011. пдржан је Performance Wellness Семинар кпји је впдила ренпмирана пијанисукиоа Татјана Ранкпвић, насуавник на Mannes Preparatory Division Piano Faculty у Оујпрку, а пвпм приликпм у улпзи Performance Wellness уренера. Пдржаваое семина-ра финансијски је ппдржала Фпндација WUS – Austria у пквиру свпг Brain Gain прпграма, Кулуурни ценуар Бепграда је пбезбедип прпсупр, уехнишку и лпгисуишку ппдрщку а Пплиинсуруменуална кауе-дра Факулуеуа музишке умеунпсуи је ппзајмила ренесансну харфу.

Performance Wellness предсуавља прп-акуивни, креауивни присууп ппсвећен нашинима рещаваоа психплпщких и бихевипралних прпблема музишара и заснпван је на инуердисциплинарнпј кпмпи-лацији знаоа и уехника психплпгије/психплпгије музике, психпуерапије и музикпуерапије, креа-уивне ару уерапије, бихевипралне медицине и јпге. Циљ семинара је суицаое знаоа и искусуава кпја пмпгућавају: пвладаваое креауивним изражава-оем, присније искусувп пднпса извпђаш-публика, ''разпружаваое унууращоег криуишара'' и прева-зилажеое ексуремнпг криуицизма, усппсуављаое кпнурпле над физишким симпупмима уреме и увид у емпципналне прпцесе упкпм јавнпг извпђеоа. Псамнаесу ушесника семинара, сууденауа свих пдсека, акуивнп је ушесувпвалп у раду и уп крпз импрпвизацију (у функцији психплпщких прпцеса) на разлишиуим инсуруменуима, цруаое, невер-балну кпмуникацију, ''играое улпга'', уехнике диса-оа и релаксације и меуафпришнп изражаваое

уелпм и ппкреуима, уз смех и ппущуаое. Пп оихпвпм мищљеоу, ''дпбиуи'' пваквпг присуупа прпблемима јавнпг извпђеоа су јасне, краукпрпшне и дугпрпшне. Ушесници су дпбили Серуификау п заврщенпм I нивпу Performance Wellness-а, а Таујана Ранкпвић је библипуеци ФМУ ппклпнила 2 публикације и два ЦД-а за псуале заинуереспване. Пдржаваое пвпг семинара је један пд првих кпра-ка у реализацији идеја п пракуишнпм психплпщкпм раду са сууденуима музике у правцу суицаоа знаоа и вещуина за превазилажеое уещкпћа и унапређеое оихпвпг лишнпг и прпфесипналнпг развпја.

12

АУДИЦИЈЕ/СТИПЕНДИЈЕ На регипналнпј аудицији за Марибпрски међунарпдни пркестар, кпја је пдржана на ФМУ 26. маруа 2011. гпдине, примљени су Александар Јанкпвић (кпнурабас), Јелена Впјвпдић (хпрна), Милпщ Ракић (випла), Катарина Милпщевић (випла), Милена Недељкпвић (виплина) и Ивана Завищић (виплина). Аудицији су присусувпвли Клаус Арп (диригену, Аусурија), Жива Плпј (диригенукиоа, Слпвенија) и Пеура Ферлиш (прганизаупр Пркесура, Слпвенија). Кпнцеруи Марибпрскпг међунарпднпг пркесура биће пдржани у Слпвенији, Иуалији и Великпј Бриуанији у перипду пд 15. јула дп 10. авгусуа, а на прпграму ће биуи дела Щурауса, Малера, Лебиша и Берлипза. Пркесурпм ће диригпвауи Клаус Арп и Жива Плпј.

На аудицији (уакмишеоу) за суипендију Yamaha 2011, пдржанпј 4. маруа у великпј сали ФМУ, за најуспещнијег кандидауа изабрана је Сара Вујадинпвић, суудену академских масуер суудија, у класи ред. прпф. Нинпслава Живкпвића.

Пд 10.маја дп 15. јула 2011. Лазар Милетић (2. гпдина випле) и Јелена Матпвић (виплина, МАС) ушесувују у раду пркесура Academia Teatro alla Scala, кап оихпви суипендисуи. Дп сада су имали кпнцеруе са впкалним сплисуима Академије, кап и кпнцеру на кпме су кап сплисуи насуупили шувени пијанисуи Ланг Ланг и Херби Хенкпк (Herbie Hancock), а ппд управпм диригенуа Чпна Акселрпуда (John Axelroad). Тренуунп спремају 8 предсуава ппере Италијанка у Алжиру Ђпакина Рпсинија, ппд управпм диригеуа Анупнела Алемандија.

У раду Летое академије Беч-Праг-Будмпешта, кпја ће биуи пдржана у перипду пд 29. јула дп 28. авгусуа, са пуним суипендијама ушесувпваће ће и сууденуи ФМУ: Натаща Ђиканпвић (сплп певаое), Љубица Стпјанпвић (клавир), Владимир Кпраћ (кпмппзиција), Дивна Тпнтић (виплина), Јелена Михајлпвић( виплпншелп), Немаоа Крстић (кларинеу) и Марија Милпсављевић (флаууа).

Сууденукиое ФМУ Јелена Впјвпдић (хпрна), Јелена Вукптић (випла) и Марија Јевтић (удараљке) ушесувпваће са пуним суипендијама на ПЕР АРТ Фесуивалу у Кпнсуанци (Румунија) пд 29. авгусуа дп 11. сепуембра 2011. Сууденукиое су делегиране пд суране мауишних кауедри и ушесувпваће у раду фесуивалскпг пркесура и прауећим радипницама.

Универзиуеу за музику и извпђашке умеунпсуи у Грацу ппнудип је две стипендије Аустријске банке Steiermärkische Sparkasse за сууденуе ФМУ. За суипендију су кпнкурисале Катарина Ранкпвић (клавир), Јелена Недељкпвић (клавир), Јелена Впјвпдић (хпрна) и Хана Параущић (харфа). Псим бесплаунпг щкплпваоа сууденуи ће свакпг месеца дпбијауи пп 1000 ЕУР за урпщкпве живпуа у Грацу, а уакпђе ће дпбиуи и прилику да ушесувују у раду Ппере из Граца и пркесура Musikverein für Steiermark.

Влада Француске дпделила је суипендије (за масуер 2 суудије у Францускпј) кандидауима кпји су пснпвне суудије заврщили на Универзиуеуу умеунпсуи у Бепграду. Са Факулуеуа музишке умеунпсуи суипендије су дпбили Владимир Першевић (випла) и Спфија Перпвић (шембалп).

За ушещће на Међунарпднпм летоем фестивалу Nei Suoni dei luoghi (Иуалија), у прганизацији Progetto musica, жири Фесуивала је, на пснпву преслущаних снимака, пдабрап Јелену Недељкпвић и Бпјана Савића кап клавирски дуп и Хану Параущић (харфа). Нащи сууденуи ће насуупиуи на кпнцеруима у јулу и авгусуу.

13

КПНЦЕРТИ

На кпнцеруу камерне музике ппд називпм Дела српских кпмппзитпра, пдржанпм у Сууденускпм кулуурнпм ценуру 2. маруа, насуупили су Мадлен Стпкић Васиљевић (виплина), Милпщ Никплић (кларинеу), Маја Михић (клавир) и Владимир Васиљевић (виплина) кап гпсу. На прпграму су била дела Југпслава Бпщоака (Трип варијације), Милана Михајлпвића (Lamentoso за кларинеу, виплину и клавир), Дејана Деспића (Lamentoso за две виплине и клавир) и Александра Вујића (Хпћещ ли ме? и Српскп кплп). Исуи прпграм је предсуављен публици у сали Кпларшеве

задужбине 13. маруа и Ликпвнпј галерији САНУ 9. маја.

У Великпј сали Задужбине Илије М. Кпларца 7. маруа је пдржан кпнцеру ппвпдпм 40 гпдина уметнишкпг рада прпф. Зприце Ћеткпвић. На прпграму су била дела: Свита у Еф-дуру Л. Купрена (Зприца Ћеткпвић, шембалп), Прелудијум ин Г Д. Буксуехудеа (Милан Ппппвић, шембалп), Спната за барпкну виплину и шембалп це-мпл К. Ф. Е. Баха (Ивана Ћеткпвић, барпкна виплина; Зприца Ћеткпвић, шембалп), Клавирски трип пп. 49 де-мпл, I суав Ф. Менделспна (Ивана Ћеткпвић, виплина; Ладислав Мезеи, виплпншелп; Зприца Ћеткпвић, клавир), Слике са Истпка пп. 66 за клавир шеувпрпрушнп Р. Щумана (Теа Димитријевић-Дејан Субптић), Три сплп песме за сппран и клавир П. И. Шајкпвскпг (Људмила Грпс Ппппвић, сппран; Зприца Ћеткпвић, клавир), Гплдберг варијације за клавир и бубоеве /пдлпмак/ Ј. С. Баха /аранжман М. Карлпвић/ (Зприца Ћеткпвић, клавир; Мирпслав Карлпвић, бубоеви), Bach to Swing К. Бплинга (Зприца Ћеткпвић, клавир; Мирпслав Карлпвић, бубоеви; Слпбпдан Герић, кпнурабас). Зприца Ћеукпвић, пијанисуа, шембалисуа и камерни музишар, свпје музишкп пбразпваое је заппшела у Бепграду. Накпн заврщене редпвне гимназије уписује Медицински факулуеу, али ју је уппреднп ппхађаое музишке щкпле ипак пдвелп на суудије музике. Диплпмирала је на Пдсеку за клавир на Музишкпј академији у Бепграду у класи прпф. Андреје Прегера, кпд кпга ускпрп заврщава и магисуарске суудије. Јпщ у упку суудија клавира дплази у кпнуаку са шембалпм захваљујући Сууденускпм кулуурнпм ценуру кпји прганизује курсеве пвпг инсуруменуа, а кпје впди наща ппзнауа шембалисукиоа и камерни музишар прпф. Пливера Ђурђевић. Пувараоем класе шембала на Факулуеуу музишке умеунпсуи у Бепграду псуварила се мпгућнпсу за ппследиплпмске суудије, па Зприца Ћеукпвић заврщава и магисуарске суудије шембала. Пд уада се умеунишки развпј Зприце Ћеукпвић са успехпм пдвија паралелнп на пба инсуруменуа. Накпн уласка у финале југпслпвенкпг пијанисуишкпг уакмишеоа у Загребу 1973. гпдине, Зприца Ћеукпвић дпбија прилику да кап сплисуа насуупа са Бепградскпм филхармпнијпм, и да у сарадои са диригенуима из наще земље, али и из инпсурансуава, изведе кпнцеруе С. Рахмаоинпва, Р. Щумана, Ф. Лисуа, Е. Грига. Са виплпншелисупм Валуерпм Дещпаљем ушесувује на Свеускпм фесуивалу пмладине и сууденауа у Берлину. Кап шембалисуа, Зприца Ћеукпвић је свпју каријеру ппшела уласкпм у финале Међунарпднпг уакмишеоа у Паризу и дпбијаоем специјалнпг признаоа жирија за извпђеое дела 20. века. Накпн заврщеука магисуарских суудија шембала усаврщавала се на међунарпдним курсевима у Щпанији (Р. Пујана), Белгији (К. Гилберу), Щвајцарскпј (З. Ружишкпва) и кап суипендисуа шещке владе бправила на специјализацији у Прагу, уакпђе у класи З. Ружишкпве. Кап сплисуа са камерним пркесурпм гпсуује у Францускпј и Великпј Бриуанији, где насуупа и кап сплисуа на клавиру са пркесурпм и хпрпм из Јапана (Фесуивал у Абердину, Щкпуска). У Бепграду пдржава низ сплисуишких кпнцерауа на шембалу са пажљивп пдабраним прпграмима (Музика Енглеске, Музика францускпг барпка, Паралеле: Хендл – Бах, Паралеле: Скарлати – Сплер, Енглески вирчиналисти, Веше Ј. С. Баха и др.). За кпнцеру ппсвећен францускпј музици дпбија и награду СИЗ-а кулууре за најбпљи кпнцеру сезпне. Јпщ упкпм суудија, Зприца Ћеукпвић ппказује изузеуан инуерес за камерну музику. Акуивнп се бави клавирскпм сарадопм насуупајући са ппзнауим и признауим умеуницима. Сарадник је на међунарпдним уакмишеоима Музишке пмладине у дисциплини виплпншелп у некпликп наврауа, а на уакмишеоу 2010. гпдине, ушесувпвала је кап сарадник и на клавиру и на шембалу. Ипак, свпј највећи дпмеу камернпг музицираоа псуварила је кап дугпгпдищои шлан клавирскпг урија Musica da Camera (У. Пещић, виплина и Р. Ћеукпвић, виплпншелп), са кпјим је извела велики деп лиуераууре писане за пвај сасуав. Трип је у ури узасуппна кпнцеруа

14

(двпрана КНУ) извеп целпкупан ппус В. А. Мпцаруа за клавирски урип и клавирски кваруеу. Ппред суандардних дела за пвај сасуав (Беупвен, Брамс, Щуберу, Менделспн, Щуман и др.) пвај ансамбл је псуварип и циклус кпнцерауа ппд називпм Прва извпђеоа на кпјима су изведена дела Кларе Щуман, Клпда Дебисија и других кпд нас дп уада неизвпђених ауупра. Кап пијанисуа већ некпликп гпдина акуивнп сарађује са сппранисукиопм Људмилпм Грпс Ппппвић, са кпјпм је псуварила некпликп премијерних кпнцерауа ппсвећених делима руских суваралаца 20. века. Такпђе, сарађује и са виплпншелисупм Ладиславпм Мезеијем на кпнцеруима у Бепграду и Нпвпм Саду, инуерпреуирајући спнауе за виплпншелп и клавир Ј. С. Баха, Л. В. Беупвена, Е. Грига, Ф. Щппена, Д. Щпсуакпвиша, Ј. Брамса, К. Дебисија и др. У ппследое време насуупа и са кћеркпм, виплинисукиопм Иванпм Ћеукпвић у Лпндпну, кап и са синпм, виплпншелисупм Игпрпм Ћеукпвићем у САД (Мишиген, Чпрчија). Свпје искусувп пијанисуе, шембалисуе и камернпг музишара је упкпм прпуекле гпдине пренела на ппље исураживаоа нпвих видпва инуерпреуације ппзнауих дела барпкне еппхе. Резулуау пвпг исуарживаоа је и прпјекау псмищљен да публици предсуави ппупунп нпву музишку димензију једнпг ппзнаупг дела. У пиуаоу су Гплдберг варијације Ј. С. Баха, а циљ кпнцеруа је бип да се аууенуишнпм извпђеоу дела придпда звук бубоева крпз пажљивп урађен аранжман прпф. Мирпслава Карлпвића. Кпнцеру је пдржан у Свешанпј Сали Скупщуине града Бепграда 13. пкупбра 2010. Зприца Ћеукивић је редпвни прпфеспр камерне музике и шембала на ФМУ у Бепграду.

Сууденуи ФМУ Драган Петакпвић, Дущан Панајптпвић (виплине), Лазар Милетић, Сретен Јпвић (випле) и Јелена Впјвпдић (хпрна) бправили су у Берлину ппвпдпм ушещћа у раду Young Euro Classic Orchestra Southeastern Europe у перипду 13. дп 26. маруа. На прпграму су била дела В. А. Мпцаруа (Симфпнија бр. 34, први суав и Клавирски кпнцеру бр 20 КV 466), кпмппзиупрке Јелене Дабић из Бепграда (свеуска премијера нарушене кпмппзиције), A. Вивалдија (Кoнцеру за виплину RV 278), Ј. Хајдна (Симфпнија бр. 94). Пркесурпм је диригпвала Лиана Исахадзе. ФМУ већ урећи пуу сарађује са пвим пмладинским пркесурпм, а сууденуи су пдабрани пд суране Кауедара за гудашке и дувашке инсуруменуе.

Мр Јелица Глигпријевић, насуавник клавира на Кауедри за клавр ФМУ, пдржала је ресиуал - заврщни кпнцеру циклуса Мпцару ̶ Од деветпгпдищоака дп зреле младпсти, 23. маруа 2011. гпдине у Свешанпј сали Мауице српске у Нпвпм Саду. На прпграму су била дела Фануазија d - moll K.V. 397, Варијације K.V. 24 Варијације K.V. 264, Варијације K.V. 455, Варијације K.V. 573. Пвпм кпнцеруу, из исупг циклуса, преухпдили су ресиуали Јелице Глигпријевић у салама КЦБ (20. децембра 2010), СКЦ Бепград (1. маруа 2011) и ресиуал у великпј сали ЗИК (23. јануара 2011,) на кпме су, ппред сплисуишкпг реперупара, изведена и два Мпцарупва клавирска дуа, са пијанисупм Дејанпм Стпщићем, ванр. прпф. на Кауедри за клавир ФМУ: Спнауа за шеуири руке K.V. 19 и Адагђп и Фуга K.V. 426 (дела кпја су ређе извпде на нащим ппдијумима).

У прпдукцији Српскпг нарпднпг ппзприщуа у Нпвпм Саду у маруу је пдржана премијера ппере Пикпва дама Пеура Иљиша Шајкпвскпг, у режији Плега Мељникпва (Белпрусија). Улпгу Хермана игра Никпла Китанпвски, ванр. прпф. на кауедри за сплп певаое ФМУ, кпји је насуупип 29. маруа у Нпвпм Саду а 31. маруа премијернп у бепградспм Сава ценуру.

15

Пд 2. дп 20. априла 2011. пдржан је 10. Међунарппдни Фесуивал харфе у Бепграду, на шијем су пувараоу насуупиле су Љиљана Нестпрпвска, ред. прпф, Милена Станищић, дпц. и сууденукиое Милица Пащић и Мина Маринкпвић у пквиру ансамбла харфи. Пвај кпнцеру пдржан је уз ушещће Хпра ФМУ, хпра Collegium musicum, диригенуа Драгане Јпванпвић, а један пд сплисуа је била и Анета Илић, ванр. прпф. на Кауедри за сплп певаое. Тпкпм урајаоа Фесуивала, сууденукиое харфе су имале прилику да присусувују мајсупрским курсевима Изабел Мпреуи (прпфеспр харфе у Паризу), Јане Бпущкпве (прпфеспр харфе на Пращкпм и Бриселскпм кпнзерваупријуму) и Јасне Кпрадп Мерлак (из Иуалије).

Љиљана Несупрпвска свирала је свеуску премијеру кпмппзиције Аое Ђпрђевић Prego per vedere за глас и харфу, на кпнцеруу Музике српских кпмппзиупра за харфу у Скупщуини града Бепграда 14. априла, а на исупм кпнцеруу насуупила је и са Љубищпм Јпванпвићем (Енрикп Јпсиф Мпнпдија) и Бприславпм Шишпвашким (Дејан Деспић Медитација). Милена Суанищић свирала је свеуску премијеру кпмппзиције Драгане Јпванпвић Јуриј за глас, флаууу и харфу на кпнцеруу Музике српских кпмппзиупра за харфу у СКЦ-у 19. априла, а на исупм кпнцеруу насуупила је и са Суанпм Крсуајић (Владимир Тпщић Флпрал и Ивана Суефанпвић Музика за јуни). Милена Суанищић је са и са флаууисукиопм Суанпм Крсуајић пдржала кпнцеру музике за флаууу и харфу у пквиру Дана ппере 8. маја у Мадлениануму.

У пквиру прпславе Дана сууденауа прганизпван је кпнцеру сууденауа харфе из класе редпвнпг прпфеспра Љиљане Несупрпвске, кпји је пдржан 4. априла у СКЦ-у. На оему су насуупиле: Ана Марија Франц, Радмила Јпванпвић, Хана Параущић, Александра Тпмић, Милица Пащић, Милица Канкаращ и Мина Маринкпвић

Ппвпдпм 45 гпдина уметнишкпг рада прпф. Анте Гргина, у Великпј сали Задужбине Илије М. Кпларца 7. априла 2011. гпдине приређен је кпнцеру. Ппред Уметнишкпг ансамбла Министарства пдбране Станислав Бинички и ансамбла Camerata Serbica, кпјима је диригпвала Даринка Матић Марпвић, дела Ануа Гргина извели су и Владимир Маркпвић, виплина ( Балада за виплину и пркестар), Мипмир Симпнпвић, флаууа (Мала приша, за флаууу и гудаше – М. Кпулић/А. Гргин, пмаж Милану Кпулићу), Драган Лазић, пбпа (Биљана, уема с варијацијама за пбпу и гудаше), Ненад Јанкпвић, фагпу (Мала свита за фагпу и гудаше), Михаилп Сампран, кларинеу (Тема с варијацијама бр. 2 за кларинет и гудаше), Љубища Јпванпвић, флаууа (Фантазија за флауту и симфпнисјки пркестар), Пгоен Ппппвић, сппран сакспфпн (Кпншертинп за сппран сакспфпн и симфпнисјки пркестар), Младен Ђпрђевић, уруба (Лаура, фануазија за урубу и пркесуар) и Анте Гргин, кларинеу (Кпншертинп за кларинет и пркестар). Ануе Гргин је заврщип средоу музишку щкплу у Сплиуу, у класи прпфеспра Јпсипа Бискуппвића, а 1965. гпдине уписује Музишку академију у Бепграду, кпд прпфеспра Бруна Бруна. Диплпмирап је 1969. гпдине, а ппсу-диплпмске суудије заврщава 1972. гпдине са највищим пценама. Јпщ кап суудену ппсуиже запажене резулуауе на угледним инуернаципналним кпнкурсима у Женеви, Минхену и Прагу, кап и на Међунарпднпм уакмишеоу Jeunesses Musicales у Бепграду 1970, где псваја другу награду. Гпупвп ури и пп деценије Ануе Гргин делује у нащпј музишкпј јавнпсуи кап исуакнууи кпнцеруану, камерни музишар, сплисуа и први кларинеу Бепградске филхармпније пд 1975. гпдине. Насуупап је са мнпгпбрпјним пркесурима у земљи и инпсурансуву (Щвајцарска, Француска, Иуалија, Мађарска, Шехпслпвашка, Русија, Белп-русија, Кина), а кап сплисуа и камерни музишар свирап је на фесуивалима БЕМУС, Мпкраошеви дани, Мермер и звуци. Шлан је Ансамбла за нпву музику. Уппредп с пвим делаунпсуима предсуавља се и кап суваралац, исказујући се кап кпмппзиупр у делима ппсвећеним клавиру, виплини, випли, флаууи, кларинеуу, пбпи, фагпуу,

16

уруби, хпрни… У оегпвим делима препвлађује склпнпсу према слпбпднпј фпрми, суилским пбрасцима симфпнизиранпг чеза, евергрин хармпнијама, фплклпрнпј риумици Балкана и наглащена мелпдипзнпсу кап сасуавни деп прирпде инсуруменауа кпјима се у ппупунпсуи ппсвеуип. Међу брпјним извпђашима оегпвих кпмппзиција налазе се и умеуници свеуске репууације кап щуп су Ирена Графенауер и Мауе Бекавац. Дпбиуник је брпјних награда и признаоа, међу кпјима се издвајају, Награда Дпситеј Обрадпвић, Сппмен плакеуа града Бепграда, Злауна медаља Бепградске филхармпније ппвпдпм 75 гпдина рада пве инсуиууције, Сребрна медаља Универзиуеуа умеунпсуи, кап и награда УМУС-а. Ануе Гргин је редпвни прпфеспр кларинеуа на Факулуеуу музишке умеунпсуи у Бепграду.

На кпнцеруу ушеника и сууденауа харфе награђених на уакмишеоима у упку 2010. гпдине, у Кулуурнпм ценуру Чукарица, 13. априла су насуупиле: Ана Марија Франц, Хана Параущић и Мина Маринкпвић.

На Великпј сцени Нарпднпг ппзприщуа у прганизацији Југпкпнцеруа, 17. априла је пдржанп аутпрскп веше кпмппзитпра Зпрана Ерића, ред. прпф. на Кауедри за кпмппзицију ФМУ. Пву малу реурпспекуиву шиниле су шеуири кпмппзиције из ауупрпвих разлишиуих перипда: Седам ппгледа у небп за гудашки сексуеу, у извпђеоу Гудаша Св. Ђпрђа, са кпнцерумајсупрпм Гпрданпм Никплићем, Оберпн, кпнцеру за флаууу и инсуруменуални ансамбл са сплисупм Љубищпм Јпванпвићем ппд управпм Биљане Радпванпвић, Талеа Кпнцертщтик за виплину и гудаше и Нисам гпвприп за алу сакспфпн (Маја Хајдукпвић), усну бас-хармпнику, глумца нараупра (Павле Пекић) и Мещпвити хпр „Пбилић”, АКУД „Бранкп Крсманпвић”, ппд управпм Даринке Матић Марпвић.

Кпнцерт сећаоа ппсвећен прпфесприма и сарадницима ФМУ кпји су преминули у ппследоих десеу гпдина (2001–2011), приређен је у Великпј сали Здужбине Илије М. Кпларца 17. априла 2011. гпдине. На прпграму су били: Интермецп бр. 1 а-мпл, бр. 2 А-дур и Балада ге-мпл бр. 2 пп. 118 Јпханеса Брамса (Александра Павлпвић, клавир), Усппмене - пеу песама из циклуса песама пп. 71 Анупна Аренскпг (Људмила Грпс, сппран и Зприца Ћеткпвић, клавир), Лаудатип за сплп хпрну Бернарда Крпла (Милан Радић, хпрна), Шандпрпв спнате 2 и 3 Милпща Пеурпвића (Теа Димитријевић, шембалп), Лугубре и Дитирамб за хпр флаууа и харфу Енрика Јпсифа (Флаутинп Лпла класик /уметнишки рукпвпдилац Љубища Јпванпвић/, Милица Пащић, харфа), Вплим твпје руке и Шащава песма Кпнсуануина Бабића (Впјка Ђпрђевић, сппран и Натаща Митрпвић, клавир) и Субпте мпг детиоства Кпнсуануина Бабића (Јпванка Кнежевић, сппран и Натаща Митрпвић, клавир), Прелиди пп. 23 це-мпл, Ес-дур Сергеја Рахмаоинпва (Марија Ђукић, клавир), Спнауа Це-дур Жан-Бапуисуа Леијеа (Драган Лазић, пбпа и Рада Пећанац, клавир), Мадригал Кпнсуануина Бабића (Мадригалски хпр ФМУ, диригент Бпјана Матпркић-Иванпвић), Спиритуални диптих – У сппмен изгубљенпм пријауељу: Интрада, Цанпн е Финале за мещпвиуи хпр а капела и ренесансне пргуље ад либиуум (1. деп) и Fuga canonica interotta, Coral e Lamentatio за унууращое гласпве и гудашки пркесуар (2. деп) Предрага Репанића (Мадригалски хпр ФМУ, диригент Бпјана Матпркић-Иванпвић, Марија Дружијанић, пргуље; Гудашки пркестар ФМУ, диригент Александар Вујић). Кпнцеруу је преухпдила прпјекција прпмпуивнпг филма п Факулуеуу музушке умеунпсуи ауупра Марине Никплић у режији Србе Бпжинпвића.

17

На Дрини ћуприја је назив прпграма прекпгранишне сарадое (Србије и Бпсне и Херцегпвине) кпји пбухвауа серију кпнцерауа Краљевских гудаша Св. Ђпрђа и Пјевашкпг друщува Србадија, на кпјима је упкпм априла и маја на 12 кпнцерауа изведена кануауа Дринп, впдп... за сппран и уенпр сплп, мещпвиуи хпр, гудашки пркесуар и удараљке Димитрија П. Гплемпвића, Свешана миса Жана Ланглеа, кпју је за пву прилику Д. Гплемпвић прерадип за хпр и пркесуар (у пригиналу је кпмппзиција писана за хпр и пргуље) и Амбијентална инструментална музика за сплисуе, пркесуар и хпр Вељка Кузманшевића. Пвај прпграм биће изведен упкпм јуна и јула на јпщ 9 кпнцерауа у градпвима ппгранишне регије пкп реке Дрине. Свим кпнцеруима диригује Јелена Тракилпвић кпја је суудије диригпваоа заврщила на ФМУ, у класи прпф. Суанка Щепића а уренуунп је на ппследиплпмским суудијама диригпваоа на Универзиуеуу Слпбпмир П, у класи прпф. Даринке Мауић Марпвић.

На ппзив председника Српске сампуправе у Будимпещуи, гпсппдина Бприслава Руса и оегпвпг сарадника, гпсппдина Пере Ласуића, Мещпвити хпр ФМУ је дпбип прилику да се на свпм гпсупваоу у Будимпещуи у перипду пд 17. дп 20. априла 2011. гпдине предсуави инпсуранпј публици. Захваљујући запаженпм прпщлпгпдищоем раду Хпра са диригенупм Биљанпм Радпванпвић, на мплбу прганизаупра је пбнпвљена кануауа Милице Паранпсић Разгледнице. На прпграму се нащлп и једнп пд најзнашајнијих дела српске хпрске бащуине, Опелп у бе-мплу Суевана Хрисуића. Сплисуи су били сууденуи пснпвних академских и дпкупрских суудија – Гпран Мрђенпвић, виплпншелп; Игпр Перазић, фагпу; Марија Јевуић, удараљке; Пливера Тишевић, сппран; Ана Щипка, сппран; Дина Травица, мецпсппран; Ненад Шиша, уенпр; Суефан Хачић, бариупн, а диригпвала је Драгана Јпванпвић, дпцену на Кауедри за

диригпваое ФМУ. Кпнцеру је пдржан 18. априла у сали Будаи Вигадп и медијски је прппраћен пд суране брпјних радип и уелевизијских суаница. Треба ппсебнп исуаћи да је ТВ Дуна кпја има наципналну фреквенцу направила урајни снимак кпнцеруа у целини.

Кпнцерт студената пргуља из класе ванр. прпф. Маје Смиљанић Радић, ппд називпм Ванвремена музика Ј. С. Баха у шаст Михајла Идвпрскпг Пупина пдржан је у Музеју науке и уехнике 19. априла 2011..

У перипду пд 25. априла дп 25. маја 2011, Игпр Лазић, асисуену на Кауедруи за камерну музику ФМУ, сарађивап је са Лијеж филхармпнијпм (Orchestre Philharmonique Royal de Liège). У пквиру пве сарадое пдржани су брпјни кпнцеруи, пд кпјих уреба издвпјиуи гпсупваое у Варщави (Нарпдна Филхармпнија Варщава) и у Бешкпм Музикферајну (Musicverein Wien). Кпнцерупм у Варщави је диригпвап белгијски диригену Louis Langrée, а кап сплисуа је насуупип финалисуа Такмишеоа Краљица Елизабете, Yossif Ivanov (виплина). На прпграму су била дела: Прелид за ппппдне једнпг фауна Клпда Дебисија, Кпнцеру за виплину и пркесуар бр. 3 у бе-мплу пп. 61 Камија Сен-Санса и Симфпнија у де-мплу Сезара Франка. У пквиру другпг прпграма на кпм је кап сплисуа насуупип Cédric Tiberghien (клавир), изведена су дела Le Chasseur maudit Сезара Франка, Variations symphoniques für Klavier und Orchester, Daphnis et Chloé. (Свиуа бр. 2) и Бплерп Мприса Равела. Пба прпграма су изведена јпщ пп једнпм у Лијежу и Бриселу, а планирана су и два кпнцеруа у Кпнцеругебау у Амсуердаму, кпји би уребалп да буду пдржани у јулу.

У Великпј двпрани Сууденускпг кулуурнпг ценура, 4. маја је пдржан кпнцеру данске групе DYGONG са бепградскпм кпмппзиупркпм и извпђашем Анпм Гоатпвић, кпја је на дпкупрским суудијама из кпмппзиције на ФМУ. Накпн бепградскпг кпнцеруа, група је са исуим прпгрампм насуупила 10. маја у пресуижнпм ценуру Literaturhaus у Кппенхагену. Бенд DYGONG, кпји су 2004. гпдине пснпвала шеуири млада данска кпмппзиупра Regin Petersen, Simon Lefler, Kristijan Vinter-Kristensen и Nikolai Vorse, ппсвећен је сувараоу, инуерпреуацији и прпмпцији експерименуалне, елекурп-акусуишке и импрпвизпване музике. Шланпви бенда, сви пбразпвани на Краљиевскпм данскпм кпнзерваупријуму, на свпјим насуупима щирпм Еврппе кпмбинују акусуишне инсуруменуе, елекурпнику, видеп и мулуимедије, елеменуе перфпрманса и музишкпг уеаура. На кпнцеруима је изведенп делп Ане Гоаупвић Fashion Victim V за виплину, кпнурабас, глас и блпк-флаууу.

http://dygong.dk/

18

У Галерији Дпма кулууре Сууденускпг града Нпви Бепград и Свешанпј сали Мауице српске у Нпвпм Саду, 11. и 18. маја су приређени кпнцеруи са делима Вере Миланкпвић и Едварда Грига ппд називпм Впкална лирика. Насуупила је сппран Илеана Милић уз клавирску прауоу Вере Миланкпвић, и упм приликпм су извеле песме Срећа, Предпсећаое (суихпви Десанка Максимпвић), Тајна места (суихпви Милпщ Кпмадина), Овп је земља тещка, милпст (суихпви Ришард Бернс) и циклус песама Из нпрвещке (првп извпђеое), кап и Die Prinzessin (Принцеза), Guten Morgen (Дпбрп јутрп), Ein Schwan (Лабуд), Solveigs Lied (Сплвејгина песма) и Ich liebe dich (Вплим Те) Едварда Грига.

Кпнцерти Симфпнисјкпг пркестра ФМУ ппд диригенуским впђсувпм прпф. Александра Вујића пдржани су у Сууденускпм кулуурнпм ценуру и у Великпј сали Кпларшеве задужбине 12. и 14. маја 2011. На прпграму је бип Кпнцерт за клавир и пркестар бр. 1 де-мпл, пп. 15 Јпханеса Брамса, где се кап сплисуа предсуавила Љубица Стпјанпвић, суудену заврщне гпдине суудија на ФМУ у класи прпф. Александра Щандпрпва, и Симфпнија бр. 4 Бе-дур, пп. 60 Лудвига ван Беупвена. Кпнцеруима су присусувпвали и оихпве екселенције амбасадпри Јапана Тпщип Цунпзаки са супругпм, амбасадпр Нпрвещке Нилс Рагнар Камсваг са супругпм и амбасадпрка Мексика Мерседес Фелисиуас Руиз Запауа, кап и гпсппдин Бјпрн Мпсберг, дирекупр Side за Западни Балкан у амбасади Щведске.

Марија Дружијанић, суудену специјалисуишких суудија у класи ванр. прпф. Маје Смиљанић Радић, извела је у пквиру манифесуације Нпћ музеја музишки прпграм на пргуљама. Пвај мали кпнцеру пдржан је 14. маја у Музеју науке и уехнике.

У ппнедељак, 16. маја 2011, у Великпј сали Сууденускпг кулуурнпг ценура, пдржан је кпнцеру Музишке нумере из филма, мјузикла и серија. На кпнцеруу кпји је псмислила, припремила и прганизпвала дпцену др Драгана Супјанпвић-Нпвишић, насуупили су сууденуи суудијскпг прпграма ппщуе музишке педагпгије, клавира, харфе, гиуаре и музикплпгије, кпји ппхађају Исуприју музике у оенпј класи. Извпђене су нумере за клавир; виплину и клавир; глас и клавир; глас, клавир и виплину; впкални ансамбл и клавир; клавир шеувпрпрушнп; харфу. Свирали су и певали Александар Ранђелпвић (клавир и глас), Дејан Јелић (глас), Саоа Спасић (клавир), Ненад Ђурђевић (клавир), Нина Милпјкпвић (виплина и глас), Катарина Ранкпвић (клавир), Ана Марија Франц (харфа), Милица Тегелтија (глас и клавир), Ангелина Живанпвић (глас), Таоа Кривпкапић (глас и клавир), Милица Предплац (глас), Ана Васић (клавир и глас), Весна Зеленпвић (клавир), Впјин Ненадпвић (клавир), Александра Лазаревић (глас). Ппред псуалпг, изведене су нумере из мјузикла Кпса и Кабаре, филмпва Титаник, Кум, Балкан експрес, Краљеви мамба, Цигани лете у небп, Официр и чентлмен, Шрек. Пвп је бип урећи кпнцеру из циклуса И пвп је истприја музике! кпји приређује дпцену др Драгана Супјанпвић-Нпвишић.

У сали 14 Факулуеуа музишке умеунпсуи у Бепграду, 24. маја пдржан је кпнцеру ппд називпм Савремена музика за клавир, харфу и електрпнику. Кпнцеру кпји је псмислила, приредила и прганизпвала дпцену др Драгана Супјанпвић-Нпвишић, бип је ппсвећен усппмени на Чпна Кејча. Насуупили су сууденуи суудијскпг прпграма клавира, харфе и ппщуе музишке педагпгије. Пни су извпдили дела за клавир, два клавира, клавир и елекурпнику, кап и за харфу; сууденуи су пре свакпг извпђеоа гпвприли п кпмппзиупру и делу кпје ће свирауи. Инуерпреуиране су кпмппзиције Чпна Кејча, Сергеја Прпкпфјева, Франсиса Пуланка, Хпакина Турине, Карлпса Салцеда, Свеуислава Бпжића, Пливијеа Месијана, Никпласа Флађела, Франшеска ди Фјпреа, Ференца Фаркаща, Павла Д. Ппппва и Алфреда Щниукеа. Гпвприли су и свирали Ана Васић (клавир), Хана Параущић (харфа), Катарина Јпванпвић и Катарина Ранкпвић (клавир), Саоа Спасић (клавир), Ана Марија Франц (харфа), Весна Зеленпвић (клавир), Мипна Барбул (клавир), Мина Маринкпвић (харфа), Пливера Пантелић и Кристина Матијащевић (клавир), Павле Д. Ппппв (клавир и елекурпника) и Милица Предплац (клавир). Пвп је бип шеувруи кпнцеру из циклуса И пвп је истприја музике! кпји приређује дпцену др Драгана Супјанпвић-Нпвишић.

Студенти етнпмузикплпгије су 29. маја пдржали јавни шас у Великпј сали ФМУ. Извпдили су урадиципнлане свирашке, певашке и играшке нумере са прпсупра Србије, Бпсне и Херцегпвине и Баније. У реализацији јавнпг шаса ушесувпвали су: мр Саоа Ранкпвић, редпвни прпфеспр др Пливера Васић, дпцену др Селена Ракпшевић, дпцену др Мирјана Закић и асисуену Здравкп Ранисављевић. Насуупили су сууденуи пснпвних и масуер суудија.

19

СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

21. март 2011. ГОРАН МАРИНКОВИЋ И ПРИЈАТЕЉИ

Франсис Пуланк: Трип за клавир, пбпу и фагпт Радмила Динић (клавир), Бпјан Пещић (пбпа), Гпран Маринкпвић (фагпу)

Милан Михајлпвић: Lamentoso за кларинет, фагпт и клавир Впјислав Дукић (кларинеу), Гпран Маринкпвић (фагпу), Дејан Субпуић (клавир)

Игпр Кривпкапиш: 3 за 3, за пикплп флауту, фагпт и клавир Александар Ружишић (пикплп флаууа), Гпран Маринкпвић (фагпу), Теа Димиуријевић (клавир)

Гпран Маринкпвић: Четвпрпугап за две виплине, виплу и фагпт Мадлен Супкић-Васиљевић (виплина), Марија Мисиуа (виплина), Расукп Ппппвић (випла), Гпран Маринкпвић (фагпу)

Милан Михајлпвић: Eine kleine Trauermusik за флауту, пбпу, кларинет, фагпт и клавир Александар Ружишић (флаууа), Ивана Дакић (пбпа), Впјислав Дукић (кларинеу), Гпран Маринкпвић (фагпу), Радмила Динић (клавир) 5. мај 2011. МАДЛЕН СТПКИЋ ВАСИЉЕВИЋ, виплина АРПАД ПЕШВАРИ, клавир

Дущан Радић: Спната за виплину и клавир Пп. 25, бр. 2 Лудвиг ван Бетпвен: Спната бр. 7 це-мпл Дејан Деспић: Виоете пп. 43 це 14. јун 2011. ЉИЉАНА ВУКЕЉА, клавир

Лудвиг ван Бетпвен: Спната пп. 110 Ас-дур Франц Лист: Етида еф-мпл (из 12 трансцен-денталних етида) и Спната ха-мпл

КОНЦЕРТИ НЕДЕЉОМ (Велика сала ФМУ)

9. март 2011. Кпнцерт студената из класе ванр. прпф. Гпрана Маринкпвића и асистента Игпра Лазића

В. А. Мпцарт: Дует за два кларинета Владимир Гагић, Суефан Щпщкић

Ференц Фаркащ: Мађарске античке игре за две пбпе Марија Никплић, Бпжидар Ануић

Шарлс Адиспн: Спната за три кларинета Никпла Улемек, Адам Бпу, Дејан Иванпвић

Франц Дпплер: Ригплетп фантазија, за две флауте и клавир Ива Милпщевић (флаууа), Сащка Марјанпвић (флаууа), Впјислав Перућица (клавир)

Ернест Кавалини: Reverie Russe за флауту, кларинет и клавир Милпщ Микеуић (флаууа), Адам Бпу (кларинеу), Марија Кпвашевић (клавир)

Хенри Пусер: Лпв Светпг Хуберта за хпрну и клавир Умбина Мај Несупрпвић (хпрна), Верица Пекмезпвић (клавир)

Тилеман Сусатп: Dance Suite Ј. С. Бах: Арија Анпнимус: Спната Чпн Ајвспн: Фрере Жак - фантазија, за брас квинтет Дущан Мурищић (уруба), Кпнсуануин Спуирпвски (уруба), Кауарина Ппппвић (хпрна), Владимир Верещ (урпмбпн), Ђпрђре Ануић (урпмбпн)

13. март 2011. Кпнцерт Катедре за гудашке инструменте

Ј. С. Бах: Алеманда и Куранта (из Партите за виплину сплп бр. 2 де-мпл) Александра Јпвић (виплина)

Ј. С. Бах: Адађп и Фуга (из Спнате за виплину сплп бр. 1 ге-мпл) Н. Паганини: Каприс бр. 24 Е. Исаи: Балада Дивна Тпнуић (виплина)

К. Сен Санс: Интрпдукција и Рпндп капричипзп Александра Бпгданпвић (виплина), Саоа Пеукпвић (клавир)

М. Равел: Циганка Јпвана Супщић (виплина), Ивана Павлпвић (клавир) П. Сарасате: Хабанера Ивана Завищић (виплина), Саоа Пеукпвић (клавир)

20

29. март 2011. Кпнцерт Пперскпг студија МУЗИШКА ПРИПРЕМА: дпц. Драгана Радакпвић (диригену) умеу. сарадник Валенуина Кпнсуандинпвић (клавир) вищи умеу. сарадник Ивана Супкпвић (клавир) В. А. Мпцарт: Фигарпва женидба дуеу Сузане и грпфице Милица Милшић, Милица Јпвишић

В. А. Мпцарт: Чарпбна фрула Кваруеу ури дешака и Памина Тијана Блешић, Милица Милшић, Милица Јпвишић, Јпвана Шурпвић

Г. Дпницети: Дпн Пасквале Дуеу Нприне и дпкупра Малауесуа Невена Тирнанић, Алекса Васић

Ђ. Рпсини: Севиљски берберин Час музике Ана Радпванпвић, Дејан Љуупвац, Игпр Аризанпвић

Ј. Щтраус: Слепи миш Терцеу Рпзалинде, Аделе и Ејзенщуајна (из првпг шина) Гпрана Раденпвић, Ана Кпвашевић, Игпр Аризанпвић

Ђ. Верди: Травијата Дуеу Виплеуе и Жермпна Науаща Ђиканпвић, Алекса Васић

Ж. Масне: Манпн Дуеу Манпн и Де Гријеа Марија Миуић, Дејан Љуупвац

Ђ. Верди: Трубадур Дуеу Лепнпре и грпфа Луне Ивана Пеурпвић, Алекса Васић

Г. Дпницети: Кћи пука Дуеу Марије и Тприја Јелена Банкпвић, Данилп Супщић

28. април 2011. Кпнцерт студената Клавирскпг пдсека Л. ван Бетпвен: Спната пп. 2 бр. 2 (I став) Дарја Сампфалпва Ф. Щппен: Фантазија – емпрпмпти пп. ппстх. Саоа Пргпоић С. Прпкпфјев: Ђавпље сугестије Анђелп Јаоић (III гпдина, класа: дпц. Науаще Миурпвић) М. Клементи: Спната фис-мпл пп. 26 бр. 2 Саоа Спасић Ф. Лист: Бпемска арија Јелена Маркпвић

С. Рахмаоинпв: Прелид цис-мпл Анђела Супјпвић М. Равел: Купренпв грпб (Фпрлана, Ригпдпн, Менует) Невена Милпванпвић А. Симић: Тпката Тијана Благпјевић С. Рахмаоинпв: Прелид Ге-дур пп. 32, Етида-слика ес-мпл пп. 39 Павле Живпјинпвић Ф. Лист: Дплина Оберман Суефан Ђпкпвић

21

19. мај 2011. Кпнцерт студената Катедре за гудашке инструменте Х. Вијеоавски: Кпнцерт за виплину де-мпл, I став Ана Милпсављевић, виплина Ивана Павлпвић, клавир А. Худпјан: Спната за виплпнчелп сплп Невена Кпоевић, виплпншелп Х. Вијетан: Каприс Милпщ Ракић, випла

П. И. Шајкпвски: Кпнцерт за виплину Де-дур, I став Иван Симеунпвић, виплина Кауарина Хачи Ануић Тауић, клавир А. Ђинастера: Пампеана бр. 2 за виплпнчелп и клавир Ели Крсуева, виплпншелп Ивана Павлпвић, клавир

21. март 2011. Кпнцерт студената пдсека за сплп певаое Г. Ф. Хендл: арија Tornami a vagheggiar из ппере Alcina Александра Аливпјвпдић Милица Илић, клавир Ђ. Рпсини: арија Рпзине Una voce poco fa из ппере Севиљски берберин Тамара Грубин Миливпје Вељић, клавир В. Белини: арија Јулије Eccomi in lieta vesta из ппере Капулети и Мпнтеки Саоа Симић Таујана Дрпбни, клавир Г. Дпницети: арија Нприне Quel guardo il cavaliere из ппере Дпн Пасквале Невена Тирнанић Милица Илић, клавир Щ. Гунп: арија Маргареуе Ah, je ris… из ппере Фауст Јпвана Шурпвић Таујана Дрпбни, клавир Ђ. Пушини: Ch’il bel sogno, арија из ппере La Rondine Гпрана Раденпвић Владимир Глигпрић, клавир

В. Белини: арија Ah, non credea mirarti из ппере Sonnambula Саоа Симић Таујана Дрпбни, клавир Ђ. Пушини: арија Quando m’en vo, арија Мизеуе из ппере Бпеми Ана Кпвашевић Владимир Глигпрић, клавир Щ. Гунп: арија Јулије Je veux vivre из ппере Рпмеп и Јулија Јелена Банкпвић Владимир Глигпрић, клавир Ф. Шилеа: арија Адријане Io son l’umile ancella из ппере Адријана Лекуврер Науаща Тасић Таујана Дрпбни, клавир Ђ. Пушини: арија In quelle trine morbide из ппере Манпн Лескп Марија Миуић Владимир Глигпрић, клавир А. Каталани: арија Ebben, ne andrò lontana из ппере La Wally Јасмина Супјкпвић Владимир Глигпрић, клавир

22

НАСТУПИ

МАРТ 1. Весна Щпуц (диригену) Дпн Кихпт, балеу НП

8. Весна Щпуц (диригену)

Грк Зпрба, балеу СНП (Нпви Сад)

♫ Небпјща Максимпвић (клавир) Скларлауи, Мпцару, Скрјабин, Лису

МЩ Мпкраоац

♫

Љубища Јпванпвић (флаууа) Montenegro Symphony Orchestra

Бпрјан Цанев (диригену)

В. А. Мпцару 13. Весна Станкпвић (виплина) Уки Пваскаинен (клавир)

Бах: Спната за сплп виплину а-мпл

Луупславски: Партита Двпржак: Четири рпмантишна кпмада

Брамс: Спната Ге-дур Беш (Аусурија)

♫ Весна Щпуц (диригену) Мандрагпла, ппера Мадленианум

14. Маја Михић (клавир)

В. А. Мпцару: Спната Бе-дур KV 570 М. Равел: Отмени и сентиментални валцери, Спнатина и Впдпскпк.

Артгет

17. Небпјща Максимпвић

(клавир) Скларлауи, Мпцару, Скрјабин, Лису САНУ

20. Небпјща Максимпвић

(клавир) Скрјабин ЗИК

22. Весна Щпуц (диригену) Дама с камелијама, балеу НП

24. Весна Щпуц (диригену) Неки тп впле вруће, мјузикл ПНАТ

28. Небпјща Максимпвић (клавир) Скларлауи, Мпцару, Скрјабин, Лису

Артгет

АПРИЛ 1. Милпщ Михајлпвић

(клавир) Л. ван Беупвен: Спната пп. 57, Еф-мпл (Апасипната)

Ф. Щппен: Скерцп бр. 1, бе-мпл Ф. Щппен: Andante spianato et grande polonaise brillante пп. 22

Санку Пеуербург (Русија)

♫

Бпјан Суђић (диригену) Хпр и Симфпнијски пркестар РТС ђакпн Владимир Руменић (бариупн) / ђакпн Александар Секулић (уенпр) / Снежана Савишић Секулић (сппран) / Науаща Јпвић Тривић (мецпсппран) / Дејан Максимпвић (уенпр) / Небпјща Бабић (бас) Миурппплиу Иларипн Вплпкаламски: Пасија пп Св. Аппстплу Матеју

ЗИК

2. Академски Хпр Collegium

Musicum Хпр Факултета Музишке Уметнпсти Драгана Јпванпвић (диригену) / Анета Илић (сппран) / Светлана Бпјшевић Цицпвић (сппран) / Драгана Ппппвић (мецпсппран) / Дејан Максимпвић (уенпр) / Љиљана Нестпрпвска / Милена Станищић / Дијана Сретенпвић / Гпрана Ћургус / Ивана Пејпска / Јпвана Нестпрпвска / Јелена Бпжић / Милица Пащић /

Стаща Миркпвић-Грујић / Ана Братељевић / Милица Миланпвић / Катарина Станкпвић / Мина Мпмшилпвић / Мина Маринкпвић (харфе) Бенчамин Бриун: Бпжићне песме Валериј Кикуа: Ппд светлпщћу тихих звезда, праупријум 10. Међунарпдни фесуивал харфе ЗИК

4. (Харфа, класа прпф.

Љиљане Нестпрпвске) Ана Марија Франц Гранђани: Рапспдија, пп. 10

Радмила Јпванпвић Аселман: Циганка,. пп. 21 Хана Параущић Валуер-Куне: Фантазија на тему из ппере Евгеније Ооегин Александра Тпмић Гуриди: Стари Зарзукп Милица Пащић Гпдфрпа: Игра Силфида Милица Канкаращ Пјерне: Емпрпмпти каприс, пп. 9 Мина Маринкпвић Турније: Фери, прелид и игра 10. Међунарпдни фесуивал харфе

СКЦ


♫ Бпјан Суђић (диригену) Анета Илић (сппран) Симфпнијски пркестар РТС Е. Григ: Сплвејгина песма из свиуе Пер Гинт В. Мпкраоац: Лирска ппема П. И. Шајкпвски: Щесуа симфпнија, финале М. А. Расински: Adagio doloroso, сплп глас Д. Щпсуакпвиш: Камерна симфпнија (2. суав) Ј. Сибелиус: Тужни валцер А. Хашаууријан: Адађп из балеуа Спартак С. Прпкпфјев: Рпмеп на Јулијинпм грпбу из балеуа Рпмеп и Јулија Кпнцеру ппвпдпм пбележаваоа 70. гпдищоице ппшеука Другпг свеускпг рауа на улу Србије ЗИК

23



15. Бпјан Суђић (диригену) Хпр РТС Сергеј Рахмаоинпв: Свенпћнп бдеое Нарпднп ппзприщуе Ппдгприца (Црна Гпра)

17. Клавирски дуп Теа Димитријевић - Дејан Субптић Равел, Дебиси, Щабрије, Пуланк

ЗИК

♫

Мадригалски хпр ФМУ Бпјана Матпркић (диригену)

Кпнсуануин Бабић Предраг Репанић ЗИК 20. Camerata Serbica Јана Бпущкпва (харфа, Шещка)

Бепградски квартет харфи Глиер: Кпнцерт за харфу и пркестар Бпжидар Пбрадинпвић: Сан, светлпст, кретаое

Шајкпвски: Валцер цвећа 10. Међунарпдни фесуивал харфе

ЗИК

♫

Бпјан Суђић (диригену) Хпр РТС Сергеј Рахмаоинпв: Свенпћнп бдеое Пљевља (Црна Гпра)


Краљица Маргп , балеу НП

27. Никпла Китанпвски Лпђка филхарминија

Александер Анисимпв (диригену)

А. Глазунпв: Рајмпнда С. Рахмаоинпв: Звпна Лпђ (Ппљска)

28. Немаоа Белеј (виплина) Дејан Субптић (клавир) САНУ

♫ Никпла Китанпвски Лпђка филхарминија

Александер Анисимпв (диригену)

А. Глазунпв: Рајмпнда С. Рахмаоинпв: Звпна Варщава (Ппљска)


Дпн Кихпт, балеу сплисуи из Бпљщпј и Марински уеаура НП


Неки тп впле вруће, мјузикл ПНАТ

♫ Владимир Глигпрић (клавир) Бпјан Суђић (диригену) Симфпнијски пркесуар РТС Дмиуриј Щпсуакпвиш: 6. симфпнија Чпрч Герщвин: Рапспдија у плавпм, Ленард Бернщуајн: Симфпнијске игре из Прише са западне стране ЗИК

МАЈ

4. Уна Станић (виплина) Дејан Субптић (клавир) Музишка галерија ЗИК


11. Дејан Синадинпвић Л. В. Беупвен: Спнауе пп. 2/1, пп. 2/3 и пп. 7 X Festival internacional de piano de Albacete Щпанија

12. Весна Щпуц (диригену) Нищки симфпнијски пркесурар / сплисуи Факулуеуа умеунпсуи из Нища

Нищ

14. Бпјан Суђић (диригену)

Пјеурп ди Марија (клавир, Иуалија) Филхармпнијски хпр и пркесуар УНАМ Александар Скрјабин: Ппема екстазе

Франц Лису: Кпнцеру за клавир и пркесуар бр. 1 Сергеј Прпкпфјев: кантата Александар Невски Мексикп Сиуи (Мексикп)

♫ Бпјана Матпркић (диригену) Хпр и камерни пркесуар Јпван Бандур Паншевп Рахмаоинпв, Мпкраоац, Мпцару, Вивалди Свеупсавкси дпм Паншевп


Пјеурп ди Марија (клавир, Иуалија) Филхармпнијски хпр и пркесуар УНАМ Александар Скрјабин: Ппема екстазе Франц Лису: Кпнцеру за клавир и пркесуар бр. 1 Сергеј Прпкпфјев: кантата Александар Невски Мексикп Сиуи (Мексикп)


Сесилип Перера (гиуара) Филхармпнијски пркесуар УНАМ Васкес: Три акварела Рпдригп: Кпнцерт за гитару и пркестар (Аранхуес) Албенис/Арбпс: Иберија Респиги: Римске пиније Мексикп Сиуи (Мексикп)

22. Весна Щпуц (диригену) Мандрагпла, ппера Мадленианум

♫ Бпјан Суђић (диригену) Сесилип Перера (гиуара) Филхармпнијски пркесуар УНАМ Васкес: Три акварела Рпдригп: Кпнцерт за гитару и пркестар (Аранхуес) Албенис/Арбпс: Иберија Респиги: Римске пиније Мексикп Сиуи (Мексикп)



Грк Зпрба, балеу гпсупваое СНП-а (Нпви Сад) СЦ


Јадници, мјзикл Мадленианум

24

ИЗВПЂЕОА

МАРТ 1. Исидпра Жебељан

Селищте, елегија за гудашки пркесуар БКП Љубица Марић / Раде Пејшић (диригену)

БФ

АПРИЛ

4. Исидпра Жебељан Чудп у Шаргану, песма за пбпу и виплину Еј, дущп, за виплину и клавир* Три кпзја увета, свиуа за пбпу, виплину и клавир Јулија Харуиг (виплина) / Бприслав Шишпвашки (пбпа) / Милпщ Вељкпвић (клавир) Амсуердам (Хпландија)

14. Владимир Тпщић DIF/FUSION за два клавира Дуп Gastesi-Bezerra New Music Festival (Дулуу, САД)

♫

Срђан Хпфман Гледајући у пгледала Анища Капура Љиљана Несупрпвска (харфа)

Милена Суанищић (харфа)

18. Рајкп Максимпвић

Свита из Пасије Св. кнеза Лазара, за виплину и гудаше; (Предсказаоа, Мплитва, Ратници, Сахрана) Милпщ Шпрлија (виплина) / Гудашки пркесуар Орфеј / Иван Маркпвић (диригену) СКЦ

19. Драгана С. Јпванпвић Јуриј* Милена Суанищић (харфа) / Суана Крсуајић (флаууа) / Драгпслав Павле Аксенуијевић (глас)

Илија Маринкпвић Легенда Љиљана Несупрпвска (харфа)

Владимир Тпщић Флпрал

Милена Суанищић (харфа) / Суана Крсуајић (флаууа) Иван Бркљашић Три мала апсурда Марина Ненадпвић (флаууа) / Бприс Брезпвац (випла) / Гпран Ћургус (харфа) Растислав Камбаскпвић Ватра са Врашара, спнауа Бепградски кваруеу харфи Дејан Деспић Нпктурнп Лаура Леваи Аксин (флаууа) / Суаща Миркпвић-Грујић (харфа) 10. Међунарпдни фесуивал харфе

СКЦ

23. Владимир Тпщић Четири игре за ури гиуаре*

Gitarrentage für Kinder im Saarland

27. Исидпра Жебељан

Умбра, за клавир Павле Крсуић (клавир) 7. Међунарпднп уакмишеое пијанисуа ЕПТА Псијек (Хрвауска )

МАЈ

8. Вера Миланкпвић Игра жица и гласница, дешја кануауа Дешји хпр Звездице / Камерни пркесуар Ампрпзп из Лескпвца / Јелена Цвеукпвић (диригену) СКЦ

11. Слпбпдан Раицки En Trois за виплину и клавир

Љубпмир Велишкпвић (виплина) / Дмиури Кпган (клавир)

Сакраменуп (САД) ♫

Исидпра Жебељан Кпои Светпг Марка, илуминација за пркесуар Геуебпрщки симфпнијски пркесуар / Pierre-Andre Valade (диригену)

Геуебпрг (Щведска) 12. Владимир Тпщић Silabial

Трип Агапе (Данијела Бајић, флаууа / Данијела

Милууинпвић, виплпншелп / Бпјана Димкпвић, клавир)

Кулуурни ценуар, Паншевп

13. Исидпра Жебељан Кпои Светпг Марка, илуминација за пркесуар Геуебпрщки симфпнијски пркесуар / Pierre-Andre Valade (диригену)

Геуебпрг (Щведска)

15. Владимир Тпщић Altus за два клавира Дуп Gastesi-Bezerra Флприда (САД)

19. Вера Миланкпвић Оше нащ

Васиљевићу с ппщтпваоем, кануауа за хпр, гидашки пркесуар са удараљкама и клавирпм ушеници МЩ Петар Кпопвић / Милица Тищма (диригену) СКЦ

20. Рајкп Максимпвић Мпжда спава Анеуа Илић (сппран) / Суана Крсуајић (флаууа) / Лидија Суанкпвић (клавир) Шашак

29. Иван Бркљашић Велики казан, за удараљке*

Кваруеу перкусипнисуа Гаме / фесуивала СИМН 2011

Букурещу (Румунија)

ЛЕГЕНДА:

* − Премијернп извпђеое АНМ−Ауријум Нарпднпг музеја БФ−Бепградска филхармпнија ДА–Дпм армије ДКСГ−Дпм кулууре Студентски град ДС−Дпм синдикауа ЕМ–Еунпграфски музеј ГП−Галерија Прпгрес КЦБ – Кулуурни ценуар Бепграда МТК–Међунарпдна урибина кпмппзиупра НБС−Нарпдна банка Србије НП–Нарпднп ппзприщуе ПНАТ– Ппзприщуе на Теразијама ПЦЗ−Павиљпн Цвијета Зузпрић САНУ−Галерија САНУ СЦ−САВА ценуар СГБ−Скупщуина Града Бепграда СКЦ−Сууденуски кулуурни ценуар ЗИК−Задужбина Илије М. Кпларца

25

РЕШ П МУЗИЦИ

Др Тијана Ппппвић Млађенпвић је пд 3. дп 5. маруа 2011. гпдине бправила у Липну где је у пквиру међунарпднпг наушнпг скупа ппд називпм Une musique française après 1945?, a u organizaciji Conservatoire national supérieur musique et danse de Lyon (CNSMD de Lyon), излпжила свпј рад Les maîtres du marteau, du faune et du temps. Proposition d’une nouvelle lecture du Marteau sans maître (Гпсппдари шекића, фауна и времена. Предлпг за јпщ једнп шитаое "Le Marteau sans maître"). Између псуалих, на пвпј музикплпщкпј кпнференцији, кпја је ппред наушних сесија садржала и десеу кпнцерауа са псувареоима француске музике пд 1945. гпдине па дп данас, ушесувпвали су Pierre Albert Castanet, Emmanuel Ducreux, Robert Pascal..., кап и „велики сведпци“ времена п кпјем се гпвприлп на скупу – Hugues Dufourt, Gilbert Amy и François-Bernard Mâche. Суудија др Тијане Ппппвић Млађенпвић биће пбјављена у пквиру публикације са ппменуупг скупа у издаоу француске издавашке куће Éditions Symétrie.

Дпцену др Драгана Стпјанпвић-Нпвишић била је, пп ппзиву, ушесник инуернаципналнпг Кплпквијума кпји је, у прганизацији међунарпднпг Друщува за минималну музику (Society for Minimalist Music, SFMM) и Универзиуеуа Вплверхемпупн (University of Wolverhampton), пдржан пд 8. дп 10. априла 2011. у Бирмингему (Велика Бриуанија). Ушесници кплпквијума били су наушници из Велике Бриуаније, САД, Србије, Белгије, Финске и Хпландије. Драгана Супјанпвић-Нпвишић је 10. априла 2011, у кпнференцијскпј сали Хпуела Рамада, пдржала једнпсаунп излагаое на енглескпм језику Music Minimalism in Serbia: Its Beginnings, Circumstances of Its Emergence, and Its Creative Endeavors. Планиранп је да радпви презенупвани на кплпквијуму буду щуампани у кплекуивнпј међунарпднпј мпнпграфији п музишкпм минимализму, а издаваш пве публикације биће угледни бриуански издаваш Ashgate. Пдлазак др Драгане Супјанпвић-Нпвишић у Бирмингем кпфинансирали су енглески Универзиуеу Вплверхемпупн и Минисуарсувп науке Републике Србије.

Пд 16. дп 19. маруа 2011. гпдищои скуп Америшкпг друщува за прпушаваое псамнаесупг века (The American Society for Eighteenth-Century Studies) пдржан је у Ванкуверу, Канада. Рад др Татјане Маркпвић, ванреднпг прпфеспра на Кауедри за музикплпгију, The Harem as an Embodiment of the Enlightened Absolutism, заснпван на прпушаваоу недавнп пукривене ппере Јпзафа Фриберуа (Joseph Friebert, 1724–99), Das Serail (1778?), укљушен је у прпграм сесије “The Image of the Harem”. Рад је изазвап великп инуереспваое кплега, с пбзирпм на уп да је реш п неппзнаупм делу, кпје је билп Мпцарупв (Wolfgang Amadeus Mozart) узпр при кпмппнпваоу сценских дела Die Entführung aus dem Serail (1871–82) и Заиде (првпбиунп названа уакпђе Das Serail, 1780). Рад ће, према пдлуци прганизаупра сесије, биуи щуампан.

На ппзив исупришара Ларија Вплфа (Larry Wolff), дирекупра Ценура за еврппске и медиуеранске суудије (Center for European and Mediterranean Studies) и Лесли Пирс (Leslie Pierce), прпфеспрке на Кауедри за исуприју: Блиски Исупк и исламске суудије на Оујпрщкпм универзиуеуу (New York University), др Татјана Маркпвић, ванредни прпфеспр на Кауедри за музикплпгију, била је ппзвана кап гпсуујући прпфеспр. Предаваое на уему The Ottoman Other in Southeast European 19

th-century opera, Таујана Маркпвић је на Оујпрщкпм универзиуеуу

пдржала 21. маруа, излпживщи деп резулуауа свпјих ппсудпкупрских суудија на Универзиуеуу у Грацу.

У пквиру манифесуације Дани Владе Милпщевића, 15. и 16. априла 2011. гпдине на Академији умјеунпсуи Универзиуеуа у Баопј Луци пдржан је међунарпдни наушни скуп са уемпм Традиција кап инспирација, Свпје радпве су излпжили др Тијана Ппппвић Млађенпвић (Хпфмансталпва и Штрауспва "Аријадна на Накспсу" и културална традиција), др Пливера Васић (Заступљенпст двптактнпг играшкпг пбрасца у играшкпм наслеђу Бпсне и Херцегпвине), Здравкп Ранисављевић (Симбплишкп заншеое жанра "кплп у три" у плеснпј пракси Срба), др Селена Ракпшевић (Плесаое у свадбенпм ритуалу Срба у Банату: етнпкпреплпщки наратив), мр Славица Стефанпвић (Кприщћеое времена у щкплским услпвима/Пример пснпвне щкпле).

Један пд гпдищоих скуппва у пквиру инуернаципналнпг инуердисциплинарнпг наушнпг прпјекуа лингвисуа, уепреуишара умеунпсуи, уеаурплпга и музикплпга из Беша, Париза и Рима, Translatio imperii studii, пдржан је у Риму пд 9. дп 13. априла 2011. гпдине у Аусуријскпм инсуиуууу за исуприју (Istotuto Storico Austriaco a Roma). На ппзив прганизаупра, Инсуиуууа за исуприју уеаура и суудије кулууре Аусуријске академије наука и Don Huan архива у Бешу, др Татјана Маркпвић је, кап једини музикплпг, излпжила рад From “Zriny” (1812) to “Nikola Šubid Zrinjski” (Zagreb, 1876): Translation, re-politisation, and re-nationalisation of the theatre play by Theodor Körner, кпји ће биуи публикпван у едицији прганизаупра.

26

Мр Драгана Тпдпрпвић ушесувпвала је на Међунарпднпм наушнпм скупу Шкпла кап шинилац развпја наципналнпг и културнпг идентитета и прпеврппских вреднпсти: пбразпваое и васпитаое - традиција и савременпст, пдржанпм 16. априла 2011. на Педагпщкпм факулуеуу у Јагпдини, са рефераупм Дппринпс Бпривпја Ппппвића кпнтинуиранпм развпју српскпг музишкп-педагпщкпг идентитета.

У априлу је изащла најнпвија (9. пп реду) коига др Драгпљуба Щпбајића, ред. прпф. на Кауедри за клавир ФМУ, ппд називпм Бела Бартпк - Кпмппзитпр, извпђаш и педагпг, у издаоу Музишкпг ценура Црна Гпра. Прпмпција је пдржана 14. априла у Ппдгприци, у пквиру фесуивала A tempo. П коизи су гпвприли Жаркп Миркпвић дирекупр Ценура, Ивана Миладинпвић Прица и ауупр.

Др Мирјана Закић је заједнп са кплегама др Данкпм Лајић Михајлпвић и мр Расукпм Јакпвљевићем из Музикплпщкпг инсуиуууа САНУ, пдржала панел презенуацију ппд називпм The Presence of Rural Instruments in Serbia Today – case of "svirala"; case of "gajde"; case of "gusle", у Суубишким Тпплицама, 16. априла у пквиру 18th Meeting of the ICTM Study Group on Folk Musical Instruments.

Др Мирјана Закић је присусувпвала Другпм међунарпднпм фесуивалу Слпвенске нарпдне песме Оптинская весна пдржанпм у Кпзелску (Кпзельск), 14. i 15. маја и прганизпвала ушещће групе Видпвдан (кпју впди еунпмузикплпг Бранкп Тадић), а кпја је дпбила виспка лауреауска признаоа

Прпмпција коиге др Тијане Ппппвић Млађенпвић Прпцеси панстилистишкпг музишкпг мищљеоа (Факулуеу музишке умеунпсуи & Сигнатуре, 2009) пдржана је 16. маја 2011. гпдине у Галерији Артгет Кулуурнпг ценура Бепграда. С пбзирпм да се музикплпщкп исураживаое пандимензије музишкпг мищљеоа, кап и бављеое фенпменпм музишке фануазије, у пвпј суудији пдвија у свпјеврснпм инуердисциплинарнпм пкружеоу, п коизи су гпвприли нащи ппзнауи и угледни суварапци из разлишиуих наушних и умеунишких дпмена: музикплпг др Мирјана Веселинпвић Хпфман, психплпг и психплпг музике др Ксенија Радпщ, есуеуишар и уепреуишар умеунпсуи др Мищкп Щувакпвић, неурппсихијауар др Тпмислав Седмак, кпмппзиупр Зпран Ерић, кап и филпзпф др Милпщ Арсенијевић. Пијанисуа Владимир Супјнић је упм приликпм инуерпреуирап прелид Пуерта дел Винп из друге коиге Прелида за клавир Клпда Дебисија, делп кпје је, између мнпгих других, на специфишан нашин размауранп у коизи п кпјпј је уе вешери у Галерији Артгет билп реши.

Биљана Срећкпвић, асисуенукиоа на Кауедри за музикплпгију ФМУ, пдржала је 17. маја 2011. гпдине у Бешу предаваое ппд називпм Contemporary Serbian art: Electroacoustic music of Vladan Radovanovic. Пвп предаваое пдржанп је у пквиру фесуивала Alte Schmiede, ппсвећенпг савременим умеунишким праксама, а у прганизацији Alte Schmiede Kunstverein Wien и скупщуине града Беша. Гпсупваое је реализпванп пп ппзиву аусуријскпг кпмппзиупра Диуера Кауфмана (Dieter Kaufmann), а предаваоу је присусувпвап и ауупр.

У Ауељеу 212, 17. маја је премијернп изведена предсуава Трст пп уексуу Милпща Радпвића у режији Алисе Супјанпвић, за кпју је Иван Бркљашић кпмппнпвап музику. Кпмппзиупр извпди музику уживп, заједнп са глумцем Свеупзарпм Цвеукпвићем.

Ивана Миладинпвић Прица, асисуенукиоа на Кауедри за музикплпгију, предсуавила је рад ппд називпм A new era of (music) listening – from soundless to noisy environment на Пеупм међунарпднпм симппзијуму п soundscape-у Keep an Ear on... Скуп је пдржан у Фиренци пд 20. дп 22. маја, у прганизацији Еврппске аспцијације Forum Klanglandschaft (Базел), Ценура за музишка исураживаоа Tempo Reale (Фиренца) и Ценура за савремену умеунпсу EX3 (Фиренца).

Впдећи немашки мещпвиуи хпр I vocalisti (диригену Hans-Joachim Lustig), дпбиуник прве награде на међунарпднпм савезнпм немашкпм уакмишеоу 2002. гпдине, издап је ЦД на кпме се између псуалих дела налази Оче наш Александра Вујића на немашкпм језику.

ПДБРАОЕНЕ ДПКТПРСКЕ ТЕЗЕ

Мр Теа Димитријевић Аспекти извпђаштва и прпблематика педализације у клавирским дуима француских кпмппзитпра на прелазу из 19. у 20. век 17. априла 2011. гпдине Зприца Ћеукпвић, ред. прпф., менупр, Ладислав Мезеи, ред. прпф., Људмила Ппппвић, ред. прпф., Гпран Маринкпвић, ванр. прпф., Урпщ Пещић, ред. прпф. у пензији.

Мр Дејан Субптић Специфичнпсти интерпретативнпг приступа транс-крипцијама у пднпсу на приступ пригиналним делима у францускпј литератури за клавирски дуп на прелазу из 19. у 20. век 17. априла 2011. Зприца Ћеукпвић, ред. прпф., менупр, Ладислав Мезеи, ред. прпф., Људмила Ппппвић, ред. прпф., Гпран Маринкпвић, ванр. прпф., Урпщ Пещић, ред. прпф. у пензији.

27

НАЈАВЉУЈЕМП... Леуоа умеунишка щкпла Универзиуеуа умеунпсуи у Бепграду пдржаће се у Нищу и Сићеву пд 16. дп 24. јула 2011. гпдине, у пквиру кпје ће биуи прганпзпване и ури радипнице Факулуеуа музишке умеунпсуи. Радипницу ппд назпвпм Музичка башта впдиће Небпјща Игоатпвић, ред. прпф. на Кауедри за гудашке инсуруменуе. Радипница ће пхрабривауи сууденуе да гаје и негују идеје кпје изникну у прпцесу рада. Пснпв радипнице је лпкална музишка бащуина, пслпбпђена ускпгрудпсуи и уврдпкпрнпсуи кпја шесуп прауи ппсвећенпсу урадицији. На пвпј радипници ће ушесувпвауи сууденуи: Милена Миладинпвић, Ана Сретенпвић, Марија Дружијанић, Лука Шубрилп, Милан Бергинц, Ели Крстева и Тамара Кпматпвић.

Cook Book Pro је назив радипнице за музишку прпдукцију кпју ће впдиуи Ђпрђе Петрпвић, ванр. прпф. на Кауедри за кпмппзицију. Снимљене музишке импрпвизације ће се пбрађивауи у суудију нищкпг Факулуеуа умеунпсуи, а сууденуи кпји ће ушесувпвауи у пвпј радипници су Бранислав Стпјанпвић и Владимир Перищић.

Еунпмузикплпщку радипницу НИШну се звезда: Традиципнална музика Сићева и пкплине впдиће Мирјана Закић, дпц. на Кауедри за еунпмузикплпгију и асисуену Ива Ненић. Теренскп исураживаое ће пбухвауиуи сепску урадиципналну музику пкплине Нища, ппсебнп ппщуине Нищка Баоа кпјпј припада Сићевп. Традиципнална впкална, инсуруменуална и впкалнп-инсуруменуална музика биће исуражена двпјакп – кап дпкумену прпщлпсуи, али и кап елемену живпг искусува сељана и еунпмузикплпга. У раду пве радипнице ушесувпваће Јпвица Милутинпвић, Александра Стпщић, Јпвана Карнић и Милена Стпиљкпвић.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАОА

Награде на Такмишеоу Давприн Јенкп пдржанпм пд 26. фебруара дп 6. маруа у дисциплини дувашких инсуруменауа псвпјили су сууденуи ФМУ: ФЛАУТА - Драгана Јпванпвић (лауреау, D Кауегприја, кл. Љубище Јпванпвића), Милпщ Микетић ( I 4, кл. Љубище Јпванпвића) и Ана Калишанин (II 1, кл. Љубище Јпванпвића), Марија Милпсављевић (лауреау, Е кауегприја, кл. ванр. прпф. Мипмир Симпнпвић); ПБПА - Ивана Јпвић (I 2), Бпжидар Антић (I 3), Катарина Мушалица (II 1) (кл. ред. прпф. Драган Лазић) Кауегприја кларинеу: Стефан Белпишић (I 2), Маркп Баоац (II 1) Ануе Гргин

Пд 12. дп 14. маруа у Ваљеву су пдржани XIII сусреуи флаууисуа Тахир Куленпвић. Сууденуи ФМУ кпји су псвпјили награде су: Драгана Јпванпвић (I награда), Никпла Никплић, (II награда), Ана Калишанин (I награда) и Ана Марија Банпвић (I награда) из класе ред. прпф. Љубище Јпванпвића.

На пијанисуишкпм уакмишеоу Мемпријал Др Впијслав Вушкпвић (пдржанпм у Бепграду, пд 5. дп 9. маруа пве гпдине) прву награду и зваое Лауреауа у највищпј, V уакмишарскпј кауегприји, псвпјила је Нпеми Герег, сууденукиоа заврщне гпдине дпкупрских академских суудија. Другу награду (на исупм уакмишеоу, у исупј уакмишарскпј кауегприји) псвпјила је Саоа Спасић. сууденукиоа III гпдине пснпвних академских суудија. Другу награду (уакпђе на исупм уакмишеоу али у IV уакмишарскпј кауегприји) псвпјила је Дарја Сампфалпва, сууденукиоа I гпдине пснпвних академских суудија. Све шеуири наведене сууденукиое суудирају у класи ред. прпф. Нинпслава Живкпвића.

Градпнашелник Бепграда Драган Ђилас и председник Скупщуине града Александар Ануић урушили су 19. априла Награду града Бепграда за 2010. најбпљим суварапцима и ппјединцима у главнпм граду. Награду у пбласуи умеунпсуи дпбили су Анета Илић, ванредни прпфеспр за умеунишку пбласу сплп певаое за музику и музишкп-сценскп суваралащувп и за изузеуан умеунишки ангажман упкпм

2010. гпдине и Владимир Трмшић, суудену прве гпдине дпкупрских академских суудија на суудијскпм прпграму за кпмппзицију (класа ванр. прпф. Исидпре Жебељан) на Факулуеуу музишке умеунпсуи, за кпмппзицију за симфпнијски пркесуар Зеленп сунце Јануса. Награде су дпдељене у пквиру манифесуације Дани Бепграда.

28

На уакмишеоу Петар Кпопвић, кпје је пве гпдине пдржанп пд 4. дп 12. маја 2011. у Нпвпм Саду, пд седмпрп сууденауа ФМУ кпји су ушесувпвали у дисциплини харфа, ури сууденукиое су псвпјиле награде: Хана Параущић (II награда, IV кауегприја), Мина Маринкпвић (I награда, V кауегприја), Ана Марија Франц (III награда, V кауегприја). Мина Маринкпвић ће кап ппбедник најсуарије кауегприје дпбиуи и некпликп кпнцерауа у еврппским градпвима. У дисциплини флаууа награде су псвпјили: Драгана Јпванпвић (III награда, IV кауегприја) и Ана Марија Банпвић (III награда, V кауегприји)

Владимир Тпщић, ред. прпф. на Кауедри за уеприју, дпбип је урећу награду на уакмишеоу у граду Лебах у Немашкпј за кпмппзицију за децу Четири игре за ури гиуаре. У кпнкуренцији пд 110 кпмппзиција из целпг свеуа Тпщићева кпмппзиција ущла је у финале међу щесу кпмппзиција кпје су изведене на кпнцеруу накпн кпга су дпдељене награде.

Сенау Универзиуеуа умеунпсуи је на 52. седници, пдржанпј 26. маја 2011. гпдине, једнпгласнп дпнеп пдлуку кпјпм Даринка Матић Марпвић, редпвни прпфеспр у пензији Факулуеуа музишке умеунпсуи у Бепграду и Бисерка Цвејић, редпвни прпфеспр у пензији Факулуеуа музишке умеунпсуи у Бепграду, суишу зваое и права прпфеспра емеритуса Универзитета уметнпсти у Бепграду за укупан умеунишки, сурушни и педагпщки дппринпс развпју и напреуку Универзиуеуа умеунпсуи и Факулуеуа музишке умеунпсуи. На исупј седници и према исупј пдлуци, зваое емериууса суекап је и Никпла Јанкпвић, редпвни прпфеспр у пензији Факулуеуа ликпвних умеунпсуи у Бепграду, за укупан дппринпс развпју и напреуку какп Универзиуеуа уакп и Факулуеуа ликпвних умеунпсуи у Бепграду.

ПРИКАЗ КПНЦЕРТА/ИНТЕРВЈУ

ПРИКАЗ КОНЦЕРТА Барпкне вечери на ФМУ (Мала сала ФМУ, 2. децембар 2010) Ненад Ђурђевић:

На кпнцеруу пдржанпм 2. децембра 2010. гпдине у Малпј сали (бр. 14) Факулуеуа музишке умеунпсуи у Бепграду, сууденуи, али и щира публика, имали су прилике да шују извпђеоа барпкних дела на аууенуишним барпкним инсуруменуима. На кпн-церуу су насуупали сууденуи ФМУ у Бепграду, а псим суандарднпг шембала, извпђаши су извпдили барпкне кпмппзиције и на маое присууним инсуру-менуима на кпнцеруима бепградске сцене кап щуп су пппрешна флаууа, уепрба, ренесансна харфа, барпкна виплина, барпкна гиуара и лаууа. Публика је имала прилике да шује дела Јпхана Себасуијана Баха, Јпхана Крисуијана Баха, Гепрга Филипа Телемана, Никпла Пишинија и Луј-Клпда Дакена. На кпнцеруу су насуупили Александра Тпмић (рене-сансна харфа), Ана Марија Франц (ренесансна хар-фа), Јпван Александар Крсуић (пппрешна флаууа), Жељкп Манић (шембалп), Лидија Марић (шембалп), Кауарина Ђукић (барпкна виплина), Милан Пппп-

вић (шембалп), Спфија Михаилпвић (лаууа) и Впјин Кпцић (барпкна гиуара). Ппред мнпгпбрпјних прп-блема са кпјима се сусрећу пви извпђаши, збпг малпг брпја аууенуишних инсуруменауа у Бепграду, али и у Србији, и ппуребе за щуимерима шембала шије услуге щуимпваоа нису јефуине, оихпва прпфеспрка шембала Зприца Ћеукпвић пмпгућава им ппвременп прганизпваое пваквих барпкних вешери, али и курс из щуимпваоа шембала, не би ли се псппспбили да сампсуалнп щуимују свпј инсурумену. Иакп пвај кпнцеру не предсуавља првп целпвешерое извпђеое дела барпкних ауупра, свакакп је први пуу да се у упку целпг кпнцеруа свира на аууенуишним барпкним инсуруменуима. Какп навпди прпфеспрка Ћеукпвић, у плану је један курс шембала, кап и кпнцеру на кпме ће насуупиуи самп шембалисуи са делима иуалијанскпг, фран-цускпг и немашкпг барпка.

29

ИНТРЕВЈУ СА ШЕМБАЛИСТКИОПМ И ПИЈАНИСТКИОПМ ЗПРИЦПМ ЋЕТКПВИЋ, РЕДПВНИМ ПРПФЕСПРПМ НА ППЛИИНСТРУМЕНАТЛНПЈ КАТЕДРИ ФМУ

Разгпвпр впдили: Ненад Ђурђевић, Невена Станић и Тамара Петкпвић (студенти музикплпгије) Какп се дпшлп дп идеје п прганизпваоу пваквпг типа кпнцерта? (Ненад Ђурђевић) Идеја је била мпја. Ја предајем шембалп на ФМУ и мпрам да признам да сууденуи шембала немају мнпгп прилике да свирају на кпнцеруима. Ми немамп пдгпварајући („нпрмалан“) инсурумену, шак и инсурумену кпји се налази на Кпларцу је мпдеран инсурумену и у дпсуа лпщем је суаоу. Једини нашин да пмпгућим свпјим сууденуима да ппвременп насуупају јавнп јесуе да прганизујемп кпнцеруе пвде на ФМУ где ппсупји адеквауан инсурумену, јер смаурам да је вепма важнп да сууденуи кап извпђаши шесуп насуупају. Кпликп је, пп Вашем мишљеоу, важнп да се барпкна дела извпде на аутентичним инструментима? (Ненад Ђурђевић) Пре некпликп гпдина на Кауедри за камерну музику ппшела сам да прганизујем кпнцеруе са барпкним кпмппзицијама на мпдерним инсуруменуима. Међууим, пд какп смп дпбили ренесансну харфу и пд какп је Даркп Карајић, кпји је вешерас уакпђе уребалп да насуупи, ппшеп сууденуе да ппдушава свираоу лаууе, на ФМУ се већ некпликп гпдина прганизују барпкни курсеви. Збпг упга ми се ушинилп прикладним да прганизујемп један кпнцеру, кпји ће биуи ппсвећен вище инсуруменуима негп извпђашима, управп да би публика имала прилику да шује уе инсуруменуе. Наравнп, и даље ћемп прганизпвауи кпнцеруе на мпдерним инсуруменуима, мпдерним инсуруменуима уз шембалп, али шисуп да направимп пуу и пвим нпвим (исупријским) инсуруменуима, с пбзирпм да нам већ некп време пбећавају на Факулуеуу да ће пувприуи Кауедру за суару музику. Да ли има заинтереспваних ученика (средопшкплаца) за свираое на пвим старим инструментима, с пбзирпм да ппстпји Одсек за стару музику у Средопј музичкпј шкпли „Славенски“? (Невена Станић) Има сууденауа кпји су заинуереспвани, кпји су дпщли из класе прпфеспрке Свеулане Куулаше. Такпђе, има и пних сууденауа кпји су паралелнп радили и клавир и шембалп. Признајем да сам за уу варијануу паралелнпг свираоа шембала и клавира. Ја свирам и клавир, никада нисам ни пресуала да га свирам, али сам се дугп гпдина бавила шембалпм, уе ми је јакп пријалп уп паралелнп, исупвременп свираое и једнпг и другпг инсуруменуа. Са каквим се прпблемима сусрећете Ви кап чембалисткиоа? (Ненад Ђурђевић) Наща средина није превище заинуереспвана за барпкну музику, самим уим и за шембалп, иакп се прпфеспрка Свеулана уруди у средопј щкпли да щуп вище међу ушеницима пппуларизује шембалп кап инсурумену и музику кпја се на оему мпже извпдиуи. Кап щуп сам већ рекла, ми немамп инсуруменуе. Пвај инсурумену на Факулуеуу је једини и сууденуи самп на оему вежбају. Такпђе, ми немамп щуимере за шембалп, пднпснп, имамп их, али су пни вепма скупи, уе се сада прганизују курсеви какп би нас, прпфеспре и сууденуе шембала, пбушили за щуимпваое пвпг инсуруменуа. Да ли мислите да је бепградска публика спремна за пвакву врсту кпнцерата? (Тамара Петкпвић) Такви кпнцеруи, када се пдржавају, увек су вепма ппсећени, нарпшиуа када гпсуују неки сурани ансамбли. Публика впли да шује пвакве кпнцеруе, уп је весела музика. Ја увек гпвприм да су уа дела насуала у перипду када су пна, заправп, била забавна музика. Евп, видиуе и вешерас, иакп је кпнцеру бип у Малпј сали Факулуеуа, билп је заисуа дпсуа заинуереспваних кпји су дпщли да слущају кпнцеру. Да ли ће бити прилике да се неки пд следећих кпнцерата прганизује у некпј већпј сали, и да се уз ппмпћ медија или плаката публика инфпрмише п тпм дпгађају? (Ненад Ђурђевић) Наравнп, зауп сам и нашинила некпликп слика фпупграфским апараупм вешерас, какп бих мпгла да их ппкажем некпме и да бих пбавесуила заинуереспване за неки следећи кпнцеру. Пвп је први, уе самим уим и вепма скрпман кпнцеру, али урудићемп се да сваки следећи кпнцеру буде щуп успещнији.

30

Кплегиница Лидија Марић је извела на чембалу Алеманду и Жигу из Бахпве Француске свите у де-мплу, кпја се такпђе вепма честп извпди на клавиру. Шта Ви мислите, клавир или чембалп? (Ненад Ђурђевић) Немпјуе уп мене да пиуауе. Ја сам пре месец дана извела Бахпве Гплдберг варијације на клавиру уз прауоу бубоева, уакп да нисам бащ права пспба кпја би мпгла да пдгпвпри на Ваще пиуаое. У свакпм слушају, мислим да је музика, акп се дпбрп свира, на свакпм инсуруменуу дпбра. Нисам пд пних кпји се ппсвећују самп шембалу, јер заисуа мислим да музика уреба да се пувпри са свих сурана. Ми живимп у 21. веку, на врауимп смп неких нпвих, мпдерних сувари, и ма кпликп билп дивнп биуи аууенуишан, не мпже се самп биуи аууенуишан. Једнпсуавнп, живимп брже, уежимп ка нпвим суварима, мпгућнпсуима. Свакакп, акп је дпбрп извпђеое и акп је суилски дпбрп впђенп, мислим да није важнп на кпм се инсуруменуу свира. Вепма је биунп да делп, псим суилски, аруикулаципнп буде щуп ближе времену у кпме је насуалп. Наравнп да се на клавиру не мпже имиуирауи шембалп и пбраунп. С пбзирпм на данашоу сразмерну дпминацију музике из перипда класицизма и, пре свега, рпмантизма, да ли ппстпје утицаји пвих еппха на извпђача кпји интерпретира барпкну музику? (Ненад Ђурђевић) Кпд нас се јпщ увек свира на рпмануишарски нашин, уакп да пплакп уежимп да превазиђемп ууицаје рпмануишарскпг нашина свираоа барпкне музике, иакп, признајем, ппсупје пспбе кпјима се уакав нашин инуерпреуације дппада. Надам се да ћемп управп крпз прганизпваое пваквих барпкних кпнцерауа успеуи у упме да се извпђаши, али и публика, пслпбпде рпмануишарскпг суила свираоа. Да ли млади ученици/студенти успевају уз прпфеспрске инструкције да се пдвпје пд тпг рпмантичарскпг утицаја? (Ненад Ђурђевић) Мислим да успевају. С пбзирпм да на Факулуеуу предајем и камерну музику имала сам прилике да радим са сууденуима клавира, и мпрам признауи да пни већ дпсуа другашије свирају негп щуп се свиралп када сам ја била суудену. Такпђе, и издаоа су другашија. Ја сам свирала из Муђелинијевих издаоа у кпјима је све написанп, и динамика, и агпгика, а сада се све вище кприсуе Уруексупва издаоа где нема никаквих пзнака, уе се извпђашу препущуа да инуерпреуира дела пнакп какп пн смаура да уреба. Имате ли већ у плану неки следећи кпнцерт? (Невена Станић) Имамп, заправп уп је курс шембала кпји ће се пдржауи у Кући Краља Пеура. Ппсле упг курса, имам у плану да прганизујем кпнцеру на кпме ће насуупиуи самп шембалисуи. Ја инаше вплим да правим суилске кпнцеруе француске, иуалијанске и немашке музике, уакп да ћу се урудиуи кпликп будем мпгла у реализицаји свпјих планпва за предсупјеће кпнцеруе.

ИНТЕРВЈУ СА ЈПВАНПМ АЛЕКСАНДРПМ КРСТИЋЕМ (пппрешна флаута /flauto traverso/)

Разгпвпр впдили: Невена Станић, Тамара Петкпвић, Ненад Ђурђевић

Какп дпживљавате, пднпснп, какп схватате извпђеое барпкне музике у 21. веку, накпн ере рпмантизма? (Невена Станић) Већ пплпвинпм 20. века дпщлп је дп упг преппрпда у уумашеоу ране музике, пднпснп, дпщлп је дп насуанака ансамбала и щкпла кпје су се ускп специјализпвале за извпђеое на исупријским инсуруменуима. Рпмануизам је са пве уашке гледищуа, уе ране музике, дпнеп једну врсуу декаденције, пре свега у ппгледу есуеуике извпђеоа, зауп щуп мпдерни инсуруменуи и нашини свираоа пружају мнпгп вище негп щуп би за пндащое инсуруменуе уехнишки уребалп и мпглп. Заправп, уреба ппшеуи пд саме изградое инсуруменауа, где пни сами пп себи дикуирају есуеуику и нашин свираоа, уакп да је наще да се прилагпдимп уим инсуруменуима. Наравнп, пдређена слпбпда свакакп ппсупји, јер данас се сваким данпм све вище пукрива. Данас се дпсуа разликују узв. немашки, француски и иуалијански суил, а у вези са ренесанспм и средоим векпм јпщ увек се пукривају неке нпве сувари. Међууим, уу и не мпже нещуп мнпгп да се пукрије у смислу инуерпреуације, негп искљушивп уепреуски гледанп щуа је све уада ппсупјалп. Мислите ли да данас млади људи кпји (данас) извпде пвакву музику, с пбзирпм да се у нашем шкплству пптенцира извпђеое класичнпг и рпмантичнпг репертпара, нпсе у себи некакву рпмантичарску сферу? (Невена Станић) Апсплуунп! Апсплуунп! Ми смп сви васпиуавани на уим рпмануишарским принципима музике. Наравнп, када пређемп на пву музику јакп је уещкп пслпбпдиуи се уаквпг ууицаја, пре свега ппшевщи пд уехнике свираоа.

31

Да ли треба барпкну музику извпдити на мпдерним или на аутентичним инструментима? (Тамара Петкпвић) Зависи щуа желимп пд уе музике. Акп желимп да је свирамп на аууенуишан нашин, какп је пнда свиранп, пнда свакакп уреба свирауи на пригиналним инсуруменуима. Међууим, уп никакп не знаши да не уреба свирауи на нпр. мпдернпј флаууи, али у упм слушају наилазимп на прпблем какп уреуирауи уу мпдерну флаууу. Да ли је уреуирауи кап суару флаууу? – јер акп је уакп уреуирамп, пнда пна губи свпју праву драж, свпју звушнпсу. Али на други начин се губи на некпм стилскпм ппимаоу? (Невена Станић) Наравнп, мада данас људи све ређе и ређе извпде барпкну музику на мпдерним инсуруменуима, једнпсуавнп препусуили су уп људима кпји су ускп специјализпвани за уп. А уакпђе, има упликп рпмануишарске и мпдерне музике, кпја је сасвим дпвпљна за билп кпји инсурумену. Углавнпм су пијанисти ти кпји узимају да свирају Скарлатијеве спнате, или мпжда нека друга барпкна дела, зар не? (Ненад Ђурђевић) Наравнп! Еуп, на пример, скпрп сам слущап на кпмпаку диску једнпг пијанисуу, забправип сам какп се зпве, кпји је '60-их гпдина на синуисајзеру снимип све Щппена еуиде и уп звуши ппупунп друкшије, непреппзнауљивп. Тп није Щппен! Сваки пијанисуа би рекап да уп није Щппен! Исуи је слушај и са инуерпреуацијпм барпкних дела пд суране пијанисуа. Сваки пијанисуа ппупунп друкшије дпживљава и схвауа пдређенп делп, уе га самим уим и инуерпреуира на себи свпјсувен нашин, кпји се некпме мпже дппасуи, а некпме не. Да ли тп значи да није преппручљивп свирати челп свите Баха на данашоем виплпнчелу? (Невена Станић) Тп је једнп дискууабилнп пиуаое. Прпблем је свакакп у упме щуп извпђаш, када се свира на упм данащоем виплпншелу, инуерпреуацији дела присуупа кап да је пнп рпмануишарскп, уе га самим уим на уај нашин и извпди – кап щуп су на пример свирали Паблп Казалс или Мсуислав Рпсурпппвиш, пнакп пасипниранп. Да ли мислите да је пптребнп ускраћивати виплпнчелистима, пијанистима или неким другим извпђачима мпдерних инструмената да извпде барпкна дела? (Ненад Ђурђевић) Наравнп да не! Пракса извпђеоа барпкних дела је ппсупјала и у еппхи класицизма, еппхи рпмануизма, а уакпђе, ппсупји и данас. Сви велики кпмппзиупри и извпђаши су се ушили на делима суарих мајсупра, уакп да пни увек предсуављају пплазну пснпву свакпг инсуруменуалисуе, пднпснп кпмппзиупра.

НПВА ФМУ ИЗДАОА

Коига др Селене Ракпшевић, ппд називпм Игре плесних структура - Традиципнална игра и музика за игру Срба у Банату у светлу узајамних утицаја изащла је кап издаое Факулуеуа музишке умеунпсуи уз финансијску ппмпћ Минисуарсува за науку и уехнплпщки развпј.

32

НПВП У БИБЛИПТЕЦИ ФМУ

ШАСППИСИ Библиптека Факултета музишке уметнпсти у Бепграду дпбила је на ппклпн следеће шаспписе пд RILM-a (Répertoire International de Littérature Musicale):

Journal of the American Musicological Society, Berkeley, California (USA): American Musicological Society: 1978, Vol. 31, No. 3

Journal of the American Musicological Society, Berkeley, California (USA): American Musicological Society: 1993, Vol. 46, No. 2, 3

Journal of the American Musicological Society, Berkeley, California (USA): American Musicological Society: 1994, Vol. 47, No. 1, 2, 3

Journal of the American Musicological Society, Berkeley, California (USA): American Musicological Society: 1997, Vol. 50, No. 1







Early Music, London: Oxford University Press: 1982, Vol. 10, No. 1, 2, 3, 4


Early Music, London: Oxford University Press: 1984, Vol. 12, No. 3, 4





Early Music, London: Oxford University Press: 1990, Vol. 18, No. 2

Early Music, London: Oxford University Press: 1991, Vol. 19, No. 4

Journal of Research in Singing and Applied Vocal Pedagogy, Texas (USA): IARS: 1992, Vol. 16, No. 1

Journal of Research in Singing and Applied Vocal Pedagogy, Texas (USA): IARS: 1993, Vol. 16-17, No. 1, 2

Journal of Research in Singing and Applied Vocal Pedagogy, Texas (USA): IARS: 1994, Vol. 17-18, No. 1, 2

Journal of Research in Singing and Applied Vocal Pedagogy, Texas (USA): IARS: 1995, Vol. 18, No. 2

КОИГЕ

Збпрник Матице српске за сценске уметнпсти и музику, 43, Нпви Сад: Мауица српска, 2010.

Rakočevid, Selena: Igre plesnih struktura, Beograd: Fakultet muzičke umetnosti, 2011.

Грба, Недељкп: Бисери пперске ризнице, Бепград: Сигнаууре, 2010.

Olivier Messian: The centenary papers, London: Cambridge Scholars, 2010.

Kuba, Ludvig: Slovanstvo ve svých zpĕvech: písnĕ jihoslovanské, Praha : Hudebni Matice umĕlecké besedy, 1923.

Kuba, Ludvig: Slovanstvo ve svých zpĕvech: písnĕ jihoslovanské, Praha : Hudebni Matice umĕlecké besedy, 1927.

Вагнер, Рихард: Ка Бетпвену, Бепград: ПСВИТ, 1922.

Wallace, Berry: Form in Music, Englewood Cliffs: Prentice Hall, cop. 1966.

33

CD/VCD/DVD

Музика класика 3, Бепград : Музика класика, 2011.

Živkovid, Mirjana: Kamerna muzika (Duvački kvintet, Zapis...; *S.l. : s.n.+, 2010, (izv. Srpski duvački kvintet et. al.) *kopija+

Živkovid, Mirjana: Kružna melodija (izv. B. Čičovački, oboa; A. Đurid, igračica; autorsko veče na Međunarodnoj tribini kompozitora u Holu Narodne banke Srbije, 2010) DVD [kopija]

...Antologija srpske klavirske muzike (J. Slavenski, P. Miloševid...), Beograd : FMU, 2010 (izv. D. Trbojevid, klavir; Simf. orkestar RTB-a; dir. V. Čavdarski...), 2 CD

Rodrigo, Joaquín: Dela za klavir (Svita za klavir...), Madrid : Sony Music, 2001 (PGP RTS, 2003) (izv. S. Marjanovid, klavir) 2 CD

Marjanovid, Sara: Tragovima zvuka, Beograd : Sara Music Art, 2007 (izv. autor, klavir, et.al.) 2 CD

Sarasate, Pablo: Muzika za violinu i klavir (Introducción y Tarantela Op. 43...), Madrid : Sony Music, 2008 (izv. I. Marinkovid, violina; S. Marjanovid, klavir) 2 CD

Liszt, Franz: Études d’Éxecution Transcendante, Los Angeles (USA) : JVC, 1997 (izv. K. Gekid, klavir)

Bartók, Béla: Gudački kvarteti br. 1-6, [S.l.: s.n., 1987] ) izv. Alban Berg kvartet 2 CD [kopija]

НПТЕ

Chopin, F.: Impromptus, Krakow: PWM, cop. 1983.

Chopin, F.: Scherza, Krakow: PWM, cop. 1985.

Liszt, F.: Waldesrauschen, Budapest: Edition Musica, s.a.

Liszt, F.: Etuden II, Budapest: Edition Musica, cop. 1970.

Liszt, F.: Ungarische Rapsodien I, Budapest: Edition Musica, cop. 1972.

Liszt, F.: Ungarische Rapsodien II, Budapest: Edition Musica, cop. 1972.

Liszt, F.: Etude op. 6, Budapest: Edition Musica, cop. 1985.

Schumann, R.: Fantasiestucke, Leipzig: Peters, s.a.

Трептај излази 3 пууа гпдищое Уредник: Науаща Данилпвић

Дизајн и технишкп уређеое: Науаща Данилпвић За издаваша: прпф. др Дубравка Јпвишић

Издаваш: Факулуеу музишке умеунпсуи, Краља Милана 50, Бепград [email protected], [email protected]

http://www.fmu.bg.ac.rs

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

http://www.fmu.bg.ac.rs/

ДПГАЂАЈИ/ПРПСЛАВЕ/ЈУБИЛЕЈИ 5.pdf · (Schubert’s Arpeggione Sonata:...

Documents

Transcript of ДПГАЂАЈИ/ПРПСЛАВЕ/ЈУБИЛЕЈИ 5.pdf · (Schubert’s Arpeggione Sonata:...